POMOĆ SVETOG VELIKOMUČENIKA
Mitrovdanska bitka koja se dogodila u novembru 1992. neverovatan je primer požrtvovanosti i jedinstva naroda i vojske.
Mitrovdanska bitka novembra 1992. spada u jednu od najsjajnijih bitaka i pobeda u prošlom ratu i za nju se slobodno može reći da je jedna od najsjajnijih bitaka u celokupnoj istoriji srpskog naroda.
Borci slavne Nevesinjske brigade Vojske RS na položaju u novembru 1992.
Oktobar 1992. godine obeležen je snažnim napadima hrvatske vojske na hercegovačkom ratištu, pošto se prethodno iz Hercegovine potpuno povukla Jugoslovenska narodna armija (JNA). Do 26. oktobra, uz mnoge gubitke, Hrvati zauzimaju najvišu kotu na brdu Vlaštica iznad Trebinja. Koliko je ta kota bila bitna govori i činjenica da su mnogi građani Trebinja i okoline, u strahu od nadirućih neprijateljskih snaga, već počeli da se pripremaju za beg. Međutim, vrlo brzo je došlo do stabilizacije na frontu oko Trebinja i ova opasnost je sprečena. Najznačajnija bitka je, međutim, tek predstojala.
Na Mitrovdan 1992. godine počela je hrvatska operacija koju su oni nazvali „Bura“ (kod nas poznata kao „Mitrovdanska ofanziva“) kada je kombinovanim snagama Hrvatske vojske (HV), Hrvatskog vijeća odbrane (HVO), plaćenika i tzv. Armije BiH izvršen sveopšti napad na istočnu Hercegovinu na frontu dugačkom nekoliko stotina kilometara od Popova polja do Boraka čije su linije držale u najvećoj meri Nevesinjska i Bilećka brigada Vojske Republike Srpske (VRS).
Njihov cilj je bio izbijanje na granicu sa Crnom Gorom što bi im potpuno otvorilo put ka reci Drini, o kojoj Hrvati maštaju još od vremena Ante Pavelića. Posle pet dana žestokih borbi napad je uspešno odbijen i ovo je najveća bitka Hercegovačkog korpusa VRS u ratu 1992-95. Odnos snaga je bio deset prema jedan, artiljerijska priprema je bila žestoka i trajala je punih šest sati. Ukupno je tada ispaljeno na srpske položaje između 15 i 20 hiljada granata.
Hrvati su računali na činjenicu da je Mitrovdan najčešća Krsna Slava među Hercegovcima u nevesinjskom i bilećkom kraju i da će baš taj dan iskoristiti da napadnu nespremne srpske borce. Međutim, upravo to što je bio Mitrovdan i što su redovi Nevesinjske i Bilećke brigade bili proređeni pokazalo se kao srećna okolnost, jer su izbegnuti veliki gubici u tom prvom udaru. Ukupno su poginula 42 borca Nevesinjske brigade i preko 300 je ranjeno. Neprijatelj je, prema njihovim informacijama, imao 580 poginulih i preko 1.000 ranjenih.
Tog Mitrovdana sve što hoda u Hercegovini se diglo na noge. Svim Hercegovcima je vrlo brzo postalo jasno da je to bitka za opstanak ili nestanak. Vojno sposobni muškarci su bukvalno sa pripremanja slavskih trpeza otrčali na prve linije fronta. Deca su punila džakove sa peskom, majke i žene su kuvale, spremale džakove i organizovale snabdevanje i izvlačenje ranjenih, lakši ranjenici su svi krenuli na front, a starci su uzimali puške i stajali rame uz rame sa sinovima i unucima na prvim linijama odbrane. Zanimljivo je i to da je jednog od najboljih specijalaca HVO ubio srpski kuvar tog dana pucajući iz obične puške papovke koja mu se našla pri ruci.
Takvom injekcijom angažovanosti i požrtvovanja pozadine, uz, kako obično kažu Hercegovci, pomoć Svetog velikomučenika Dimitrija, borci Nevesinjske i Bilećke brigade VRS uspevaju da odbiju sve napade neodstupivši sa linije fronta ni za jedan milimetar.
Posle junačke odbrane, ali i gubitaka, uplakanim Nevesinjcima helikopterom je došao lično glavnokomandujući Vojske RS general Ratko Mladić i odao priznanje čitavoj Hercegovini na neustrašivoj odbrani. Na kraju će se ispostaviti da je to bila najveća ofanziva na srpske delove Hercegovine i jedna od ključnih bitaka za opstanak i ostanak srpskog naroda u svojoj vekovnoj svetosavskoj hercegovačkoj kolevci.
Izvor: FB strana Srpska istorija mitrovdanska bitka