KOM
Komovi su crnogorske planine nebeske svetlosti i polja borovnica na medji Vasojevića i Kuča izmedju Kolašina i Andrijevice. Kako doći do Komova
Ko nije bio na Komovima u Crnoj Gori, izmedju Kolašina i Andrijevice, na medji srpskih plemena Vasojevića i Kuča, nije se imao rašta radjati
Vasojevići i Kuči se stalno prepiru čiji su Komovi veći, jer tamo imaju dva ( to jest tri Koma) planinska vrha, jedan je u Vasojevića a drugi u Kuča. Vasojevički Kom je visok 2461 metar nadmorske visine, Kučki Kom je visok 2487 mnv (Kučki je viši) a Levorečki Kom je visok 2453 mnv.
I taj splet planina daje posebnu nebesku svetlost na ceo taj kraj, svetlost oko planine je jako neobična i lepa, što je verovatno uzrok i autentičnosti, hrabrosti i nezavisnosti tih čuvenih srpskih plemena koja obitavaju u podnožju.
Da su Komovi u Kini verujem da bi se zvali Sveta planina nebeske svetlosti
Više od decenije sam se kanio otići do Komova, nekoliko puta sam i prolazio blizu kad idem od Andrijevice do Kolašina ali nikad baš da odem direktno do Komova.
No, bolje ikad nego nikad.
I stigosmo mi do Komova zbog crnogorskog kačamaka
Naime, putovali smo supruga i ja od crnogorskog primorja ka Beogradu i planirali smo da u Kolašinu svratimo na crnogorski kačamak ali kako smo kasno i obilno doručkovali kad smo stigli do Kolašina nije nam bilo do jela.
Dok smo pravili kafe pauzu dogovorili smo se da kako imamo vremena odemo do Komova, do etno kampa Štavna na 1700 mnv, pa dok stignemo do njih i obidjemo Komove možda ogladnimo a nadali smo se da u Štavni imaju kačamak.
Beše to dobar plan. Malo nam je realizacija bila izazovna ali beše to dobro.
Od Kolašina do Andrijevice vodi stari put preko Merošine. Uzak put kroz lepu prirodu sa ekstremnim krivinama pred Andrijevicu, koje sam jednom prošao noći i ne bih to iskustvo nikome poželeo
Posle pola predjenog puta skreće se levo ka kampu i ide se nekih 4 km do samog etno sela. Asfaltni je put, dobar ali uzak. Predeli fantastični.
Put se završava kod kampa ali dalje ide šumski zemljani put kojim se dolazi do podnožja Komova, što smo mi iskoristili i dovezli se na 200 metara od vrha.
Ipak, moram da napomenem da je taj deo puta od kampa do Komova samo za terenska vozila, nije za putnička vozila, iako teorijski mogu da prodju, ali će da bude lupanja po trapu vozila.
Od kampa do podnožja ima 2 km peške, uz put je jedan izvor sa odličnom vodom i mnoštvom borovnica uz put.
Moja supruga je bila oduševljena borovnicama i tumarala je kao koza oko puta berući borovnice dok sam ja zalegao na meku travu i izležavao se podno Komova zagledan u plavo nebo i lepe oblake, upijajući nebesku svetlost.
Bili smo sami podno vrha Komova dok nam se pogled prostirao na horizontu. Super osećaj
Zaboravih da napomenem da kada smo došli do kampa pitali smo konobara da li imaju crnogorski kačamak, onaj pravi od krompira, brašna i starog sira.
Imaju! Ali treba sačekati sat vremena da se spremi. No problem! Odosmo mi do Komova pa u povratku ćemo na kačamak, njamiiiii!
Moja žena je naručila kukuruzni a ja klasični crnogorski sa krompirom. Da ste samo videli sjaj u mojim očima kada nam je iznesena drvena zdela sa gomilom kačamaka! A tek ukus, fantazija 😍
Posle kačamaka smo krenuli ka Andrijevici ali smo napravili jednu grešku koju nemojte i vi napraviti.
Pred kamp Štavna kada ste već sišli sa glavnog puta ima jedna raskrsnica koja pokazuje strelicu za kamp i za Andrijevicu. Pitali smo konobara da li da idemo tim putem ka Andrijevici, da li je prečica.
Da, idite tim putem, reče konobar.
O kakva greška!
Poslao nas je na šumske puteve koji su razrovani i gde nema šansi da prodje putnički automobil. Mi smo imali terensko vozilo pa smo i sa njim jedva prošli neke deonice, poskakivali po rupama, klatili se, neke deonice sam zaobilazio vozeći po livadama jer od kamenja i rupa se nije moglo proći.
Puta nema na navigaciji, nailazite na raskrsnice bez putokaza, nigde kuća, nigde ljudi, samo smo neke konje videli na livadi.
Samo sam Boga molio da mi guma ne pukne u toj nedodjiji jer bi smo bili u problemu.
Sami predeli su divni ali ono što je trebalo da bude 25 minuta vožnje za 15 km bilo je skoro sat vremena spore vožnje i borbe sa stenama i jarugama.
Safari po Komovima. Bilo je uzbudljivo ali ne bi ponovo, kačamak nam je završio u nosu od poskakivanja i ljuljanja džipa.
Ali na Komove se vraćamo ponovo da upijamo nebesku svetlost
P.S. Jedan od razloga zašto moram da se vratim na Komove je i jedan veliki oblak koji se nadvio nad vrhovima i pravio senku. Čekao sam ležeći na travi da se makne i da svetlost obasja vrhove da napravim lepše fotografije ali se oblak nije pomerao.
Shvatio sam to kao znak da moram doći ponovo.
Zlatko Šćepanović