MAGNOLIJA

Pod skute magnolije
bosonoga
svi svoje iskre
ljubičastim usnama cvetova
ugrij semenje
kose spleti
hristovim trnom
utekni kosaču vremena
nek nikne novo zrnevlje
iz tvoje šake vrele
na prstima prođi pored kaktusa
njihove oštre gladi zrele
dlanovi dockan krvare
a tvoje su haljine bele

TREBA MI SAMO

Treba mi samo
topli tvoj dah
u nedrima
i ovaj žar u bedrima
da traje

Treba mi samo
tvoj dodir po telu
i da me uzimaš vrelu
celu

Treba mi samo
na tvojim grudima
san
osmehom osunčan
dan
smrt da prevarim
život da zasladim
tobom