BIPOLARNI POREMEĆAJ
Bipolarni poremećaj je teška mentalna bolest jer se manifesatuje kroz konstantne promene raspoloženja, uz depresiju i anksioznost.
Bipolarni poremećaj i njegovo lečenje je najviše usmereno na upravljanje simptomima.
Vrste bipolarnog poremećaja
Osoba može dobiti dijagnozu jednog od tri široka tipa bipolarnog poremećaja.
Bipolarni poremećaj I
Za dijagnozu bipolarnog poremećaja I:
Sigurno je postojala barem jedna manična epizoda
Osoba mora da je imala i prethodnu veliku depresivnu epizodu
Lekar mora isključiti poremećaje koji nisu povezani sa bipolarnim poremećajem, kao što su šizofrenija i drugi psihotični poremećaji.
Bipolarni poremećaj II
Za dijagnozu bipolarnog poremećaja II, pacijent mora da je doživeo jednu ili više epizoda depresije i bar jednu epizodu hipomanije.
Neki ljudi imaju mešovito stanje u kome se osećaju depresivno, ali i nemirno.
Hipomanično stanje je manje teško od maničnog.
Karakteristike hipomanične epizode uključuju spavanje manje od uobičajenog, takmičenje i puno energije. Međutim, osoba u potpunosti funkcioniše, što možda nije slučaj sa maničnim epizodama.
Bipolarni poremećaj II takođe može uključivati mešovite epizode, a mogu postojati i simptomi psihotičnih karakteristika.
Ciklotimija
Ciklotimija uključuje epizode depresije niskog nivoa koje se naizmenično menjaju sa periodima hipomanije.
Osoba koja dobije dijagnozu bipolarnog poremećaja ima dijagnozu tokom celog života. Ona može ući u period stabilnosti, ali uvek će imati dijagnozu.
Lečenje
Kada je u pitanju bipolarni poremećaj lečenje ima za cilj da minimizira učestalost maničnih i depresivnih epizoda i da smanji težinu simptoma kako bi se omogućio relativno normalan i produktivan život.
Ako se ne leči, depresija ili manija mogu trajati i do jedne godine. Sa lečenjem, poboljšanja su moguća u roku od 3 do 4 meseca.
Lečenje uključuje kombinaciju terapija, koja može uključivati lekove i fizičke i psihološke intervencije.
Osoba će možda nastaviti da doživljava promene raspoloženja, ali usko sarađivanje sa lekarom može umanjiti ozbiljnost i učiniti simptome lakšim za upravljanje.
Lečenje uz pomoć lekova
Litijum-karbonat je najčešće propisani dugoročni lek za lečenje dugoročnih epizoda depresije i manije ili hipomanije. Pacijenti obično uzimaju litijum najmanje 6 meseci.
Za pacijenta je neophodno da se pridržava uputstava lekara o tome kada i kako treba uzimati lekove kako bi oni najbolje delovali.
Ostali tretmani uključuju:
Antikonvulzivi: Ponekad se propisuju za lečenje epizoda manije.
Antipsihotici: Aripiprazol, olanzapin, risperidon su neke od opcija ako je ponašanje veoma poremećeno i simptomi su jaki.
Lekove je možda potrebno prilagoditi tokom promene raspoloženja, a neki lekovi imaju neželjene efekte.
Neki antidepresivi koji se daju pacijentima pre dijagnoze bipolarnog poremećaja mogu pokrenuti početnu maničnu epizodu. Lekar koji leči pacijenta sa depresijom treba da nadgleda ovo.
Psihoterapija i hospitalizacija
Da se kontroliše bipolarni poremećaj lečenje pored lekova obuhvata i psihoterapiju.
Psihoterapija ima za cilj da olakša i pomogne pacijentu da upravlja simptomima.
Ako pacijent može prepoznati ključne okidače, možda će moći da umanji sekundarne efekte stanja.
Osoba može da nauči da prepozna prve simptome koji ukazuju na pojavu epizode i da radi na faktorima koji pomažu u održavanju „normalnih“ perioda što je duže moguće.
Ovo može pomoći u održavanju pozitivnih odnosa kod kuće i na poslu.
Kognitivna bihevioralna terapija, kao individualna ili porodično fokusirana terapija, može pomoći u sprečavanju recidiva.
Interpersonalna i socijalna terapija ritma, u kombinaciji sa prethodno navedenom terapijom, takođe može pomoći kod depresivnih simptoma.
Hospitalizacija je sada ređa nego ranije. Međutim, privremena hospitalizacija može biti preporučljiva ako postoji rizik da pacijent nanese štetu sebi ili drugima.
Elektrokonvulzivna terapija (ECT) može pomoći ako drugi tretmani nisu efikasni.
Pridržavanje redovne rutine zdrave ishrane, dovoljno sna i redovno vežbanje mogu pomoći osobi da održi stabilnost.
Bilo koji dodatak ishrani za lečenje bipolarnog poremećaja mora da odobri lekar, jer neki alternativni lekovi mogu da deluju u interakciji sa lekovima koji se koriste za bipolarni poremećaj ili pogoršavaju simptome.
Uzroci
Čini se da bipolarni poremećaj nema jednog uzroka, ali je verovatnije da potiče iz niza faktora koji deluju.
Genetski faktori: Neke studije sugerišu da može postojati genetska komponenta bipolarnog poremećaja. Verovatnije je da će se pojaviti kod osobe koja ima člana porodice sa ovim stanjem.
Biološke osobine: Pacijenti sa bipolarnim poremećajem često pokazuju fizičke promene u mozgu, ali veza ostaje nejasna.
Moždano-hemijska neravnoteža: Čini se da neravnoteže neurotransmitera igraju ključnu ulogu u mnogim poremećajima raspoloženja, uključujući bipolarni poremećaj.
Hormonski problemi: Hormonska neravnoteža može pokrenuti ili izazvati bipolarni poremećaj.
Faktori iz okruženja: Zlostavljanje, mentalni stres , „značajan gubitak“ ili neki drugi traumatični događaj može doprineti ili pokrenuti bipolarni poremećaj.
Jedna od mogućnosti je da neki ljudi sa genetskom predispozicijom za bipolarni poremećaj možda nemaju primetne simptome dok faktor okruženja ne pokrene ozbiljan pomak raspoloženja.
Izvor: Prirodanadar.rs