Prenaglašenost karaktera – psihologija i homeopatija

Kakve veze imaju homeopatija i psihologija, jedna nedokazana pseudo nauka, sa ozbiljnom naukom kao što je psihologija, koja je doduše malo šta u stvari dokazala oko ljudske psihe ali je jedini način da psihu nekih prenaglašenih pojedinaca kontrolišemo.

Nidje veze :-)

A zapravo je homeopatija fantastičan način da naučite nešto o praktičnoj psihologiji i karakterima ljudi.

Ko se nije dotakao homeopatije, teško će mi poverovati, dok ko god sa njom ima iskustva, lako će razumeti glavnu tezu eseja kako su psihologija i homeopatija povezani.

Na pitanje šta homeopatija leči, možete pročitati tekst o tome ovde.

Homeopatija ima homeopatske lekove. To su one male skrobne kuglice na kojima piše od čega su, na primer Aurum 30C (zlato), Sulphur 200 C (sumpor) ili Lycophodium LM1 (biljka Prečica). Sva tri nabrojana homeopatska leka, a inače ih ima par hiljada, važni su lekovi za psihijatriju i psihologiju.

Poznato je u homeopatiji da opis svakog leka kao da opisuje neku osobu sa mnoštvom detalja, sa fokusom na psihičke i telesne simptome osobe koja se leče tim lekom.

Dakle, svaki lek je opis neke imaginarne osobe, vrlo karakterističnih osobina, sa tipičnim simptomima bolesti koje pogadjaju taj tip osobe.

Pa kažemo, lek (osoba) Likopodijum je vitak intelektualac, sklon čitanju i istraživanju, samodovoljan, duboko nesiguran, rano osedeo i rano ćelavi, sklon izletima van braka ako ga supružnik ne obožava, voli slatko, ima probleme sa sinusima, usporeno varenje, pad libida u zrelim godinama …

Aurum ili zlato odgovara osobama koje imaju depresivne misli, mračan pogled na život i sklone su samoubistvu, mada retko o tome govore kao ideju koju žele da sprovedu. I inače, u homeopatiji Aurum je važan lek kod psihičkih poremećaja, jer je to homeopatski lek koji može da izleči teške oblike depresije, halucinacije, melanholiju.

Tako da kada pacijent dodje kod homeopate na lečenje, prvi razgovor više liči na posetu psihologu, nego razgovor sa lekarom, jer homeopatu posebno zanimaju psihičke crte pacijenta i on pokušava da što više karakteristika nečijeg karaktera sazna.

Pacijenti često tvrde da tih par sati razgovora liči i na ispovest, jer se pretresa čitav život pacijenta, važni dogadjaji iz života koji su možda bili okidač za pojavu bolesti, strahovi, psihološke i emotivne rekacije na okolinu i dogadjaje.

Opisi homeopatskih lekova su fascinantni iz ugla jednog psihologa i psihijatra, jer se može uočiti čitav spektar finih zapažanja o ljudima i bolestima. Čitav opis jedne ličnosti, opis koji kod nekih teoretičara homeopatije, kao što je čuveni grk i homeopata profesor Vitoulkas, ide do suptilnih psiholoških slojeva i dubina. Kada čitate njegove opise budete fascinirani psihološkim detaljima koje iznosi o nekim lekovima – ljudima.

Jer, za svakog od nas postoji jedan idealan homeopatski lek, takozvani konstitucionalni lek, koji nas u potpunosti tačno opisuje i leči sve naše bolesti. Jedino što je teško naći konstitucionalan lek. Za to morate biti majstor homeopatije. Zapravo, trebate biti i majstor psiholog, i to je mesto gde homeopatija i psihologija dolaze u blizak kontakt. Vrhunski homeopata ne može to biti ako nije vrhunski psiholog.

S druge strane, vrhunski psiholog može biti i bez homeopatije ali će u njoj naći beskrajno znanje i podići će svoje znanje na viši nivo spoznaje.

Homepatski lek je slika pacijenta i njegove bolesti

Posle nekog vremena bavljenja homeopatijom približnu sliku homeopatskog leka možete prepoznati kod osoba koje susrećete. Halucinacija ili migrena kod neke osobe se razlikuje u mnoštvu detalja, a to opisuju homeopatski lekovi, jer kada homeopata hoće da leči nečije halucinacije, on mora da utvrdi mnoštvo karakteristika same halucinacije kao i same osobe, mora da izuči sve bitne simptome osobe i bolesti.

To nije lak zadatak, zato je homeopatija teška disciplina za savladjivanje jer morate proniknuti u suštinu neke osobe. I morate jako dobro poznavati osobine homeopatskih lekova.

I sad zamislite vi takvu osobu koju neki homeopatski lek opisuje prepoznate u životu, imate ceo njen opis dat kao na dlanu, naravno pod uslovom da se bavite homeopatijom, da znate opise lekova i da imate kontakte sa ljudima.

Ko aktivno homeopatski radi često ima prilike da sreće žene Sepie, muškarce Sumpore, decu Kalkareu. Sve su to opisi lekova koji u velikoj meri odgovaraju osobinama i tegobama tih ljudi.

Sjajna stvar za svakoga ko se bavi ljudima, za psihologe, lekare, prodavce, učitelje. Tako homeopatija i psihologija dolaze u usku korelaciju.

Kroz homeopatiju se lako uočavaju prenaglašenosti koje oslikavaju nečiji karakter. Ti si ono što misliš i osećaš, ono što iskazuješ. A bolest je iskaz, doduše prenaglašen.

Tako da koga god zanimaju psihologije i karakteri ljudi, neka malo prouči homeopatiju, dobiće odličnu alatku za analizu karaktera. A kad shvati kako homeopatski lek duboko i uspešno deluje, ako je dobro odredjen, shvatiće zašto je osnivač homeopatije Dr Samuel Haneman tvrdio da bi većinu pacijenata u ludnicama sa lakoćom izlečio samo da mu je to bilo dopušteno od strane lekara.

U današnje doba gde je prenaglašenost svega postalo mainstream, gde je prenaglašenost u ponašanju, osećanju, oblačenju, poimanju sveta u stalnom porastu, sve će biti lakše postavljati dijagnoze karaktera ljudi jer su simptomi poremećaja sve jači i vidljiviji.

Teško će biti sa onim normalnima jer su kod njih simptomi slabi i prikriveni.

Ludilo se ne da sakriti, osim medju ludacima, tamo su svi jedni drugima „normalni“