Transplantacija koštane srži menja DNK primaoca i prenosi gene donora

NEOBIČAN SLUČAJ AMERIKANCA

Krisu Longu, IT stručnjaku zaposlenom u kancelariji šerifa u Nevadi (SAD) pre četiri godine je u postupku lečenja leukemije izvršena transplantacija koštane srži. Donaciju je primio od njemu sasvim nepoznatog muškarca sa drugog kontinenta, iz Nemačke.

Bolest koju je Kris dobio bila je vrsta raka, a nova koštana srž donatora i zdrave ćelije trebalo je da pomognu da mu se proizvodnja krvi vrati u normalu. Zato je obavljena transplantacija koštane srži, a istraživači su mogli da očekuju da će Krisova krv sadržati DNK donora.

Krisova koleginica forenzičar, koja zajedno sa Krisom radi u kancelariji šerifa, bila je upućena u proceduru lečenja, pa je iz radoznalosti predložila Krisu da pred transplantaciju koštane srži uzme uzorak svoje DNK kako bi utvrdili da li je nakon transplantacije izmenjena.

Rezultat je bio zapanjujuć: DNK prikupljena sa različitih delova Krisovog tela nekoliko godina nakon transplantacije bila je raznovrsna – i povremeno se menjala. Na Krisovim usnama, obrazima i jeziku na primer, pronađena je DNK i Krisa i donatora. Malje na njegovim grudima kao i kosa sadržali su svaki put isključivo Krisovu DNK.

No, Krisovi spermatozoidi četiri godine kasnije, na iznenađenje forenzičara i Krisovih lekara, uporno sadrže isključivo DNK donora.

Brojni stručnjaci, navodi Njujork tajms koji o ovom slučaju detaljno izveštava, smatraju da je teoretski ova situacija sasvim neočekivana. Krisov lekar Mehrdad Abedi navodi kako je verovatno to na neki način povezano sa činjenicom da je Kris imao vazektomiju pošto je dobio dvoje dece.

Ono što trenutno zabrinjava Krisovu prijateljicu forenzičarku i njene kolege širom planete je da bi transplantacija koštane srži mogla postati velika glavolomka u njihovom poslu, a upotreba DNK kao forenzičkog dokaza na sudu vrlo upitna.
Ukoliko Kris nije neki izolovani slučaj, DNK nevinih ljudi (a uzgred donatora koštane srži) mogla bi početi da se pojavljuje u raznim kriminalističkim izveštajima. Ako bi sada na primer Kris počinio neko krivično delo, koga bi policija potražila na osnovu DNK dokaza?

Ono što bi moglo biti još problematičnije je da možda Kris nije neki vrlo retki izolovani slučaj. Godišnje se u svetu u postupcima lečenja leukemije i limfoma obavi više desetina hiljada transplantacija koštane srži – šta ako tek jedan odsto pacijenata ima iste posledice po DNK kao Kris? Poznato je da je bilo nekoliko slučajeva u kriminalistici koji su ukazivali na potencijalne probleme, a sada pošto je Krisov slučaj predstavljen na Međunarodnoj konferenciji forenzičkih nauka, pitanje pouzdanosti DNK detaljno se preispituje.

Pre 15 godina, na primer, na Aljasci je istraživan slučaj silovanja. DNK profil na osnovu semena muškarca upućivao je na osobu koja je u vreme silovanja bila u zatvoru. Ispostavilo se da je zločin počinio njegov brat, koji je donirao koštanu srž za brata iz zatvora, tako da su obojica imala isti DNK otisak.

Bio je i slučaj silovanja u kome je žrtva tvrdila da ju je napala jedna osoba ali je DNK dokaz upućivao na dva različita muškarca – kasnije je i u ovom slučaju otkriveno da je počinilac primio donaciju koštane srži te je zato imao dve DNK.

Kada su pre 11 godina policajci iz Seula u Južnoj Koreji pokušali da otkriju identitet osobe stradale u saobraćajnoj nesreći, DNK iz krvi je uporno ukazivala da je u pitanju žena, dok je telo pripadalo muškarcu. Uzorci DNK su zatim uzeti s drugih delova tela – oni iz bubrega pokazali su DNK muškarca, dok su slezina i pluća ukazivali na ženu – ispostavilo se da je čovek primio koštanu srž svoje ćerke.

Medicina ovakve slučajeve – retke osobe koje imaju dva seta DNK – nazivaju himere. Himera je inače u grčkoj mitologiji neobično stvorenje, rođak od kerbera i hidre, čije je telo sastavljeno od delova lava, koze i zmije. Ljudi himere koji su tako rođeni mogu biti blizanci kod kojih se u retkim slučajevima može izmešati DNK – takvih slučajeva do sada je u svetu dokumentovano manje od 100. U ostalim slučajevima ljudi himere su drugi DNK stekli nakon specifičnih transplantacija. No, gde se sve DNK donora pojavljuje, lekari nisu istraživali.

Lekari navode da su ljudi sa dve DNK sasvim zdrave osobe, da je s njima sve u najboljem redu te da ih tuđa DNK ni na koji način ne menja. Ali, šta ako požele da imaju dete? Da li je to dete njihovo? Da li će ovo otkriće sada postati tema za razmišljanje potencijalnih donora koštane srži i možda razlog da odustanu od donacije? Ukoliko bi se Kris sada odao kriminalu, iza sebe ostavljao bi trag ne jedne, već dve osobe, od kojih je jedna nedužni dobročinitelj Nemac s drugog kraja planete.

Izvor: Naukakrozprice.rs