Nemački lekar tvrdi da je vakcina za velike boginje opasna

VAKCINA ZA VELIKE BOGINJE

U otvorenom pismu nemački lekar Gerhard Buhvald naveo je nekoliko dokaza zbog čega se vakcina za velike boginje može smatrati opasnom po zdravlje.

 

Čuveni nemački kritičar vakcina, doktor medicine Gerhard Buhvald, 20. januara 2003. napisao je otvoreno nemačkoj ministarki zdravlja Uli Šmit. Naime, ona je objavila da se u Nemačkoj, zbog terorističke pretnje, razmišlja o prisilnoj vakcinaciji protiv velikih boginja. U pismu koje sledi, ovaj doktor je upozorio o mogućim posledicama i obrazložio zbog čega vakcina za velike boginje ne samo da nije svrsishodna već i opasna.

Poštovana gospođo Ministarko,

Vakcine sa vakcinacijskim materijalom koji se sastoji od Vaccinia virusa, ne daju, kao što su to pokazale epidemije velikih boginja u periodu od 1947. do 1974. godine, nikakvu zaštitu od infekcije koju izaziva virus variole. Pri tome su vakcine nakon izbijanja epidemije velikih boginja posebno opasne.

Dokaz broj 1:

Naša zvanična statistika o velikim boginjama tvrdi da je u gorepomenutom periodu zabeleženo ukupno deset smrtnih slučajava od velikih boginja. To je netačno. Od ovih 10 slučajeva, potrebno je najpre isključiti 4.

U pitanju su stariji ljudi, koji su se nalazili u terminalnom stadijumu nekog od oblika kancera, koji su ležali u bolnicama i koji su NAKNADNO dobili nekoliko pustula na telu. Oni su podlegli zbog kancera. Zatim, tu je i pet žena koje su nakon izbijanja epidemije velikih boginja vakcinisane (tzv. inkubacione vakcine). One su jadne iskrvarile iz svih mogućih telesnih otvora, a da im na telu nije pronađena nijedna pustula od velikih boginja (gospođa Šnicler iz Monšaua, sestra Elizabet i sestra Marta iz Dizeldorfa, gospođa Ajholc iz Ansbaha i učenica medicinske škole Barbara Bernd iz Menšedea).

One nisu umrle od velikih boginja već od vakcine. Lekari koji su ih vakcinisali su njihove ubice.

Preostaje: jedini smrtni slučaj od velikih boginja – doktorka Maria Nekas iz Hajdelberga. S obzirom da je ukupno bilo 95 obolelih (a svi su bili vakcinisani sa Vaccinia-sadržajem), kao i jedan pravi smrtni slučaj, onda bismo prema ovoj stopi mortaliteta, u današnjim uslovima mogli da računamo sa oko 1%.

Dokaz broj 2:

U slučajevima izbijanja velikih boginja u Nordhajm-Vestfalenu (Dizeldorf 1961./62., Monšau 1962. i Menšede 1970. godine) pronađeno je ukupno 1183 „kontaktnih osoba I stepena“. Dakle, ljudi koji su, slikovito rečeno, „pogledali u zenicu obolelog od velikih boginja“.

Od ovih osoba koje su bile u direktnom kontaktu, njih 474 (iz ko zna kog razloga) nije smelo da bude vakcinisano. Među ovim „jadnim ljudima, koji nisu mogli da uživaju u blagodetima vakcine, i koji su tako nezaštićeni morali da budu prepušteni svojoj sudbini“, nijedna osoba niti je obolela niti preminula od velikih boginja! Od 709 osoba koje su bile u direktnom kontaktu, i koje su mogle da profitiraju od „blagodeti“ vakcine, njih 58 je obolelo i sedmoro je preminulo. Da nisu vakcinisani, ne bi ni oboleli ni umrli.

Dokaz broj 3:

Jugoslovenski „gastarbajter“ E. Hodža, otputovao je u martu 1972. godine u svoju domovinu, na područje Kosova kako bi učestvovao u slavlju koje se u njegovom selu priređuje povratnicima sa hadžiluka iz Meke. Tamo je bilo mnogobrojnog ljubljenja i dodiranja obraza sa svetim ljudima, koji su se sada mogli nazvati Hadžijama. Jedan od njih je imao crvene pečate po licu. Kada se Hodža vratio u Nemačku, primetio je i kod sebe istovetne crvene pečate koji su se umnožavali. Potražio je pomoć kod nekoliko lekara, dugo vremena je sedeo u punim čekaonicama. Ali niko nije mogao da postavi pravu dijagnozu.

Kako je još bio i bez posla, putovao je često kako bi posetio svoje prijatelje i rođake. Bio je u mnogim domovima, tamo se su se iznova pozdravljali i ljubili, obraz uz obraz. Crveni pečati su se množili i sada se već loše osećao. Ponovo je potražio lekara, ponovo dugo sedeo u čekaonici. A onda su ga u jedno nedeljno veče, uputili na jednu kliniku za kožne bolesti u Hanoveru. Tamo su bili samo dežurni lekari, a veoma aktivni E.H. je šetao kroz celu bolnicu, posećivao druge pacijente i istraživao celu zgradu.

Kada je u ponedeljak došao na ispitivanja, izražena je sumnja da su u pitanju velike boginje, i ta sumnja je potvrđena. On je u međuvremenu imao oko 800 pustula na telu.

Tada je započela najveća potraga, u istoriji posleratne Nemačke, za kontaktnim osobama. To je bilo vreme Uskršnjih praznika, a Nemci su otputovali za praznike, kao obično od Severnog mora do Sicilije. E.H. je u periodu od 17. do 28. marta bio u direktnom kontaktu sa nekoliko hiljada ljudi. Nažalost, pronađeno je samo 678 osoba koje su stavljene u karantin.

Pošto su se opametili nakon događaja u Nordhajn-Vestfaliji, ovi ljudi NISU vakcinisani. Niti je bilo novoobolelih niti smrtnih slučajeva. Onog dana kada su ih otpustili, kada je bilo potvrđeno da se nisu inficirali, tada su ih vakcinisali i otpustili kućama. Mera predostrožnosti koji se može opisati samo kao „besmislena“.

Poštovana gospođo Ministarko,

Vaše najavljene mere su u celoj Nemačkoj izazvale strah i užas (ali možda je upravo to ono što su Vaši savetnici želeli!). Ukoliko budete uspostavili prisilnu vakcinaciju, a ne bih želeo da se nađem u Vašoj koži, tada preuzimate na sebe veliku odgovornost. Ono što sam Vam ovde opisao, poznato je većini naroda. To stoji i u mojoj knjizi „Vakcinacija, posao sa strahom“. Prodata je u nekoliko hiljada primeraka. Narod će Vas okriviti za svaki slučaj oboljevanja i za svaki smrtni slučaj kao posledicu ove vakcinacije sa vakcinacijskim materijalom, koji je napravljen od virusa koji ne postoji kao slobodan u prirodi, i samim time i ne može da zaštiti.

Lično se nadam, da je vaša akcija širenja straha samo jedan deo propagandnog dobošarenja, koje su inicirali Amerikanci sa ciljem da „Satanu“ Sadama Huseina nateraju da napusti zemlju i da se uputi u egzil.

Za gospodina Buša bi u tom slučaju bio otvoren put ka najvećim rezervama nafte na svetu.

S poštovanjem,

Dr. Buhvald,
Medicinski savetnik „Udruženja za zaštitu oštećenih od vakcina“