NEOBIČNA ŽIVOTNA PRIČA
Prizrenka Selena Trifunović piše doktorsku disertaciju na temu koja je vezana za Kosovo i Metohiju. „Ništa više ne planiram, jer život ide svojim tokom, a mi ga pratimo“, kaže ona.
Rođena aprila 1982. godine u Prizrenu gde je i rasla u poznatoj i uglednoj porodici svoga dede, protojereja stavrofora Milana Trifunovića, Selena Trifunović je živela, školovala se i učila klavir sve do adolescencije kada je u maju ratne 1999. sa samo 17 godina morala da napusti rodni grad.
Prvo je otputovala u Skoplje, a potom za oko mesec dana sa mamom Oliverom Oljom Trifunović odlazi u Beograd gde se kao podstanarke smeštaju u garsonjeri u blizini boemske četvrti „Skadarlije“. Mama Olja je preminula 2014. i sahranjena je u Beogradu, a Selena Trifunović se danas nalazi na doktorskim studijama klavira u Antverpenu, glavnom gradu Flandrije u Belgiji. Učestvuje na koncertima, u sastavu je trija „Piano triniti“.
Ime Selena je neobično i za Prizren, a dato joj je po grčkoj boginji meseca. Ali je i životna priča Selene Trifunović je neobična i do suza dirljiva…
Druga šansa za život
Selenu je mama Olja Trifunović usvojila u svojoj 47. godini što ni tada nije bilo jednostavno ni lako, posebno zato što nije imala supruga. Selena Trifunović je 1982. godine kao beba, umotana u ćebence sa krstićem pored glavice, nađena na drvetu ispred prizrenske bolnice.
O ovom sudbinskom momentu ovako nam priča:
Selena i mama Olja
– Teta Resma, naša bliska komšinica i naš porodični prijatelj, koja je radila kao pedijatrijska sestra u prizrenskoj bolnici je mojoj mami Oliveri ispričala ovaj neobičan događaj i mama mi je pričala da je celu noć razmišljala o meni i konačno odlučila da sutradan ode do bolnice i vidi tu malu devojčicu. Govorila mi je da je to bila ljubav na prvi pogled i odlučila je da me usvoji, da dobijem drugu šansu da živim, da mi pruži ljubav i dom. Mama je bila profesor geografije, radila je u Pedagoškom zavodu, kasnije u Ministarstvu prosvete, živela je sa svojom mamom, popadijom Danicom Trifunović. Moj deda Milan Trifunović je bio sveštenik, protojerej u Prizrenu, bili su ugledna prizrenska porodica. Mamini prijatelji su sa svih strana pomogli da se procedura završi što pre i za samo 11 dana i ja sam postala deo porodice. Mama mi je o svemu ispričala kada sam imala tri godine. Sve sam razumela i zahvalna sam joj što je baš ona moja mama. Teta Resma takođe ima posebno mesto u mom srcu. Najsrećniji deo mog života bio je u Prizrenu. A prvi put sam ponovo otišla u rodni grad posle mamine smrti tek sedamnaest godina posle svega što se desilo na Kosovu i Metohiji.
Selenin život je sve do 1999. tekao po prizrenskim starim adetima. Učeći osnovnu i srednju školu u Prizrenu, Selena je uporedo išla u nižu i srednju muzičku školu „Josip Slavenski“. Nedeljom je odlazila na liturgiju, subotom na bdenije, postila je, jer se i u kući i u školi tako živelo.
– Sa 9 godina sam upisala nižu muzičku školu, moja prva nastavnica Olgica Glavić je zvala moju mamu i rekla da sam talentovana i da treba da mi kupi klavir. Međutim, mama je rekla da je rano i da sačekamo. Ubrzo su pozvali prof. Marka Savića koji je bio profesor na Muzičkoj akademiji u Prištini i rekli su da imaju malu devojčicu koja je talentovana. On je bio moj učitelj klavira i sa 11 godina sam dobila svoj prvi klavir.
Ispunila sam mamina očekivanja
– Tog leta 1999. godine, sa 17 godina sam upisala Fakultet Muzičke umetnosti u Beogradu. Mama je poznavala odlično Beograd, jer je tu studirala i često službeno putovala. Ja sam jako teško podnela odlazak iz Prizrena. Živele smo skromno. Mama se ubrzo penzionisala. Naša divna prijateljica, novinarka Ljiljana Bulatović je bila naša velika podrška. Ja sam i danas njena „kćer“, a ona moja druga majka. Ispunila sam sve o čemu je mama sanjala. Diplomirala sam na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, odsek klavir u klasi prof. Mirjane Šuice-Babić. Diplomski ispit sam posvetila mojoj mami, zaposlila sam se u struci i nakon nekoliko godina postala sam majka. Mama je dočekala i svoje prvo unuče, njenog Davida. Moj sin je prošle godine bio prvi put sa mnom u Prizrenu i taj osećaj je bio nešto posebno za oboje. Nakon mamine smrti sam upisala doktorske studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, smer kultura. Pišem doktorsku disertaciju na temu koja je vezana za Kosovo i Metohiju. Trenutno živim i radim u Belgiji, predajem klavir i nastupam kao solista. Ništa više ne planiram jer život ide svojim tokom a mi ga pratimo – kaže Selena Trifunović.
Autor: Slavica Đukić