Obrazovanje – ključni segment za napredak jednog društva

UVEK RADITE NA SEBI!

Čini se kao da smo u poslednje vreme zaboravili šta znači obrazovanje. Etimološki gledano ne bi trebalo iz konteksta isključivati to što smo upravo reč obraz ubaštinili kao jednu od važnijih reči koja utiče na kreiranje jedne jedinke.

Za razliku od pojma edukacija, koja podrazumeva proces promene ličnosti u željenom pravcu, a potiče od reči izneti i voditi, reč obrazovanje ima poreklo u reči „obraz“.

Upravo zbog toga, možemo je smatrati potpunom, jer se na taj način uključuje vaspitna metoda, ali i metoda učenja, kroz školske institucije i vanškolsko napredovanje u skladu sa etičkim principima. Obrazovanje ne bi trebalo da prestaje sa diplomom, pa se može reći da je u pitanju proces koji traje gotovo čitavog života. Kako zapravo izgleda sistem obrazovanja u Srbiji, a kako se može unaprediti, govorimo u nastavku.

Obrazovanje i osnovne škole

Osnovna škola, poznatija još i kao elementarna škola je prva škola koju pohađaju učenici. Nakon predškolskog, koje upućuje decu u radne navike, u osnovnu školu đaci se upisuju sa 6 ili 7 godina. U pitanju je obavezno školovanje, koje podrazumave opismenjavanje, računanje i osnovnu kulturu. Svrha ovog školovanja je kreiranje znanja i osnovnih pojmova, ali i stavova i navika potrebnih za život, kao i za dalje školovanje. Zakonom je, stoga, propisano da je reč o obaveznom školovanju. U Srbiji osnovnoškolski sistem traje osam godina, od čega su poslednje četiri sa nastavnicima iz svakog predmeta, dok se prva četiri razreda pohađaju kod profesora razredne nastave, odnosno učitelja/učiteljica.

Srednja škola

Srednjoškolci mogu da biraju da li će svoje obrazovanje, makar ono formalno, svesti na tri ili četiri godine. Srednja škola je mesto gde se stiče strukovno obrazovanje, a opšte obrazovanje može se steći u gimnaziji. Gimnazije mogu da budu klasične, prirodno-matematičke, jezičke i prirodne. Po stečenom srednjoškolskom obrazovanju, učenici se mogu upisati na fakultet. Privatni fakulteti sve su češći izbor mladih ljudi, ali tu su i standardni državni univerziteti.

Univerzitet

Univerzitet je skraćenica od universitas magistrorum et scholarium, što znači zajednica učitelja i učenika.  U pitanju je visoka škola koja ima svoju autonomiju, a koja daje diplome i zvanja. Univerziteti su zapravo sastavljeni od više fakulteta, a jedan od najstarijih univerziteta u Evropi je iz Bolonje. Evropski univerziteti nekada su bili u sklopu manastira, ali su pojavom srednjovekovnih univerziteta, širom Evrope, manastiri izgubili monopol nad znanjem. Doba prosvetiteljstva tome je značajno doprinelo, a kao presudan trenutak uzima se i izum štamparske mašine, koji je omogućio da se znanje prenosi brže.

Danas, gledano iz perspektive prošlosti, znanje može da se prikupi na mnogo više načina. Internet je stvari ubrzao gotovo do savršenstva. Međutim, koliko se stvarno obrazujemo i koliko radimo na individualnom boljitku, veliko je pitanje. Ljudi danas ulažu mnogo u formalno obrazovanje, ali se onaj segment koji se tiče duhovnog napretka, čini se, sve više gubi. Zbog toga, kada govorimo o obrazovanju, treba da promatramo i individualni i duhovni napredak, inspirisan potrebom da budemo bolji ljudi, ispravnijih stavova, sa visokomoralnim načelima. To obrazovanje jeste, i to bi trebalo da bude. A diplome, pa one se steknu na ovaj, ili onaj način.