UKRUG
Slamčicom je napravio nekoliko ravnomernih pokreta ukrug da bi se šećer otopio. Kad je završio, čašu je približio ženi i rekao: „Kad krugliš, onda je slađe“.
Vrućina od koje asfalt podrhtava milujući potpetice užurbanih prolaznika u želji da što pre pronađu spas od nesnosne žege.
Kafić sa baštom koja je od ostatka ulice odvojena bujnim zelenilom. Da nije žene srednjih godina koja, s vremena na vreme, otpija gutljaj limunade sa pregršt kockica leda, bio bi potpuno prazan. Sa svakim novim gutljajem njeno lice poprima izraz namrštenosti.
S bočne strane kafića se kroz rastinje naziru prolaznici sa potrepštinama iz obližnjeg marketa. Deca halapljivo ližu sladolede na točenje, prašnjavim rukama držeći kornete. Taman kad je izgledalo da će ostati jedini gost, žena ugleda majku sa sinčićem od jedno pet godina, kako se smeštaju za sto preko puta onog za kojim je ona sedela. Dečakova majka je naručila produženi espreso sa mlekom, dečak je polako ispijao sokić na slamčicu.
Povremeno, dečak bi je pogledao. S posebnim zanimanjem je posmatrao dok bi ispijala gutljaj po gutljaj. U jednom je trenutku skliznuo sa stolice i polako joj prišao.
„Teto, zašto ne krugliš?“
Žena se prenula.
„Šta si rekao, dušo?“
„Zašto ne krugliš?“, ponovio je, uzeo je doznu sa šećerom, malo šećera sipao u čašu sa limunadom. Zatim je slamčicom napravio nekoliko ravnomernih pokreta ukrug („kruglio“) da bi se šećer otopio. Kad je završio, čašu je približio ženi i rekao:
„Kad krugliš, onda je slađe“.
Žena je otpila gutalj. Ovog puta se nije namrštila.