PROGRESIVNI NEUROLOŠKI POREMEĆAJ
Parkinsonova bolest se sve češće pojavljuje kod starijih ljudi. Saznajte da li se ovo neurološko oboljenje nasleđuje i koji su prvi znaci oboljenja.
Lagane i koordinisane mišićne pokrete tela omogućila je supstanca u mozgu koja se zove dopamin. Dopamin se proizvodi u delu mozga koji se zove „substantia nigra.“ Kada je u pitanu Parkinsonova bolest, ćelije substantia nigra počinju da umiru. Kada se to dogodi, nivo dopamina se smanjuje. Kada nivo dopamina opadne za 60 do 80%, simptomi Parkinsona počinju da se pojavljuju.
Parkinsonova bolest je neurodegenerativni poremećaj. Utiče na neurone koji proizvode dopamin (dopaminergički) u mozgu. Dopamin je hemikalija i neurotransmiter mozga. Pomaže slanje električnih signala kroz mozak i kroz telo.
Bolest sprečava ove ćelije da prave dopamin i može da naruši koliko dobro mozak može da koristi dopamin. Vremenom ćelije umiru u potpunosti. Pad dopamina je često postepen. Zbog toga simptomi napreduju ili se polako pogoršavaju.
Mnogi od lekova za Parkinsona su dopaminergički lekovi. Cilj im je povećati nivo dopamina ili ga učiniti efikasnijim za mozak.
Simptomi Parkinsonove bolesti
Neki od ranih simptoma Parkinsona mogu se javiti pre motoričkih problema već nekoliko godina ranije. Ovi najraniji znakovi uključuju:
- smanjena sposobnost mirisa (anosmija)
- zatvor
- mali, skučeni rukopis
- glasovne promene
- pogrbljeno držanje
Četiri glavna motorička problema koja su viđena kod Parkinsonove bolesti su:
- tremor (osoba se trese kada miruje)
- spori pokreti
- krutost ruku, nogu i trupa
- problemi sa ravnotežom i tendencija pada.
Sekundarni simptomi uključuju:
- prazan izraz lica
- tendencija da se osoba “zaglavi“ tokom hodanja
- prigušen, maleni glas
- smanjeno treptanje i gutanje
- tendencija pada unazad
- smanjen zamah ruku dok hodate.
Drugi, teži simptomi mogu uključivati:
- ljuskaste bele ili žute površine na masnim delovima kože, poznate kao seboroični dermatitis
- povećan rizik od melanoma, ozbiljne vrste raka kože
- poremećaji spavanja, uključujući živopisne snove, pričanje i kretanje tokom sna
- depresija
- anksioznost
- halucinacije
- psihoza
- problemi sa pažnjom i pamćenjem
- poteškoće sa vizuelno-prostornim odnosima.
Rani znakovi Parkinsonove bolesti mogu ostati neprepoznati. Vaše telo će možda pokušati da vas upozori na poremećaj kretanja mnogo godina pre nego što započnu teškoće u kretanju pomoću ovih znakova upozorenja.
Uzroci Parkinsonove bolesti
Tačan uzrok Parkinsonove bolesti nije poznat. Može imati genetske i životne komponente. Neki naučnici misle da virusi mogu da pokrenu i Parkinsonovu bolest.
Niski nivoi dopamina i norepinefrina, supstance koja reguliše dopamin, povezani su sa Parkinsonovom bolešću.
Nenormalni proteini zvani Lewy tela takođe su pronađeni u mozgu ljudi koji boluju od Parkinsonove bolesti. Naučnici ne znaju koja je uloga Levi-ovih tela u razvoju Parkinsonove bolesti.
Iako ne postoji tačan uzrok, istraživanje je identifikovalo grupe ljudi koji imaju veću verovatnoću da će oboleti od ovog stanja:
- Pol: Muškarci imaju jedan i po puta veću verovatnoću da će dobiti Parkinsonovu bolest nego žene.
- Starost: Parkinsonova bolest se obično pojavljuje u dobi od 50 do 60 godina. Pojavljuje se pre 40. godine u 5-10% slučajeva.
- Porodična istorija: Verovatnije je da će se razviti i Parkinsonova bolest ako osoba ima bliske članove porodice sa Parkinsonovom bolešću.
- Toksini: Izloženost određenim toksinima može povećati rizik od Parkinsonove bolesti.
- Povreda glave: Ljudi koji dožive povrede glave imaju veću šansu da će razviti Parkinsonovu bolest.
Parkinsonova bolest i nasleđe
Istraživači veruju da i vaši geni i okolina mogu igrati ulogu u tome da li dobijate Parkinsonovu bolest ili ne. Većina slučajeva se javlja kod ljudi bez očigledne porodične istorije bolesti.
