ČUDO PRIRODE: MORSKE ALGE
Morske alge su prirodno bogate jodom i standardna su komponenta azijske i arktičke kuhinje. Sadržaj joda kod njih je na visokom nivou bioraspoloživosti.
Morske alge su vrsta biljnog rastinja koja niče u slanim vodama. One ne samo da su izvor hrane za neke oblike života u moru, već služe i kao izvor ishrane za ljude.
Morske alge su poznate po tome što sadrže velike količine joda, osnovnog minerala koji telo koristi za proizvodnju hormona štitne žlezde (tiroide). Ovi hormoni pomažu u kontroli metabolizma i razvoju kostiju i mozga tokom trudnoće i dojenja.
U novoj studiji, objavljenoj u časopisu „Journal of Medicinal Food“, istraživači iz Danske i sa Grenlanda istraživali su sadržaj joda i uticaj jestivih morskih algi na ishranu. Otkrili su da su dve vrste morskih algi koje se često nalaze na Arktiku, a to su Chondrus crispus (irska mahovina) i Ascophillum nodosum (mrka alga), odličan izvor joda i mogu pomoći ljudima u toj oblasti da ispune svoje prehrambene potrebe za ovim mineralom.
Morske alge kao izvor joda za ljude sa Arktika
Prehrambeni jod veoma je važan za održavanje zdravlja ljudi. Iako je obavezan za važne telesne funkcije, utvrđena je činjenica da su ljudi sa nižim ili visokim unosom joda izloženi velikom riziku od razvoja različitih bolesti.
Morske alge su prirodno bogate jodom i standardna su komponenta azijske i arktičke kuhinje. Iako je uticaj unosa morskih algi dobro proučen u azijskoj populaciji, njihov uticaj na zdravlje ljudi koji žive na Severnom polu još nije istražen.
Da bi se pozabavili ovim problemom, istraživači su prvo izmerili sadržaj joda u jestivim morskim algama sa istočnog Grenlanda. Potom je osmoro pojedinaca dobilo 45 grama morskih algi da pojedu, a zatim su analizirali njihove uzorke urina kako bi odredili apsorpciju joda i uticaj potrošnje morskih algi u ishrani.
Istraživači su takođe prikupili uzorke Inuita koji žive na Amasaliku, ostrvu na jugoistoku Grenlanda. Odrasli od 50 do 69 godina prijavili su učestalost unosa morskih algi i dali su tačne uzorke urina za merenje joda.
Istraživači su izvestili da irska mahovina i mrka alga sadrže 47, odnosno 102 miligrama (mg) joda po gramu. Za dva dana, 1,1 od 2,1 mg i 1,9 od 4,6 mg joda koji su učesnici uneli izlučeni su mokraćom.
Dva od tri Inuita su prijavila da jedu morske alge, a 41 procenat (109 od 268) obavestio je istraživače da jedu ove biljke svake nedelje.
Na osnovu ovih rezultata, istraživači su zaključili da je sadržaj joda jestivih morskih algi na Arktiku vrlo visok i bioraspoloživ. Međutim, dok unos morskih algi omogućava ljudima sa Arktika da ispune svoje prehrambene potrebe za jodom, naglašena varijacija u izlučivanju joda zahteva procenu uticaja unosa morskih algi na njihovu funkciju štitne žlezde.
Zašto je jod važan?
Svaki čovek mora da dobije dovoljno joda iz ishrane da bi mogao da stvara dovoljne količine hormona štitne žlezde. Ovi hormoni pomažu u regulisanju otkucaja srca, krvnog pritiska, telesne temperature, pa čak i telesne težine.
Manjak joda ne samo da uzrokuje uvećanje štitne žlezde, već negativno utiče na rad mozga kod odraslih. Nedostatak joda može čak odložiti razvoj mozga i mentalni razvoj kod odojčadi i dece, usled čega će osoba imati niži koeficijent inteligencije od proseka.
S druge strane, preterani unos joda takođe izaziva zdravstvene probleme. Previše ovog minerala uzrokuje hipertireozu, upalu štitne žlezde, pa čak i karcinom ovog organa. Iako je ova vrsta raka neuobičajena u SAD i može se lečiti, zdravstveni stručnjaci primećuju porast broja slučajeva poslednjih godina. Osim toga što utiče na rad štitne žlezde, previše joda takođe može izazivati dijareju, mučninu i povraćanje, bol u stomaku, temperaturu, pa čak i komatozno stanje.
Da biste izbegli sve ove probleme, potrudite se da iz hrane nabavite samo odgovarajuću količinu joda. Odraslima je potrebno samo 150 mikrograma joda dnevno (tj. 220 mikrograma za trudnice) i mogu ga dobiti iz izvora hrane kao što su riba, mlečni proizvodi, voće i povrće i jodirana so.