PROMENA NA DOBRO
U čemu je tajna japanske tehnike Kaizen? Da li su u pitanju nove veštine, znanja, motivacije ili neki drugi način za podizanje nivoa zadovoljstva u poslu?
Vest da su srpski direktori posegnuli za japanskim metodama kako bi zadržali radnike, s jedne strane pokazuje koliko je odlazak radnika ozbiljno pitanje u našoj zemlji, a s druge, da postoje načini na koje je moguće prelomiti zaposlenog i privoliti ga da ostane. Ključ je u kaizen metodi.
„Povećali smo plate daleko iznad republičkog proseka od 54.000 dinara, radili na edukaciji zaposlenih, vodili ih na sajmove i tim bildinge. U velikoj meri smo uspeli da ih zadržimo, ali kako bi održali pozitivan trend, prešli smo i na japansku tehnologiju. U prevodu, činimo sve što ih čini srećnijima“, rekao nam je i prilično iznenadio Radoslav Veselinović, predsednik „Galeb Grupe“ u kojoj „Kaizen“ metoda živi od početka ove godine.
U čemu je tajna japanske tehnologije Kaizen? Da li su su pitanju nove veštine, znanja, motivacije ili neki drugi način za podizanje nivoa sreće, zadovoljstva i na kraju produktivnosti u poslu? Da li u srpske firme dolaze Japanci sa prevodiocima ili je u pitanju nešto sasvim durgačije, što pokazalo se, srpskim direktorima mnogo više koristi nego što ih košta.
„To nije tehnologija koja se jednom primeni, već dugotrajan proces. Angažovali smo ljude iz jednog beogradskog instituta sa sertifikatima za Kaizen tehnologije. Dolaze nam dva puta mesečno, zajedno obilazimo pogone i prostor za rad, a potom razgovaramo o svemu što je potrebno promeniti. Na kraju je suština na boljoj organizaciji i dostupnosti – u pogonima je sve čistije, sortiranije, sređenije i urednije. Praktično, radniku više nije potrebno 20 minuta da pronađe alat i u sekundi zna gde je. I pokazalo se – zaposleni su zadovoljniji, a uložena sredstva manja od dobijenih benefita“, kaže nam Nataša Marković jedan od menadžera u Galeb grupi.
Naša sagovornica dodaje i da su zahvaljujući japanskoj tehnologiji u Galeb grupi mnoge mašine i oprema dobili drugo mesto, a sve u cilju da radniku bude lakše, udobnije i bezbednije.
Kaizen metoda, praktično, može da promeni mesto štampača, ali i poziciju stola, boju zavese, vrstu osvetljenosti, ali i poziciju i broj foldera na računarima. U prevodu znači uštedu vremena, sređivanje prostora, unapređenje i promenu na bolje, bilo da je u pitanju, proizvodnja ili komunikacija. Ne traži velike investicije i ulaganja, već se svodi na sitne korake koji dovode do poboljšanja.
Od 7.000 sugestija Tojota prihvatila 99 odsto
Ovaj koncept je najznačajniji i najzastupljeniji koncept u većini japanskih kompanija. Jedan od najpoznatijih primera uspešne primene Kaizena jeste kompanija Tojota. Jedan od osnovnih stubova njihovog proizvodnog sistema jeste upravo Kaizen. Svojevremeno je Tojota nakon izbijanja svetske ekonomske krize dobila oko 7.000 sugestija za unapređenje poslovanja od svojih zaposlenih, i od toga je usvojila oko 99 odsto predloga.
Pojam Kaizen se prvi put pojavio 1986. godine u knjizi Masakija Imaija „Kaizen: Ključ japanskog poslovnog uspeha“. U toj knjizi je prvi put pomenut i definisan kao Kaizen, ali se kao praksa i način razmišljanja pojavio znatno ranije.
Etimološki, ova reč se sastoji iz dva pojma, Kai što bi na japanskom značilo „promena“ i „zen“ što bi predstavljalo pojam dobra.
Izvor: Blic.rs