KAD SE ŽIVOT PRESELI „ONLINE“

Među savremene bolesti zavisnosti, van svake sumnje, može se uvrstiti zavisnost od društvenih mreža. „Stalkovanje“ voljene osobe, dokazivanje, reklama imućnosti, veštačkih oblina i života iz snova u kome žive osobe 21. veka samu su neki uzroka koji dovode do ove zavisnosti.

A one, društvene mreže su svuda. Pametni ili „smart“ telefoni i pored solidne cene koju drže, i dalje su vrlo lako pristupačni svima. A očigledno je da se dobrim delom uzimaju i zbog korišćenja gorenavedenih socijalnih mreža.

Naravno, društvene mreže imaju svoje prednosnosti. I one nisu zanemarive. Tu su: besplatna upotreba, jednostavnost upotrebe, održavanje privatnih i poslovnih kontakata. I što je možda najbitnije, laka mogućnost dobijanja pomoći u teškim situacijama.

Ali veoma često se pojavljuje paradoks, da društvene mreže ne spajaju ljude i porodice širom sveta. Nego ih zapravo još više otuđuju ljude. Čuvena je i previše tužna (viralna) priča o starcu koji je otišao u servis mobilnih telefona, misleći da je on pokvaren jer ga niko ne zove.

Kako nastaje zavisnost od društvenih mreža?

Sa stanovišta nauke, zavisnost od društvenih mreža se javlja jer njihova upotreba stimuliše centre zadovoljstva u ljudskom mozgu. Oni se aktiviraju svaki put kad neko „lajkuje“ fotografiju ili ostavi komentar. Komunikacija u bilo kom obliku, ne samo na društvenim mrežama, utiče na centar zadovoljstva. Stimulacija dopamina, neurotransmitera zaduženog za osećaj požude, kao što su želja za cigaretama, dostiže sasvim drugi nivo kad vreme provodimo na društvenim mrežama.

Pravi i virtualni prijatelji

Većina ljudi na društvenim mrežama ima na stotine, pa i hiljade „prijatelja“ koji redovno ažuriraju svoje profile, objavljuju fotografije i pišu statuse, te na neki način konstantno komuniciraju s nama. U stvarnom životu teško da će neko dobiti pedeset pozitivnih komentara za frizuru ili auto, retko ko će nekog javno pohvaliti zbog sjajnog muzičkog ukusa ili zato što je neko pronašao zanimljiv citat. Prava, živa komunikacija iziskuje mnogo više truda i vremena od društvenih mreža i retko uključuje toliko učesnika, kao što je to na internetu.

Zato se ljudi i tako dobro osećaju dok jedni s drugima komuniciraju putem lajkova i komentara. Teško je zamisliti da se 50 nečijih prijatelja okupi u kafiću i da svi komentarišu odeću ili frizuru te osobe, ili, još smešnije, da se glasno slažu sa svakom izgovorenom rečenicom te osobe. Upravo takve pohvale i potvrde na društvenim mrežama nam donose zadovoljstvo i većini može da stvori iluziju o vlastitoj veličini.

Zbog svega navedenog i zbog toga što su društvene mreže jednostavan, zabavan i brz način komunikacije, veoma lako se može razviti zavisnost. Što uopšte ne treba da čudi. Čovek u svakom trenutku može da komunicira sa stotinama ljudi, čuti njihovo mišljenje i dobiti nove informacije. Ne mora da se presvlači, šminka ili pravi frizuru. Drugi razlog zbog koga se često odlazi na društvene mreže jeste dosada. Često, kad čovek nema pametnija posla, pogleda šta rade njegovi „prijatelji“ na Instagramu, Fejsbuku ili Tviteru. Najezda pametnih telefona je taj pristup dodatno olakšala. Baš ta navika može lako da preraste u klasičnu zavisnost. I onda, nakon nekog vremena ne možemo zamisliti život bez društvenih mreža. S vremenom se mogu razviti i veći problemi, kao što su manjak koncentracije i pažnje i sve teži fokus.