NIKA
Priča o tome kako je nastao logo za Nike patike – popularni Svuš. Dizajnerka, osnivači Najkija i neobična priča o svušu
Jedna boginja i jedan brend uz malo patriotizma.
U prodavnici sportske opreme dete bira patike. Uzima Nike patike sa onim poznatim Najk logom koji se zove Svuš.
Majka mu mirno sugeriše da ne kupuje Nike patike, jer su to američke patike, i da oni kao porodica ne kupuju ništa američko iz naš već kojih razloga – iskorišćavanje dece u proizvodnji patika, globalna hegemonija, etička moda, bombardovanje Srbije, stupidna kultura koju promovišu …
Slušam razgovor dok u ruci držim baš neke američke patike (nije Nike) i pitam se u sebi ko ima viši nivo svesti u ovoj sceni – majka patriota i antiglobalista ili ja, ljubitelj američke robe i produkt globalnog konzumerizma i trivijalnih vrednosti – postajem svestan da sam običan povodljivi potrošač bez ikakve istorijske svesti.
Dolazimo do situacije gde se ta dotična majka zalaže za pravdu a ja za pravo da biram.
A inače, ako niste primetili jedan fashion trend u politici, u dosta zemalja Evrope, od Poljske do Turske, pa i Srbije imate političke partije i pokrete koji se zovu „pravo i pravda“, „sloboda i pravda“, „Istina i pravda“…
Obratite pažnju na tu skrivenu poruku pravde – novi komunizam dolazi i zida se pod plaštom slobode, jednakosti, bratstva a sad i prava i pravde.
Sto se brenda Nike tiče po FRI – Fashion Revolution Indeksu transparentnosti imaju 57 % što je znatno bolje od mnogih brendova ali je npr Adidas i Reebok sa 64% etičniji izbor. Inače po tom indeksu boljih nema, za sada je maksimum 64%. Fashion Revolution Index je transparentnost u modnoj industriji. Koliko je njihov biznis odrziv, kako se odnose prema ljudima, resursima i prirodi. Postoji i Ethical Fashion Guide tu je Nike još slabiji ima ocenu B-, dok na primer Adidas i Reebok imaju A.
A SAD O NIKE BRENDU
Pošto je meni odavno mozak ispran marketingom i propagandom globalnih kompanija, pod uticajem sam brendova i njihovih sjajnih priča.
A to kako je nastao logo kompanije Nike je jedna sjajna priča. Ima na linku u tekstu veći deo te priče ali ne i neke finese.
Naime, nekadašnji Nike se nije zvao tako. Bila je to u stvari radnja za patike atletičara.
Kada je posao malo krenuo osnivač Nike brenda je poželeo da se modernizuje pa je zamolio jednu mladu dizajnerku da im napravi novi logo.
Ona je napravil sadašnji logo, takozvani Svuš.
Njemu se to nije dopalo, ali je bio razuman čovek i dobro predvideo da će publika prihvatiti taj znak, pa ga je ipak uzeo i aplicirao.
Dizajnerka je za svoj rad dobila ugovorenu sumu od 35 US.
Ona je bila zadovoljna svojim honorarom (pomislim na etičku majku odozgo i njenu opservaciju o eksploataciji dece), oni iz Nike i ne baš, ali su stvari krenule u novom pravcu.
Kompanija je brzo rasla i postala ono što je sad. Vredi više milijardi dolara i najprepoznatljivija je po tom malom logou vrednom 35 US.
Pravda i pravo.
Ali, tu sada počinje obrt i ono što volim u tim brend pričama.
Nakon nekoliko godina vlasnik NIke-a je pozvao dizajnerku na ručak. Ona je pomislila verovatno da hoće da joj zatraži neki novi dizajn, možda sad da traži veće pare.
Ali … na tom ručku joj je vlasnik NiKE-a uručio ček na neimenovani iznos i dao deonice firme NIKE, po nekim tvrdnjama u ukupnoj vrednosti od MILION DOLARA!
Pravda je spora ali dostižna.
Zlatko Šćepanović