PREPONSKA KILA

Šta je preponska kila, kako nastaje i koji su simptomi? Da li je neophodna hiruruška intervencija da bi se ovo stanje uspešno izlečilo?

Preponska kila ili ingvinalna hernija nastaje kada se deo creva ili masno tkivo probije kroz oslabljeno područje trbušnog zida na obe strane ingvinalnog kanala.

Preponska kila zavisi od ovog kanala, a ingvinalni kanal je prolaz koji se javlja sa svake strane donjeg dela trbuha i povezuje se sa genitalijama.

Kada deo creva prođe kroz trbušni zid, on stvara ispupčenje. Kod muškaraca se to najčešće događa u blizini prepone sa jedne ili obe strane.

Preponska kila - kako nastaje, najčešći simptomi i kako se leči?

Preponska kila može biti direktna ili indirektna. Direktna ingvinalna hernija tokom vremena se polako formira zbog oslabljenog trbušnog zida. Direktna ingvinalna kila obično se dešava samo kod muških odraslih osoba. To se može dogoditi zbog starenja ili prevelikog naprezanja trbušnih mišića.

Indirektna preponska kila prisutna je od rođenja zbog problema sa trbušnim zidom. Indirektna ingvinalna kila je češća kod muškaraca, ali se može javiti i kod žena.

Lečenje preponske kile često uključuje operativni zahvat.

Preponska kila simptomi

Simptomi preponske kile se možda na početku i ne pojavljuju. Jedan od prvih simptoma može biti osećaj težine ili pritiska u preponama. Drugi simptomi se mogu javiti kako hernija raste.

Neki od simptoma ingvinalne kile mogu obuhvatati:

  • mala izbočina na jednoj ili obe strane prepona koja može nestati ako ležite
  • uvećan skrotum kod muškaraca
  • pritisak ili težina u preponama
  • slabost u preponama
  • bol, nelagodnost ili osećaj peckanja na mestu ispupčenja
  • oštar bol ili nelagodnost koja se povećava prilikom podizanja, kašljanja, savijanja ili vežbanja.

Postoji rizik da deo creva ostane zarobljen u trbušnom zidu, što može prouzrokovati gubitak protoka krvi u ovom delu creva.

Ovo stanje je hernizirana hernija koja obično izaziva jake bolove, temperaturu i povećan broj otkucaja srca.

Ako se krvotok u crevima ne nastavi brzo, deo creva koji je ispupčen može umreti. Zato je hernizirana kila hitan medicinski problem!

Preponska kila uzroci

Nekoliko potencijalnih faktora rizika mogu učiniti osobu podložnijom ingvinalnoj kili. Jedan od potencijalnih uzroka ili faktora rizika je slabost trbušnog zida. Pritisak na oslabljenom mestu može uzrokovati pojavu preponske kile.

Neki drugi faktori rizika uključuju:

  • genetska predispozicija
  • prerano rođenje
  • cistična fibroza
  • prethodna ingvinalna kila
  • hronični zatvor
  • biti muško
  • gojaznost ili preterana težina
  • hronični kašalj
  • trudnoća

Preponska kila lečenje

Hirurgija je osnovna opcija za fiksiranje ingvinalne kile. U nekim slučajevima lekar ne može odmah da preporuči operativni zahvat ako nema simptoma i on može ručno potisnuti herniju na svoje mesto.

U suprotnom, postoje dve hirurške opcije:

Otvorena hirurgija: Hirurg pravi veliki rez na trbuhu, gura creva na odgovarajuće mesto i koristi šavove kako bi ojačao trbušni zid.

Laparoskopska hirurgija: hirurg koristi više rezova da bi ubrizgao gas u trbušnu šupljinu. Zatim koristi instrument koji se zove laparoskop da bi pregledao to područje i prebacio crevo na svoje mesto. Laparoskop je mala cev sa svetlom i kamerom na jednom kraju. Zatim će hirurg koristiti hirurške spajalice ili šavove kako bi zapečatio rezove.

Oba postupka zahtevaju lokalnu ili opštu anesteziju i određeno vreme oporavka.

Laparoskopska operacija obično ima kraće vreme oporavka od otvorene hirurgije, mada su šanse za recidiv veće. Osoba treba da razgovara o hirurškim opcijama sa svojim lekarom pre nego što odluči koji postupak da sprovede.

Alternativa operativnom zahvatu

Iako se preponska kila ne može zalečiti sama, ne zahtevaju sve preponske kile hirurško lečenje. U nekim slučajevima lekar može ponovo da vrati ingvinalnu kilu na svoje mesto, uz pomoć ručne masaže.

Ako je u pitanju hernizirana preponska kila, što znači da se kila zaglavila izvan trbušnog zida, i tada će biti potrebna operacija. Takođe se može zahtevati operativni zahvat ako hernija poraste u veličini ili prouzrokuje simptome.

U nekim retkim slučajevima ljudi će možda morati da nose odgovarajući “sigurnosni uložak“ kao dugoročno rešenje.  Ovo je neka vrsta medicinskog “sigurnosnog pojasa“ koji vrši pritisak da hernija ostane na mestu.

Izvor: Prirodanadar.rs