Sibo sindrom

Sibo sindrom ili prenamnožavanje bakterija u tankom crevu (Small Intestinal Bacterial Overgrowth) je jako teško stanje koje utiče na tanko crevo.

Sibo sindrom nastaje kada bakterije koje normalno rastu u drugim delovima creva počinju da rastu u tankom crevu. To izaziva bol u stomaku i proliv. Takođe može dovesti do pothranjenosti jer bakterije počinju da troše hranljive sastojke u telu.

SIBO sindrom se obično javlja zbog nekog osnovnog stanja. Ako imate hronično stanje, kao što je Krohnova bolest ili celijakija, sarađujte sa lekarom kako biste razvili dugoročni plan lečenja.

SIBO sindrom se može lečiti, ali može se ponoviti. Takođe može dovesti do dehidracije i neuhranjenosti ako se ne leči. Obratite se svom lekaru ako sumnjate da imate SIBO sindrom da biste mogli odmah da počnete sa lečenjem.

SIBO sindrom simptomi

Simptomi SIBO sindroma uglavnom utiču na creva. Oni mogu da uključuju:

bol u stomaku, posebno nakon jela
nadimanje
grčevi
proliv
zatvor
probavne smetnje
redovan osećaj punoće

Takođe možete da doživite gubitak kilograma.

SIBO sindrom uzroci

SIBO sindrom još uvek nije u potpunosti shvaćen i ne mogu se sa sigurnošću reći njegovi uzroci. Može se dogoditi kada:

tanko crevo ima anatomske nepravilnosti
promene pH vrednosti u tankom crevu
kada imuni sistem ne radi pravilno
oštećenje mišićne aktivnosti tankog creva, što znači da se hrana i bakterije ne uklanjaju iz organa.

Oavj sindrom je povezan sa različitim uslovima, kao što su:

virusni gastroenteritis
celijakija
Kronova bolest
hipohlorhidrija ili nizak nivo želudačne kiseline
gastroparezis
oštećenje nerava
ciroza
portalna hipertenzija
sindrom razdražljivih creva
određene procedure želudačnih bajpasova
operacije koje izazivaju ožiljke ili adhezije.

Faktori rizika

Imati hronično stanje ili operaciju koja utiče na gastrointestinalni trakt može vas dovesti u rizik od SIBO sindroma. Određene bolesti i hronična stanja takođe mogu povećati rizik, uključujući:

Kronova bolest
dijabetes
skleroderma
HIV
Parkinsonova bolest
hipotireoza
lekovi koji usporavaju rad creva, poput narkotika.

Dijagnoza

Ako imate bilo koji od simptoma SIBO-a, obratite se svom lekaru. Lekar će vas pitati o vašim simptomima i istoriji bolesti. Uradiće i fizički pregled, koji može uključivati palpaciju ili pažljivo pritiskanje stomaka. Takođe je potrebno obaviti određene analize.

Izdisajni test

Test daha je uobičajeni test za dijagnozu SIBO sindroma. Višak bakterija u tankom crevu može dovesti do oslobađanja gasova vodonika i metana, što se može prepoznati testom daha. Ovaj test je neinvazivan i može se izvesti kod kuće ili u ordinaciji.

Morate da postite preko noći pre nego što se podvrgnete ovom testu.

SIBO sindrom lečenje

SIBO sindrom se može lečiti kombinacijom antibiotika i promena ishrane.

Antibiotici

Prvo, morate da držite bakterije pod kontrolom. Ovo se obično radi sa antibioticima, kao što su ciprofloksacin, metronidazol ili rifaksimin. Možda će vam trebati i intravenska terapija za ishranu i tečnosti ako je vaše stanje dovelo do neuhranjenosti ili dehidracije.

Antibiotici mogu smanjiti broj bakterija u tankom crevu, ali pre svega neće rešiti osnovni problem koji je izazvao ovaj problem. Ako vaš lekar utvrdi da je SIBO sindrom posledica osnovnog stanja, takođe ćete morati da započnete lečenje tog stanja. Promene u ishrani takođe mogu pomoći.

Ishrana

Nema dokaza koji bi dokazali da određena ishrana izaziva SIBO, ali mnogi ljudi sa SIBO sindromom su pronašli olakšanje nakon što su primenili posebnu dijetu.

Jedite uravnoteženu, hranljivu ishranu.
Jedite manje obroke češće da ne biste imali previše hrane u stomaku.
Izbegavajte proizvode sa glutenom ako imate celijakiju.

Vaš lekar takođe može preporučiti isprobavanje elementarne dijete. Ova dijeta zamenjuje hranu i piće određenim tečnim formulama tokom određenog vremena.

Da li se probiotici mogu koristiti za lečenje SIBO sindroma?

Uzimanje probiotika moglo bi pomoći u vraćanju bakterija u crevima u normalu. Neka istraživanja su čak otkrila da bi probiotički tretman mogao biti efikasniji u lečenju SIBO-a od antibiotika. Međutim, najbolja opcija je da se pridržavate saveta svog lekara.

Izvor: Prirodanadar.rs