POTREBA NAŠA ISKONSKA
Ako osećamo potrebu da hranimo svoje telo, istu potrebu oseća i naša duša. Međutim, sasvim je jasno da je duši potrebna neka druga vrsta hrane. Duhovna hrana pruža nam istinski osećaj zadovoljstva.
Čovečje telo je sazdano tako da mora unositi hranu da bi opstao. To je, razume se, svima jasno. Međutim, većina ljudi svesno ili nesvesno zaboravlja da mi nismo samo telo i da je našoj duši potrebna duhovna hrana.
Čovek je simbioza dva dela, duše (duha) i tela. Samo telo je ograničeno vremenom i prostorom, propadljivo i na kraju truležno, osim tela svetih božijih ljudi. Duša i duh nisu. Ako osećamo potrebu da hranimo telo isto tako i duša oseća istu potrebu. Sasvim je jasno da duši treba neka druga vrsta hrane. Ljubav, molitva, pokajanje, post, praštanje, milostinja, materijalna i duhovna, čitanje Jevanđelja i duhovnih knjiga, odlazak na svetu Liturgiju, pričešće. U tome se jasno i razlikujemo od životinja. Njima takva hrana nije potrebna.
Iako najsavršeniji i poslednji u lancu stvaranja, čovek najčešće i najviše sam sebi čini najveću štetu. U suštini, čovekovom organizmu je potrebno veoma malo hrane. Ali mi u svojoj grehovnosti i slabosti uvek više brinemo za ono kratkotrajno i prolazno. Pa ni najveći broj životinja ne jede tako često i neumereno. Postali smo robovi svega i svačega, a ponajviše hrane. Jedući mnogo, a često i veoma lošu hranu, vlastitom telu, a posredno i duši, nanosimo veliku štetu. Zdrave i pesticidima oslobođene, prirodne hrane, veoma je malo.
Dakle, kada bismo makar deseti deo vremena i truda brinuli za spasenje vlastite duše, sve ostalo bilo bi nam daleko lakše. Nemojmo više brinuti o horizontali, jer horizontala je ograničena na zemlji na kojoj smo. Duhovno usavršavanje i napredak je neprestano uzdizanje naviše do potpunog oboženja.
Horizontala ma koliko nam se činila ogromna, ipak je ograničena. U Jevanđelju se kaže: „Kakva nam je korist ako i sav Svet zadobijemo, a dušu svoju izgubimo.“
Vertikala je ta koja je beskonačna. Dakle, hranimo duše svoje onom besplatnom hranom koju nam je Gospod darovao. Post, molitva, pokajanje, milosrđe, trpljenje, a nadasve sveta tajna Pričešća, ta su besplatna sredstva koja nam dušu čiste i pripremaju za život večni. Daju nam veliku snagu da izdržimo mnogobrojne teškoće, bolesti i iskušenja kroz koje prolazimo, iznova rađajući se. Vera, Nada i Ljubav to je spasonosna formula.
Čineći sebi povremeno manje ili veće ustupke i povlađivanja, hraneći tako svoju sujetu i naduvavajući ego u raznim prilikama, nakon kratkotrajnog osećanja lažne ispunjenosti i zadovoljstva upadamo u još gore stanje obamrlosti, duhovne i fizičke letargije. I umesto da se sa problemima uhvatimo u koštac i jedan po jedan rešavamo, govorimo sebi „lezi, odmori se“, „pogledaj televiziju“ i ostale zamene za život.
Nezadovoljni smo svime i svačim, a na kraju samim sobom. Imamo slične probleme, pokušavamo da ih potisnemo i gurnemo pod tepih. Ako pogledamo malo oko sebe videćemo mnoge koje poznajemo i da su boljeg materijalnog stanja, ali ih muče slične ili iste muke. Uprkos tome što troše novac na raznorazna zadovoljstva, opet su nezadoljni, a strah im je sve veći. Stalno su gladni, a ta hrana ih zasiti do sledeće trpeze, dok im je duša pusta i prazna. Bolesti se boje, kao i konačnog ishoda – smrti.
Niko ko veruje u mene neće umreti, “…Oni koji veruju u Mene, imaće život večni“.
Sam Hristos je umro i vaskrsao i time pokazao da će sve ljude u poslednji dan podići iz mrtvih. Verujmo u Vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka.
Autor: Zoran Lazarević