ZAŠTITNA ULOGA
Svakako da ne izgleda nimalo prijatno, ali ljudska sluz ima dovoljno svojih dobrih osobina i koristi koje nikada ne bismo ni pretpostavili da poseduje.
Svi ljudi su puni sluzi i ne samo zato što je sezona prehlada stigla. Ljudska tela proizvedu oko litar sluzi svaki dan da bi podmazala i zaštitila brojna tkiva i organe. Ljudska sluz možda nije najprijatnija stvar, ali je korist od nje ogromna.
Istraživanje objavljeno u časopisu „Nature Microbiology“ utvrdilo je još jedno neočekivano pozitivno svojstvo sluzi, a to je da sadrži šećere koji sprečavaju širenje štetnih mikroba u telu.
Biofizičarka Katarina Ribek sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu provela je više od deset godina proučavajući biohemijske procese koji se dešavaju u sluzi, a za nju se zainteresovala jer je „veoma neispitan materijal koji pokriva velike delove ljudskog tela“.
Zajedno sa kolegama proučavala je mucine, proteine koji se nalaze u sluzi. Oni su dugački polimeri, odnosno molekulski lanci, sa velikim brojem šećera.
„Ljudska sluz je dugo imala lošu reputaciju u javnosti, ali i u medicini. Međutim, sluz i mucini su izuzetno kompleksni za proučavanje, pa zbog toga medicinska istraživanja o njima zaostaju“, ističe Gunar Hanson sa Univerziteta u Geteborgu.
Uobičajena slika o sluzi – da je filter koji zarobljava i eliminiše mikrobe nije u potpunosti tačna.
„Kada smo ubacili mikrobe u sluz shvatili smo da uopšte ne postaju zarobljeni“, kaže Ribek.
Unutar sluzi, bakterije slobodno plivaju, ali su u stanju koje naučnici opisuju kao „planktonsko“. Usamljene bakterije naše ćelije imuniteta mnogo lakše rešavaju u poređenju sa velikim brojem tesno zgusnutih, koje je teško probiti.
Osim toga, ne treba sve bakterije uništiti. U stvari, samo manjina je štetna.
„Imamo nebrojeno mnogo mikroba koji žive na i u nama. Mikroorganizmi koji žive u sluzi digestivnog trakta, primera radi, pomažu preradi hrane. Mi im dajemo dom, a oni zauzvrat rade deo posla“, objašnjava Katarina Ribek, koja sumnja da je sluz deo procesa u kojem „odomaćujemo“ mikrobe i pretvaramo ih u prijateljske goste.
Prethodna istraživanja pokazala su da pročišćeni mucini sprečavaju nekoliko tipova štetnih mikroba da se grupišu.
Nova studija je prva, međutim, koja je utvrdila da su u stvari šećeri u mucinima odgovorni za suzbijanje „antagonističkog mikrobskog ponašanja“.
Naučnici su sproveli nekoliko eksperimenata da bi testirali moć sluzi. Tako je primera radi, testirano kako se šećeri u mucinima odnose prema bakterijom Pseudomonas aeruginosa, koja inače ne izaziva bolest, osim kada napadne ljude sa cističnom fibrozom ili one sa narušenim imunim sistemima.
Ono što ih je iznenadilo jeste da je Pseudomonas aeruginosa postala mnogo manje zarazna. Jedinjenja u sluzi prekinula su genetske puteve u bakterijama, uključujući faktore povezane sa uništavanjem drugih mikroba, sekrecije toksina i međućelijske komunikacije.
Pedijatrijskog profesora Larsa Bodea, koji proučava šećere u majčinom mleku na Univerzitetu u San Dijegu, veoma je zaintrigiralo istraživanje.
Majčino mleko zadrži male molekule šećera sa sličnim strukturama, za koje Bode hipotetiše da imaju sličan efekat kada pređu sa majke na dete.
„Umesto korišćenja antibiotika kada se ovi mikrobi okrenu protiv nas, zašto ne bi koristili ove šećere da se uopšte ne bi ni došli u situaciju da moramo da lečimo antibioticima“, kaže Bode.
Još jedno istraživanje koje tek treba da bude objavljeno zaključuje da šećeri mogu da ukrote druge tipove mikroorganizama, uključujući kvasac i bakteriju Streptococcus mutans, navodi Ribekova i dodaje da su naučnici veoma uzbuđeni za ispitivanje terapeutskog potencijala ovih molekula, jer sve veći broj bakterija postaje otporno na lekove.
Izvor: RTS