SPOMENICI JEDNOG DOBA
Građevine koje se mogu podvesti pod jugoslovenski brutalizam uključuju monumentalne spomenike u znak sećanja na borbu protiv fašizma, koji su često postavljeni na dramatičnim ruralnim lokacijama.
Sve više turista želi da obiđe ove „spomenike“ socijalističkog vremena, a zgrada Geneksa im privlači posebnu pažnju. Agencija Rojters posvetila je priču prepoznatljivoj jugoslovenskoj arhitekturi, poznatoj kao brutalizam.
Kao jedan od najznačajnijih primera brutalizma, arhitektonskog stila popularnog pedesetih i šezdesetih godina, baziranog na grubim betonskim formama u obliku blokova, agencija ističe kulu „Geneks“, koju, kako navodi „ne možete da promašite na putu od beogradskog aerodroma ‘Nikola Tesla’ do centra Beograda“.
Dve betonske zgrade, povezane mostom, sa odavno zatvorenim rotirajućim restoranom koji liči na svemirsku kapsulu na vrhu, predstavljaju tako neobičan prizor da je građevina iz 1977. godine postala magnet za turiste, uprkos godinama zanemarivanja, navodi Rojters.
Agencija dodaje da je brutalizam bio popularan širom istočnog bloka, ali da ga je bivša Jugoslavija prisvojila, čvrsto ga se držeći, da bi izgradila svoj vizuelni identitet, razapeta između Istoka i Zapada.
Interesovanje za taj stil raste, posebno od izložbe u njujorškom Muzeju moderne umetnosti iz 2018. godine pod nazivom „Betonska utopija: arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980.“ Direktor turističke agencije Jugoturs Vojin Muncin kaže da svake nedelje desetine ljudi žele da obiđu zgrade u Beogradu sagrađene izmedju pedesetih i osamdesetih godina, a da je najinteresantnija upravo „Geneks“ kula.
„Ljudi je vide na putu sa aerodroma i ona odmah privlači pažnju“, kaže Muncin, čija agencija turiste u razgledanje prestonice Srbije vodi u jugu, nekada najrasprostranjenijem automobilu u Jugoslaviji. Danas je jedan od stubova kule prazan, dok drugi služi kao stambena zgrada, a rotirajući restoran zatvoren je devedesetih.
Zbog velikog interesovanja, gradske vlasti sada razmatraju da za javnost otvore delove još jednog remek-dela jugoslovenskog brutalizma, vladinu zgradu Palata Srbija, koja je trenutno za posetioce otvorena samo jednom godišnje. Palata Srbija ugostila je veliki broj svetskih lidera, kao što su bivši predsednici SAD Ričard Nikson i Džerald Ford i ruski lideri Nikita Hruščov i Leonid Brežnjev. Svaka od bivših jugoslovenskih republika imala je u palati svoj salon, sa centralnom prostorijom „sala Jugoslavija“.
Nameštaj i tepisi pravljeni su po meri, a na zidovima se mogu videti slike i mozaici nekih od najuglednijih umetnika. Spoljni deo zgrade je od betona, ali je unutrašnjost od mermera. Centralno mesto zauzima kristalni luster, težak više od devet tona, koji visi ispod kupole visoke 19 metara.
„Šteta je da takvo remek-delo bude daleko od očiju javnosti“, izjavila je Sandra Vesić Tesla, kustoskinja zgrade. Ostali primeri jugoslovenskog brutalizma uključuju monumentalne spomenike u znak sećanja na borbu Titovih partizana protiv fašizma, koji su često postavljeni na dramatičnim ruralnim lokacijama.
Mnoga od tih dela su zapuštena, kao što je slučaj sa spomenikom ustanku protiv fašizma na Petrovoj gori u Hrvatskoj. Međutim, memorijalni centar u Tjentištu, posvećen 7.000 ljudi koje su ubili nacisti, renoviran je prošle godine, podseća Rojters. Miodrag Živković, 91-godišnji vajar koji je izradio spomenik u Tjentištu visok 19 metara, bio je među prvim umetnicima u bivšoj Jugoslaviji koji su koristili beton.
„To je stabilan materijal koji liči na kamen, ali je sa njim lakše raditi. Za svaki projekat u to vreme postojao je konkurs na koji su mogli da se jave umetnici iz cele zemlje, a takmičenje je donosilo kvalitet“, rekao je Živković.
Nakon Drugog svetskog rata, socijalistička Jugoslavija, predvođena Josipom Brozom Titom, bila je odlučna da obnovi zemlju uništenu u borbama, a širom zemlje su nikli stambeni blokovi, hoteli, građanski centri i spomenici, svi izgrađeni od betona.
Arhitektura je trebalo da pokaže snagu države koja između dva sveta – zapadne demokratije i komunističkog Istoka, pokušava da izgradi sopstveni put i stvori socijalističku utopiju, navodi Rojters. Međutim, posle Titove smrti 1980. godine i ekonomske krize koja je usledila, nove elite su počele da se distanciraju od socijalističkog režima, uključujući njegovu arhitekturu.
„Sada je prošlo dovoljno vremena od raspada Jugoslavije i ljudi su počeli da cene arhitekturu bivše države“, navodi Alan Braun, predavač na zagrebačkom Arhitektonskom fakultetu. On ističe da je stil jedinstven zbog vidljivog uticaja sa zapada, koji reflektuje jedinstveni položaj Jugoslavije.
Izvor: B92.net/Tanjug brutalizam