OVDE JE OPSTANAK NEMOGUĆ
Da bi otkrili u kakvim uslovima ne može da se razvije organski život na Zemlji, francuski naučnici zaputili su se u vrele izvore Dalol u etiopskoj depresiji Danakil.
Ti vreli izvori se smatraju najtoplijim naseljenim delom sveta, ali su veoma jedinstveni ne samo zbog velike vrućine. Čitav predeo ispunjen je malim jezerima i izvorima izuzetno kisele i slane vode koja zajedno sa okolnim tlom proizvodi predivne palete boja – zelene, žute, narandžaste i braon.
Iako na prvi pogled može da deluje intrigantno i lepo na neki vanzemaljski način, čitavo područje je veoma negostoljubivo i vazduh toksičan, sve to zahvaljujuci vulkanu koji leži ispod egzoticnog reljefa. Zbog ekstremnih uslova, područje je oduvek fasciniralo naučnike, a jedna od ekspedicija otišla je 2016. godine da vidi da li život može da se razvija tu.
„To je jedno zadivljujuće, ali neprijateljsko mesto. Vazduh ispunjen hlorom spalio nam je vazdušne kanale. Ako bilo kakvi mikroorganizmi ovde postoje, moraju da budu ekstremofilni mikrobi koji bi bili veoma interesantni za astrobiologe“, rekao je predvodnik ekspedicije Felipe Gomes iz španskog Centra za astrobiologiju.
Tim je u zaključku istraživanja naveo da su pronašli prve dokaze o postojanju života u vrelim, kiselim izvorima, i to ultramale mikroorganizme, tek nanometar velike. Nova studija, međutim, koju je sproveo tim francuskih naučnika osporava otkriće i prisustvo arheja (prabakterija).
„Odbacujemo nedavne tvrdnje o životu u poliekstremnim Dalol izvorima“, istakla je mikrobiološkinja Džodi Belila sa francuskog Univerziteta „Pariz-Sid“.
„Da li ima života u ovim bazenima? Mi kažemo ne i to na osnovu kombinovanih molekularnih i mikroskopskih tehnika“, navodi francuski tim. U njihovom istraživanju, koje je objavljeno ove nedelje u časopisu Nejčer, ekolodži end evolušon (Nature Ecology & Evolution), tim je koristio veliki broj analitickih metoda, kao i brojne uzorke uzete iz cetiri zone u okviru Dalol geotermalnih izvora.
Uprkos tome što su otkrili prisustvo arheja, francuski naučnici ističu da to nisu autohtoni mikroorganizmi.
„Većina otkrivenih mikoorganizama su vec dobro poznati i potiču od naše terenske ili laboratorijske opreme, dok je ostatak tragova bakterijsih genetskih sekvenci donet izdaleka i potiče od brojnih turističkih poseta“, objašnjava se u istraživanju.
Kako se navodi u zaključku, rezultati pokazuju da aktivan, prirodan mikrobiološki život ne može da se pronađe u izvorima i jezerima.
„Identifikovali smo dve velike fizio-hemijske barijere koje sprečavaju nastanak života u tekućoj vodi na Zemlji“, kažu naučnici.
Jedna od njih je što je magnezijum veoma dominantan u rastvorima u jezerima, što uzrokuje razlaganje ćelija, a druga toksični nivo intenzivno hiperkisele i hiperslane kombinacije.