GRČKI JEZIK KAO LINGVISTIČKI UZOR

Stare kulture i njihova verovanja bila su zasnovana na mitovima i legendama, bogovima i junacima sa božanskim karakteristikama. Ti mitovi i legende bude veliko zanimanje jer otkrivaju kulture ondašnjeg doba i slika istorije tada biva jasnija.

I dan danas se divimo grobovima i palatama u Pilu, tvrđavama Mikene i Korinta, nakitu, zlatnom posuđu, ukrasima i oružju u nacionalnim muzeijima u Atini ili Heraklionu na Kritu.

Grčka mitologija neodvojiva je od grčke književnosti i umetnosti. Homerovi epovi „Ilijada“ i „Odiseja“, čiji je epski jezik izuzetan, jer nije bio govorno narečje) i Hesiodova „Teogonija“ (Poreklo bogova) čine najraniju grčku književnost i prikazuju različite kategorije mita, međusobno se strogo razlikujući u nameri, duhu i sadržaju, dok im je zajednička strukturna složenost.

Poreklo grčkog jezika

Grčki jezik i potiče od mikenskog dijalekta, među čijim ostacima nema književnih tekstova. Iz razloga što je u tom periodu usmena tradicija bila dominantna. Uticaj koji je grčki izvršio na mnoge savremene evropske jezike vidljiv je u rečima iz oblasti kulture, nauke i umetnosti, pa tako mnogo grcizama nalazimo i u našem jeziku. Biblioteka, ikona, anđeo, energija, samo su neki od njih. Grcizama, pored latinizama, ima i u pravnom pojmovniku. Jedan od ispita na pravnom fakultetu je i Krivično pravo u Staroj Atini. Pravnici, među njima i sudski tumač za grčki jezik, pored latinizama, imaju dosta posla sa pravnom i prevodilačkom terminologijom.

Književnost stare Grčke

Celokupna grčka književnost i umetnost predstavljaju polje za proučavanje grčkih mitova. Setimo se samo sačuvanih antičkih drama napisanih od strane Sofokla, Eshila i Euripida i bogatstva koje nam pružaju. Preko njihovih, nažalost, premalo sačuvanih tragedija, upoznajemo se sa grčkom mitologijom. S tako širokim, raznolikim i složenim materijalom ne začuđuje da nijedna teorija antropologa koji su proučavali plemenske zajednice ne pruža zadovoljavajuće objašnjenje grčke mitologije. Ti mitovi nemaju samo jedan oblik, niti samo jednu funkciju. Iako u grčkoj mitologiji ima pojedinačnih elemenata preuzetih od drugih naroda, kao celina ona je izraz nepresušne i žive fantazije i pesničkog oblikovanja antičkog čoveka.

Inspiracija grčke mitologije

Grčku mitologiju je stvarao narod u nastojanjima da objasni zakonitosti života i prirode, pa su zato grčki mitovi nadahnuti lepotom i svežinom pripovedanja. Olikuju se raznolikošću motiva i velikom pesničkom lepotom, zadržavajući onaj oblik u kom se javljaju kod Homera i Hesioda.

Uz olimpske, podzemne i morske bogove, te uz mnoga niža božanstva u njima nastupaju i heroji, koji su po ocu ili majci, božanskog porekla. Svakako je najpoznatiji Herkul. Bogovi su antropomorfizovani, ali ne stare i besmrtni su. Tako njihov položaj postaje vredan strahopoštovanja navodeći čoveka da oseti strahopoštovanje. Ljudi su komunicirali s bogovima posredno, budući da su bogovi imali moć da, osim ljudskog, poprime i neki drugi oblik ili obeležje. Dešavalo se i da komunikacija između ljudi i bogova bude posredstvom sna. Često su se posmatrale ptice u letu, grmljavina, zvezde padalice ili druge prirodne pojave kao znakovi božjeg obraćanja ljudima. Bogovima su prinošene žrtve, pokloni, te izricane molitve, kako bi se stekla njihova naklonost. Ljudima se ponekad i ugađa, ali im se ne dopušta izbegavanje smrti. Jer ona je njihova konačna sudbina, koja ih i razlikuje od bogova.