ROKENROL I FILMOVI NA TU TEMU

„Kako je propao rokenrol“ Gorana Gajića je film snimljen pre tačno trideset godina. Pored svog sarkastičnog naslova, ubraja se u neke od „najrokerskijih“ filmova na našem jeziku.

Pored njega, u rokenrol fimska ostvarenja se mogu svrstati kultni „Crni bombarder“, „Zaboravljeni“ i „Početni udarac“ Darka Bajića i dva filma Srđana Dragojevića „Dva sata kvalitetnog TV programa“ i „Lepa sela lepo gore“.

Zanimljivo je da su svi filmovi snimljeni u turbulentno vreme, a da su, opet, glumačkim bravurama i kultnim numerama koje se u njima čuju ostali omiljeni i dan-danas. A uticali su i na mlade i njihovo interesovanje za rokenrol muziku. Krajem osamdesetih godina mnogi tinejdžeri nosili su, kao tada Srđan-Žika Todorović bele „starke“. A tinejdžerke se oblačile i nosile istu frizuru kao Mirjana Joković u filmu i televizijskoj seriji „Zaboravljeni“. Neki od kultnih muzičara, koji su i danas aktivni na muzičkoj sceni, radili su muziku za pomenute filmove: Vlatko Stefanovski, Srđan Gojković-Gile i ostatak „Električnog orgazma“, a vidi se i mali dobrinos Gorana Bareta u čuvenoj sceni, dok Dragan Petrović-Pele objašnjava turskom šoferu, koga igra Milko Josifov, svoje pobude za odlazak u rat, uz legendarnu repliku „Ladno, al’ standard“, a u pozadini se čuje pesma „Samo noćas da zaboravim tugu“.

Današnja kinematografija i muzika

Danas je situacija i u muzici i kinematografiji dosta drugačija. Produkcija i snimanje se završavaju na računaru i internetu. To je promenilo pristup stvaranju, pa i percepcije samog umetničkog dela. Nove generacije, rođene mahom dosta posle gorepomenutih filmova, uglavnom nemaju puno dodirnih tačaka sa čvrstim zvukom i brzim rifovima. Svako vreme ima svoju boju, rekao bi možda Balašević o nekim novim klincima. Neki drugi autori, pak, navode da prosečan čovek više ne sluša rokenrol. Čini se da sadašnji trenutak počinje da deluje inspirativno po rokenrol i na visoku kulturu jer ima puno gradiva za nove knjige i filmove.

Rokenrol i festivali

Jedan od načina kroz koji rokenrol obitava i produžava svoj vek, evo već više od pola veka, jesu i festivali. Naročito preko leta, sve više se dešava da vedete domaćeg i stranog rokenrola vidimo na istom mestu u par dana. „Egzit“ je najzvučnije ime u regionu. Za dvadeset godina petrovaradinskom tvrđavom prodefilovala su najpoznatija imena naše i svetske scene. To su „Motorheda“, Bilija Ajdola, „Kjura“, Fila Anselma, „Franca Ferdinanda“, „Moloko“ i mnogi drugi. O Egzitu su pisali svi važni mediji sveta. Priznanja dobijena od medijskih magnata, kao što su Si-En-En, Bi bi si, Tajm, Gardijan, Dejli mejl i ostali, samo su neka u nizu mnogobrojnih lovorika koje je ovaj festival pobrao.

Jako simpatičan i sve uspešniji je Arsenal fest, od milošte prozvan „Šumadijski egzit“. Smešten u srcu Srbije, Kragujevcu, održava se u najstarijem sačuvanom objektu fabrike „Zastava oružje“, u okviru zgrade nekadašnje livnice, izgrađene pre više od 130 godina. Gvožđe, beton i staklo, udruženi sa dekorativnim elementima koji odgovaraju savremenoj evropskoj industrijskoj arhitektur. Oni se mogu smatrati pretečom onoga što je definisano kao Bauhaus. Istoimeni bend nije (još uvek) svirao u Kragujevcu, ali su posetiocima dosad svirali Antraks, Bazkoks, Skank Asansi, Marki Ramon, a od domaćih tu su Partibrejkers, Darko Rundek, Goblini, Hladno Pivo, Rambo Amadeus, Ortodoks Kelti ili Ateist rep.