George Vithoulkas – Homeopatija i rak pluća sa metastazama

Homeopata George Vithoulkas

Čuveni grčki homeopata George Vithoulkas opisuje slučaj iz prakse kako homeopatija deluje kada neko ima neizlečivi rak pluća sa metastazama na mozgu i kostima

Profesor George Vithoulkas (rodjen 25 jula 1932 godine) je poznati homeopata i dobitnik Alternativne Nobelove nagrade za medicinu koji je napisao nekoliko značajnih knjiga iz homeopatije. Uz to osnovao je Medjunarodnu Akedemiju za klasičnu Homeopatiju na grčkom ostrvu Alonisos.

U ovom tekstu iznosi slučaj kako je homeopatija delovala na pacijentkinju koja ima rak pluća i metastaze na mozgu i kostima

Slučaj pacijentkinje sa terminalnom fazom kancera

Ovo je, možda, najdramatičniji slučaj koji je ikada bio lečen homeopatijom.

Nazvali su me sa jedne londonske klinike i saopštili da me jedna žena sa gornjom dijagnozom (rak pluća sa metastazama na mozgu i kostima) želi videti. Rekao sam da se homeopatskim lečenjem nište ne može postići u tako poodmaklom stadijumu raka i odbio sam slučaj.

Zatim je nazvao lično direktor iste klinike, zalažući se da je primim. Odbio sam i njega.

Usledio je i treći poziv tokom kojeg mi je saopšteno da žena želi samo jednom da me vidi i spremna je platiti bilo koju cenu za to. Odgovorio sam da ništa ne mogu učiniti i kad bi mi platili milione i ponovno sam odbio čak i da je vidim.

Razlog mog odbijanja bio je taj što je žena praktično već bila nepokretna, jer je rak zahvatio bedreni zglob i karlične kosti. Bila je pod jakim lekovima protiv bolova i mogla je samo uz pomoć štapa napraviti tek po koji korak; inače se kretala u invalidskim kolicima.

Ovu pacijentkinju je lečilo osoblje jedne od najboljih klinika u Londonu.

Već sam i zaboravio na taj slučaj kada me je nazvao jedan prijatelj, Grk koji živi u Londonu, i zamolio da primim jednu Australijanku koja boluje od raka pluća. Pristao sam, ali sam ga upozorio da postoje sasvim mali izgledi za izlečenje takve bolesti.

Ispostavilo se da se radi o istoj ženi iz Londona, koja je putem mog prijatelja našla novi način da još jednom sa mnom stupi u kontakt.

Došla je u Atinski centar homeopatske medicine u invalidskim kolicima, a primio sam je zajedno sa još jednim lekarom iz našeg Centra.

Rekao sam joj da me iznenadjuje njeno insistiranje da uzalud predje sav taj put i da sam siguran da joj ne mogu pomoći. Hteo sam odmah završiti razgovor i rekao joj da više ništa nemam reći.

Počela me je moliti da barem saslušam o njenim simptomima.

Videvši moju odlučnost da odbijam da preuzmem njen slučaj, ispričala je priču koja je izmenila moju odluku. Rekla je: „Jedne noći sam molila Boga da mi pomogne da ozdravim, a zatim sam čula glas Božiji kako mi govori: ‚Idi kod George Vithoulkas-a, on će te izlečiti‚.

I to je bio razlog što je ona toliko insistirala da me vidi.

Rekao sam joj: „Ne znam šta vam je rekao Bog, ali ono što znam jeste da je nemoguće izlečiti takav slučaj“.

Ona je nastavila da me moli dok konačno nisam pristao da je saslušam.

Kako se ispostavilo, bila je to najčudnija priča koju sam ikada čuo tokom cele svoje karijere.

Bila je stara 43 godine i pripadala je jednoj veoma bogatoj porodici iz Australije. Otac joj je umro nekoliko godina ranije, ali je bilo čudno to da se kod njene majke razvila zaista zla mržnja prema kćeri, i to do tih tazmera da joj je tokom jedne svadje otvoreno poželela da umre od raka.

Dve godine kasnije, ćerka je zaista obolela od raka pluća, koji je uskoro metastazirao na kosti, a nedugo zatim i na mozak.

Kod pacijentkinje se razvila jednako snažna mržnja prema majci, toliko jaka da je i ona podjednako želela da joj majka umre. Dodatna komplikacija za pacijentkinju je bilo to što, uprkos činjenici da je porodica raspolagala neizmernim bogatstvom, celim imetkom je raspolagala samo majka u Australiji. Ćerka je dobijala samo nešto malo.

Ona se, s druge strane, kretala u londonskom visokom društvu, posudjujući novac od imućnih prijatelja kako bi mogla živeti stilom bogatih, a sa nadom da će kada majka, koja se približavala osamdesetoj godini, umre, moći vratiti dugove.

