U SEBI NAĆI SMIRAJ
Mnogi menjaju posao, partnere, pa i zemlje boravka, tražeći sebi rešenje, mir i spokoj, ali ne nalaze ih. Nemir duševni razdire savremenog čoveka, koji pomoć traži u ljudima koji mu ne mogu pomoći.
Svi vide da je sve manje mira u svetu, a prethodno u samom čoveku, jer sve proishodi iz pojedinca.
Nije od velikog značaja kojeg smo roda i porekla, statusa, titula… Nemir je sve veći, jer se čovek pouzda u sebe i u druge, a na Boga i ne pomišlja, a kada dođu velike nevolje, tek tada se setI da Boga ima. Za one neverujuće to je razumljivo. Tražimo vrlo često pomoć, savet od pogrešnih osoba, lažnih prijatelja, psihijatara i vrlo često bivamo u još goroj situaciji. Svoje probleme, po slabosti našoj prenosimo drugima koji su možda u još većim, komplikovanijim. Rastrzani, nespokojni, nervozni ili puni gordosti sa velikim egom, ne mogu nikom pomoći. Samo smiren, iskusan čovek koji zna za molitvu može malo ili puno pomoći.
Nažalost, mnogi iz tih razloga menjaju posao, partnere, stanove pa i zemlje boravka, tražeći sebi rešenje, mir, spokoj, tišinu, ali ne nalaze je. Neki vernici odlaze od manastira do manastira, od jednog duhovnika do drugog, no samo kratko na korist. Sva ta bežanja i traženja uglavnom su bez trajnijeg rezultata i uspeha.
Tražeći probleme skoro ih samo tražimo izvan nas, samo da ne zagrebemo unutra. Dođe svakom taj trenutak, kada ga Gospod pozove na svoj način, no nažalost mnogi to ne primete, ne prepoznaju i nastavljaju po starom. Ja znam šta je za mene korisno, najbolje. “Po plodovima njihovim poznaćete ih“. Jevanđelje po Mateju (7:15-20).
Kada se jednom duh probudi iz sna, teško ga je tada zaustaviti. Glad duhovna koja je prirodna, traži hrane kao novorođenče. Stalno je gladan ovog puta duhovne hrane i ne traži više toliko telesne, tada ne može da razume one druge, koji su bez duhovnih plodova, a stalno su gladni telesne hrane, jedu, jedu.
Telesna hrana je veliki neprijatelj duha čak i onima koji su po manastirima, po gradovima i selima, a žive hrišćanski. Velika je to strast, črevougodije, stomakougađanje. Skoro da nema TV stanice koja u svom programu ne promovišu razna jela, kuhinje i pića, a sve u slavu njegovog veličanstva stomaka.
Jedan primer je da su neki sveti ljudi prebivajući u stalnoj molitvi bezmolviju, sa jako malo hrane očistili svoje telo i duh. Molitva im je bila najveća hrana i što reče Patrijarh Pavle o jelu: “Najbolje je, deco, ništa ne jesti“.
Kada se takvi duhovni gorostasi presele iz ovozemaljskog života u život večni, njihovo telo ne odaje loš miris, već neki zadobiju vrlo lep miris, blagouhanije. Creva su im čista, očišćena od otrova, od hrane koja je nesvarena ostala u crevima i truli. Molitvom i podvigom mošti su im postale netruležne, svete.
Nema ništa vrednije od mira u duši. “Kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?”.
Piše: Zoran Lazarević nemir duševni