ELEKTRONSKO PRAĆENJE
Šta sve mogu, a šta ne, osobe u kućnom pritvoru/zatvoru? Nanogica je inače samo deo kompleta uređaja za elektronski nadzor, koja se stavlja oko noge osobe koja je u kućnom zatvoru ili pritvoru.
„Kad si kod kuće sve je drugačije i bolje“, kaže za BBC na srpskom M. Đ. iz Beograda, kome je nanogica punih godinu bila neodvojivi deo tela dok je bio u kućnom pritvoru, a 20 meseci pre toga proveo je u klasičnom pritvoru.
„Kako sam se obradovao ve-ce šolji, telefonu, čašici rakije, mom krevetu… Da ne pričam o porodici“, kaže on.
Pažnju javnosti na kućni pritvor skrenuo je slučaj uzbunjivača Aleksandra Obradović koji se više od dva meseca nalazi u pritvoru jer je ukazao na navodne zloupotrebe u valjevskoj fabrici namenske industrije Krušik.
On ne napušta stan u Valjevu, nosi nanogicu, a i intervju za televiziju N1 snimao je u dnevnoj sobi.
„Ovde u stanu je bolje, ipak nema visokih zidova, rešetki na prozorima i čuvara ispred“, rekao je Obradović za Istinomer.
Puštanje Obradovića iz kućnog pritvora je jedan od zahteva učesnika protesta 1 od 5 miliona i nekih opozicionih političara.
Kućni pritvor, međutim, može da traje do okončanja postupka pred sudom. Slučaj protiv Obradovića još uvek nije ni počeo.
Šta je pritvor, šta je zatvor?
Kućni pritvor je, kao i svaki drugi pritvor, mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog tokom trajanja krivičnog postupka, pre donošenja presude.
Obično se određuje u slučajevima kada postoji sumnja da će neko ponoviti krivično delo ili kad ne dolazi redovno na suđenja.
Podrazumeva da osumnjičeni ne sme bez odobrenja da napusti kuću ili stan, a određuju se i posebni uslovi pod kojim će boraviti u stanu, kao što su zabrana da koristi telefon i internet ili da prima druge osobe u stan.
Osobe u kućnom pritvoru imaju pravo da provedu napolju sat vremena. Ipak, sud ima mogućnost da u svakom pojedinačnom slučaju propiše drugačije mere i više slobode.
Mera kućnog pritvora može biti izrečena bez obzira na krivično delo za koje je osoba osumnjičena ili visinu zaprećene kazne.
Kućni zatvor je vrsta kazne – krivične sankcije – koju sud izriče presudom na kraju krivičnog postupka.
Osuđenik kaznu, umesto u zatvorskoj ćeliji, služi u sopstvenom domu, uz određena prava i obaveze.
Između ostalog ima pravo da ode u šetnju ili boravi van prostorija u kojima stanuje najviše dva sata dnevno, u periodu od 13 do 17 časova.
Osuđenom za krivična dela nasilja u porodici koji živi sa oštećenima u istom porodičnom domaćinstvu, ne može se odrediti kućni zatvor.
Maksimalna kazna kućnog zatvora koja može biti izrečena je godinu dana.
Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera usvojen je 2014. godine.
Dobro i za okrivljene i za zajednicu
Kućni zatvor se smatra alternativnom vrstom kažnjavanja.
Značaj alternativnih sankcija je višestruk – izbegavaju se negativni efekti zatvaranja, smanjuje se broj osuđenika u zatvorima što podrazumeva uštedu sredstava iz budžeta, kažu za BBC na srpskom iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.
Osuđeni u kućnom zatvoru ima mogućnost da nastavi sa školovanjem, studiranjem i ima mogućnost nastavka radnog odnosa, a praksa drugih zemalja, dodaju, pokazuje da alternativne sankcije u značajnoj meri doprinose smanjenju stope povrata.
Generalno su to dobra rešenja, kaže za BBC na srpskom advokat Vladimir Vučinić.
„Ako je neko dobio sedam ili osam meseci zatvora, on za to vreme ne može ni da se popravi niti ima vremena da radi na prevenciji, ali može da ode u pravi zatvor, tamo poveže sa ozbiljnijim igračima i ode u dubiozu“, objašnjava Vučinić koji je godinama radio kao sudija Višeg suda u Beogradu.
On smatra da će ove sankcije tek doživeti pravu ekspanziju pooštravanjem kaznene politike i izmenama Krivičnog zakonika, jer se sužava polje za izricanje uslovnih osuda.
„Neko nije za zatvor, a nije ni za oslobađanje, jer postoje dokazi da je izvršio krivično delo. Tamo gde sudije ne mogu uslovnu osudu da izreknu, verovatno će pribegavati kućnom zatvoru“, kaže Vučinić.
Pretpostavka je i da će okrivljeni lakše pristati na sporazum sa tužiocem, ako zna da može da dobije kućni zatvor.
Kada osuđeni može napustiti stan?
