REČI UPUĆENE SVEVIŠNJEM
Mnogo je svetih otaca tvorilo molitve za razne potrebe i ostavili vernima da ih upražnjavaju na korist, ali Hristova molitva je najvažnija i najsveobuhvatnija.
U prvim godinama duhovnog upoznavanja i proučavanja pravoslavlja, mnogima je knjiga „Kazivanje jednog bogotražitelja svom duhovnom ocu“ bila osnova za razumevanje i početak upražnjavanja Hristove (Isusove) molitve.
Doduše o toj naj jačoj molitvi sam čitao i pre u drugim knjigama i tekstovima. Upražnjavao sam je povremeno po potrebi, no to je bilo nedovoljno. Bio sam i ostao nenaviknut, slab, da je često izgovaram preko dana. Bilo je trenutaka kada sam bio sposoban da je izgovaram češće u dužem intervalu.
Jednom prilikom, sedeći sa jednom prijateljicom na kafi, pričali smo o duhovnim temama. Bilo je to 2004. godine.
Začela se tema i o bolesti, konkretno o gripu, a ja koji sam u ranijem periodu 2 puta godišnje ležao od istog, više nisam kačio te viruse.
Tih nekoliko godina autoimuni sistem se poboljšao i nisam imao čak ni kijavicu, rekoh to javno pun sebe, ali sam se ubrzo u sebi upitao, da li mi je to trebalo.
Sutra dan bio je Savindan, ustali smo uobičajeno žena, sin i ja i krenuli do škole. Na svršetku liturgijie koju sam odstojao bez problema, osetio sam malaksalost. Priredba dece trajala je skoro sat i više, a ja osetih pred kraj liturgije slabost i jezu koja se pojačavala sa vremenom.
Nakon pola sata osetih da neću moći više izdržati na nogama i krenuh rekavši mojima da oni idu na proslavu u školu a ja odoh kući. Odvezao sam se sigurno, iako me je groznica tresla. Jedva sam se popeo uz stepenice, jer mi je usled temperature spazam-ukočenost mišića bila izražena.
Krajnjim naporima sam se svukao i pao u krevet, jer sam bio kao daska. Ukočen i sa rastujućom temperaturom jedva sam se pokrio i tada mi je Hristova molitva bila jedino čega sam se držao. Prošlo je sat vremena i sve veća groznica me je tresla, morao sam do toaleta. Jedva sam ustao i krenuo kao robot polako, međutim padoh. Nisam imao nikog da mi pomogne, ali na jedvite jade sam uspeo da se dignem i još teže došao do kreveta i ponovo pao. Posle dva sata, iako mi je bilo veoma loše, molitva mi je davala utehu, snagu da se u sebi kajem za precenjivanje i gordost.
Rekoh sebi: To nemoj nikada više ponoviti. Bog mi je dopustio da odem i odstojim celu liturgiju, ali ne i više.
Žena mi se javila telefonom i pitala kako mi je. Odgovorio sam da sam dobro, ne pominjući ništa, nisam hteo pored svega da prekinem tu milinu u duši, jer zaista je bilo nedoživljeno.
Trajalo je to sve oko 3 sata, kada su se pojavili i primetili da gorim sa skoro 40 stepeni.
Sve je prošlo dobro i sutradan sam se osećao mnogo bolje.
Bilo je još sličnih situacija kada sam jedino samo tu molitvu i mogao i želeo da izgovaram i pokazalo se da mi je pomogla.
Još mnogo truda je potrebno da se Hristova molitva useli u um i srce i da radi kao motor.
Mnogo je korisno izgovati je na kraju noći, pred ulazak u san.
Starac Tadej je tu blagodat imao i dok je spavao.
TRUD I VEŽBA SE ISPLATE, TO TEK SADA MOGU POTVRDITI, I AKO NISAM DOSEGAO, PUNOĆU TE MNOGO DRAGOCENE MOLITVE.
Autor: Zoran Lazarević
Помаже Бог.
Занима ме ако може, извор овога лепог текста?
Свако добро вам желим ☦️☦️☦️
Поштовани, дописали смо име аутора, то смо испустили. Поздрав.
Nikad nisam ostavljala komentare, ne znam ni da li će se ovaj videti, ali moram vam ispričati za knjigu Kazaivanja jednog Bogotražitelja jer je svako, bez obzira na veroispovest, mora pročitati na svoju radost i korist. 2008 godine izgubila sam sina. Više nisam bila živa. Knjigu mi je pozajmio jedan dobar hrišćanin, crkvenjak. Dane sam provodila u krevetu i govorila Isusovu molitvu. Ništa drugo nisam upamtila, osim da je treba govoriti stalno-to sam i činila. Nisam znala ni vrednost ni važnost niti molitve niti knjige. Paralelno sam išla i na psihoterapije. Suprug i ja smo naišli na saobraćajnu nezgodu i iz auta izvukli povređene žene. Jednoj od njih sam poklonila knjigu Kazivanja jednog Bogotražitelja. Ona je pročitala i jednog dana mi se javila i rekla: Ja sad krećem autom u manastir (posle nezgode nije više vozila auto) knjigu mi nije vratila i ja sam je tražila 10 godina. Kad sam je našla kupila sam 12 komada i delila ljudima. Kad je pročitate, shvatite da nikad niste sami-Hrist je uvek sa vama, a to je najbitnije.
Sestro Ljiljana,predivan komentar i predivan savjet.Bog Vas blagoslovio !
Iznenadila sam se kad sam videla da je objavljen komentar. Smatram da mi je dužnost podeliti sa svima koji prate Baštu Balkana jednu tajnu starca Porfirija i njegove duhovne dece. Nisam ga lično upoznala, ali tražeći put do Hrista, jako sam ga zavolela. NEIZMERNO. Starac je svojoj duhovnoj deci ostavio u amanet da svako veče od 22 do 22:15, dakle svi u to vreme govore molitvu: GOSPODE, ISUSE HRISTE, POMILUJ ME…Zbog velike ljubavi prema starcu, iako nisam bila njegovo duhovno čedo, prvo sam se molila da mi ne bude na zlo, odlučila sam se pridružiti svima njima. Kad slučajno zakasnim i počnem se moliti 5 minuta kasnije, grize me savest zbog nepažnje. Nije mi bilo na zlo, već na veliku radost. Svako ko se pridruži osetiće nešto neopisivo i VELIKU RADOST. Izbor da probate je samo vaš.