Nasledni slučajevi Parkinsonove bolesti su retki. Roditelji retko prenose Parkinsonovu bolest na dete. Samo 15% obolelih od Parkinsonove bolesti ima porodičnu anamnezu.
Stadijumi Parkinsonove bolesti
Parkinsonova bolest je progresivna bolest. To znači da se simptomi stanja vremenom pogoršavaju. Mnogi lekari koriste Hoehn-ovu i Yahr-ovu skali za klasifikaciju faza ove bolesti. Ova skala deli simptome u pet faza i pomaže zdravstvenim radnicima da znaju koliko su napredni znakovi i simptomi bolesti.
- faza
Prva faza Parkinsonove bolesti je najblaži oblik. U stvari je toliko blaga, da možda nećete osetiti simptome koji su uočljivi. Oni možda još uvek ne utiču na vaš svakodnevni život i zadatke. Ako imate simptome, oni mogu biti izolovani na jednoj strani vašeg tela.
- faza
Prelazak sa prve na drugu fazu može trajati mesecima ili čak godinama. Svako iskustvo će biti drugačije.
U ovom umerenom stadijumu mogu se pojaviti simptomi poput:
- ukočenost mišića
- tremor
- promene izraza lica
- drhtanje
Ukočenost mišića može komplikovati dnevne zadatke, produžujući koliko vam treba da ih dovršite. Međutim, u ovoj fazi verovatno nećete imati problema sa ravnotežom.
Simptomi se mogu pojaviti na obe strane tela. Promene u držanju, hodu i izrazu lica mogu biti uočljivije.
- faza
U ovoj srednjoj fazi simptomi dostižu prekretnicu. Iako verovatno nećete osetiti nove simptome, oni mogu biti uočljiviji. Takođe mogu ometati sve vaše svakodnevne zadatke.
Kretanja su primetno sporija, što usporava aktivnosti. Pitanja ravnoteže takođe postaje značajnije, pa su i padovi češći. Ali ljudi sa Parkinsonovom bolešću u stadijumu 3 mogu obično održati svoju nezavisnost i završiti aktivnosti bez veće pomoći.
- faza
Napredovanje od faze 3 do faze 4 donosi značajne promene. U ovom trenutku, iskusićete velike poteškoće stajanja bez hodalica ili pomoćnog uređaja. Reakcije i pokreti mišića takođe se znatno usporavaju. Živeti sam može biti nesigurno, možda i opasno.
- faza
U ovom najnaprednijem stadijumu, teški simptomi zahtevaju neophodnu pomoć tokom dana. Biće teško izdržati, ako ne i nemoguće. Verovatno će biti potrebna invalidska kolica.
Takođe, u ovoj fazi, pojedinci sa Parkinsonovom bolešću mogu da dožive konfuziju, zabludu i halucinacije. Ove komplikacije bolesti mogu početi u kasnijim fazama.
Parkinsonova demencija
Parkinsonova demencija je komplikacija Parkinsonove bolesti. To uzrokuje da ljudi razviju poteškoće u rezonovanju, razmišljanju i rešavanju problema. To je prilično uobičajeno – 50 do 80% ljudi sa Parkinsonovom bolešću doživeće neki stepen demencije.
Parkinsonova bolest uništava ćelije koje primaju hemikalije u mozgu. Vremenom, to može dovesti do dramatičnih promena, simptoma i komplikacija.
Trenutno ne postoji lek za demenciju kod Parkinsonove bolesti. Umesto toga, lekar će se fokusirati na lečenje drugih simptoma. Ponekad lekovi koji se koriste kod drugih vrsta demencije mogu biti od pomoći.
Očekivano trajanje životnog veka kod Parkinsonove bolesti
Parkinsonova bolest nije fatalna. Međutim, komplikacije povezane sa Parkinsonom mogu skratiti život ljudi kojima je dijagnostikovana bolest.
Imajući Parkinsonovu bolest povećava rizik od potencijalno opasnih komplikacija, poput pada, ugrušaka krvi, plućnih infekcija i blokada u plućima. Ove komplikacije mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme. Oni čak mogu biti fatalni.
Nejasno je koliko Parkinsonova bolest smanjuje životni vek čoveka. Jedno istraživanje razmatralo je šestogodišnju stopu preživljavanja skoro 140.000 ljudi kojima je dijagnostifikovana Parkinsonova bolest. U tom šestogodišnjem periodu 64% sa Parkinsonovom bolešću je umrlo. Oni kojima je dijagnostikovan poremećaj pamćenja imali su niži procenat preživljavanja.
Izvor: Prirodanadar.rs