- zbog pružanja nužne medicinske pomoći osuđenom ili članu njegovog porodičnog domaćinstva, ako je za pružanje medicinske pomoći neophodno napuštanje prostorija
- radi odlaska na posao ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom
- radi pohađanja nastave tokom redovnog školovanja
- zbog odazivanja na poziv državnog organa
- zbog odlaska na polaganje ispita
- zbog teške, akutne ili hronične bolesti, radi odlaska na redovne zdravstvene preglede ili stacioniranog lečenja
- zbog svog venčanja ili venčanja krvnog srodnika do drugog stepena srodstva
- zbog smrti bliskog srodnika
- zbog obaveze staranja prema članovima uže porodice predviđene zakonom, u slučaju da tu obavezu ne može da obavlja drugo lice
- zbog sezonskih poljoprivrednih radova ako se osuđeni bavi poljoprivredom kao stalnom delatnošću
- zbog drugih naročito opravdanih razloga za koje osuđeni može podneti obrazloženu molbu.
Osobe koje izdržavaju kaznu kućnog zatvora svesne su prednosti ovog načina služenja kazne i u praksi je vrlo malo zloupotreba, tvrde nadležni.
Manje od deset odsto lica napravi prekršaj zbog koga se ta kazna preimenuje u zatvorsku kaznu, kažu iz Uprave.
Šta su nedostaci?
M. Đ. smatra da i kućni pritvor ima teške strane.
„Sama pomisao da su ti vrata otvorena, a da ne smeš da izađeš…
„Kad je reč o ljudskim slobodama smeta i da ti doktor zabrani svinjetinu da jedeš, a kamoli da budeš deo civilizovanog sveta“, ističe nekadašnji pritvorenik.
Advokat Vučinić smatra da postoje brojne nedorečenosti u zakonskim rešenjima.
„Iako zakon zabranjuje okrivljenom u kućnom pritvoru da koristi telefon i internet, realno je očekivati da će on uzeti telefon nekog od članova porodice.
„Slično je i sa merom da okrivljeni ne sme da prima goste – osim ako mu nije izrečena zabrana komuniciranja sa određenim osobama, ne možete zabraniti njegovim ukućanima da im neko dolazi“, kaže on.
U praksi se susretao sa dodatnim nelogičnostima, posebno u slučaju čoveka u kućnom pritvoru koji živi sa roditeljima i sa bratom.
„On ima pravo da sa braniocem priprema odbranu, a zakonodavac nije regulisao mogućnost izlaska za dolazak do advokatske kancelarije“, ističe Vučinić.
Stav nadležnih je bio da razgovaraju telefonom ili da iskoriste vreme za šetnju za to, dodaje.
„To nije u redu, jer se skraćuje njegovo vreme za odmor, a pritom razgovor klijenta sa advokatom se ne obavlja u parku ili kafiću“, kaže advokat.
U klasičnom pritvoru – advokat dođe u pritvorske prostorije i razgovara sa klijentom.
S nanogicom samo do ulaznih vrata
Da bi nadležni mogli da kontrolišu da li neko poštuje zabranu napuštanja stana – uvedeni su sistemi za elektronski nadzor, kolokvijalno nazvani nanogica.
Inače nanogica je samo deo kompleta uređaja za elektronski nadzor, koja se stavlja oko noge osobe koja je u kućnom zatvoru ili pritvoru sa elektronskim nadzorom.
Pored toga, postoji i baza koja se postavlja u stan i ne sme da se pomera, sa čime je upoznato i lice na izdržavanju kazne, kao i svi drugi ukućani.
Svaki pomeranje baze se odmah registruje u sistemu za praćenje.
Ako kaznu služe u stanu, frekvencija kretanja je do ulaznih vrata, a ako su u kući mogu da izađu do nekoliko koraka ispred vrata.
Onog momenta kada osoba prekorači dozvoljeni krug kretanja, nadležni dobijaju obaveštenje o tome.
U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija postoji server preko koga se komunicira sa elektronskom opremom koja se nalazi u stanu osuđenog lica.
U kući gde se služi kazna, aparat koji služi kao prijemnik uključuje se u utičnicu telefona i u strujni priključak, a nanogica je odašiljač.
Čak i kada nestane struje, baterija baze traje još 48 sati i beleži svako kretanje, pisala je Politika.
Zloupotrebe nanogica nisu moguće – skidanje, uništavanje, prenošenje na neku drugu osobe – a da to sistem istog trena ne registruje.
Takođe, ako se pokušava da se skine nanogica onda stiže poruka da je došlo do oštećenja kaiša.
U slučaju da osuđeni napusti prostorije u kojima izdržava kaznu kućnog zatvora, Poverenička služba o tome obaveštava sud koji je doneo prvostepenu presudu.
Najpoznatiji primer u kom su osuđeni nosili nanogicu je slučaj pevačice Svetlane Ražnatović i njene sestre Lidije Ocokoljić, koje su protivpravno prisvajale novac od prodaje fudbalera FK „Obilić“.
Izvor: BBC.com/serbian