Kako sam nastavljao uzimati njen slučaj, ustanovio sam da je indiciran jasan homeopatski lek, što je prilično čudno, u ovom slučaju je bio veoma jasan, što se ne dogadja baš često, ali što u homeopatiji uvek ukazuje na to da za pacijenta zaista ima nade.

Homeopatija ima različite načine procene snage odbrambenog mehanizma osobe, koji se zapravo stimuliše homeopatskim lekovima i time dovodi do izlečenja.

Zbog toga sam nakon 3 sata uzimanja slučaja (homeopatski pregled i razgovor sa pacijentom), došao do zaključka da postoji realna mogućnost poboljšanja stanja te žene.

To sam joj i rekao, no problem su predstavljali jaki lekovi za otklanjanje bolova koje je ona uzimala, a uz koje homeopatski lekovi ne bi delovali. (Više o tome pročitajte u članku Šta prekida dejstvo homeopatskog leka)

Objasnio sam joj situaciju, na šta je ona spremno odgovorila da to neće biti problem i da odmah može prestati da ih uzima. Upozorio sam je da je to nemoguće, je će bolovi u kostima postati nepodnošljivi.

Idućeg dana se vratila u London.

Nazvala me je nakon jedne nedelje. Prve reči su joj bile: „Dobro sam“.

Pitao sam je šta to znači i da li je prestala uzimati lekove protiv bolova.

Odgovorila je: „Da, istoga dana kada počela uzimati vaš lek.“

„I nije bilo bolova?“ – pitao sam je.

Rekla je: „Nikakvih.“

Ni sam nisam mogao verovati svojim ušima. Dao sam joj dalja uputstva. I zaboravio na slučaj.

Tri meseca kasnije nazvala je da saopšti da je ponovo bila na istoj klinici u Londonu gde su pratili njen slučaj, i rekla im je da se oseća dobro. „Plesala sam pred njima kako bi se uverili da ponovo mogu hodati bez ikakvih bolova.“

Još uvek nisam mogao verovati, ali sam joj, pak, dao nova uputstva za lečenje.

Mesec dana kasnije nazvala me kući, veoma rano ujutru. Vrištala je preko telefona govoreći da je, verovatno, tokom spavanja slomila rebro i bol je bio nepodnošljiv, pravo mučenje. Od bola je jedva mogla govoriti.

Objasnio sam joj da su bolovi bili znak povratka metastaze, a ne slomljenog rebra. Pomislio sam, to je to, nikada više neću moći kontrolisati joj bol, ali savetovao sam joj da ponovo uzme homeopatski lek i da me nazove isto veče.

I nazvala me je da mi kaže kako više nije imala bolove.

Ovo ponovno pojavljivanje bolova ponovilo se još tri puta tokom narednih 11 meseci lečenja i uvek su se bolovi mogli kontrolisati homeopatskim lekom.

Jednog dana me je panično nazvala govoreći da joj je desno oko iskočilo i ne vidi na njega. Ta manifestacija je bila propraćena oštrim bolom u glavi. I opet je homeopatski lek pomogao i držao simptome pod kontrolom.

Nakon godinu dana sebe je smatrala izlečenom i prestala mi se javljati.

POST FESTUM

Tri godine kasnije raspitao sam se na klinici u Londonu da li znaju šta se desilo sa ovim slučajem i pacijentkinjom.

Ispričali su mi neverovatnu priču o njoj.

Majka moje pacijentkinje je u umrla u Australiji, ali je pre smrti svu imovinu zaveštala nekoj fondaciji, ostavivši ćerku u dugovima.

Pacijentkinja je pala u takav očaj da je jedna večeri otišla u u neki skupi restoran u Londonu, naručila luksuznu večeru uz koju je uzela dovoljno tableta da bi se ubila.

Pominjem ovaj slučaj, iako ne znam do kojih je razmera bilo njeno zdravstveno poboljšanje i da li bi se nakon godinu ili dve rak ponovo pojavio i usmrtio je, jer je njeno lečenje pratila londonska bolnica, a ja nemam pristupa njihovim nalazima. Ali slučaj zaista pokazuje razmeru do koje homeopatija može biti delotvorna, pod uslovom da se pravilno primeni (odredi najboljihomeopatski lek za pacijenta).

Decenijama je homeopatija bila pogrešno praktikovana. Umesto da utvrde indicirani homeopatski lek za svaki slučaj pojedinačno, što iziskuje mnogo vremena, homeopate su radije davali po deset, petnaest pa i dvadeset različitih homeopatskih lekova zajedno, nadajući se da će se medju njima naći jedan pravi lek.

Sa takvom homeopatskom praksom su rezultati bili veoma slabi a ljudi su stekli utisak da je ova metoda lečenja bila delotvorna samo za lečenje jednostavnih oboljenja kao što su banalna prehlada ili glavobolja.

George Vithoulkas

Izvor članka je knjiga: Homeopatija, medicina za novi milenijum – George Vithoulkas