POLITIČKA STVARNA SLIKA

Trosatni dokumentarac iz dva dela „Vladalac“ novi je okidač za sukob vlasti i opozicije. I to je stvarna slika Srbije danas – gde nema dijaloga vlasti i opozicije, a strasti se samo produbljuju.

 

Politička biografija Aleksandra Vučića autora Slaviše Lekića već je zabeležila preko milion pregleda na Jutjubu, ali je istovremeno izazvala i kontraudar vlasti. Vlasti su optužile sada već famozni opozicioni trojac Đilas-Obradović-Jeremić da je film naručen iz njihovih redova, bilo je izjava i da je film finansirala albanska mafija, a za odbranu lika i dela predsednika Srbije angažovani su svi medijski i politički resursi države i to je stvarna slika današnje Srbije.

Film „Vladalac“, kroz dokumentarne snimke i citate, a prošaran ličnim osvrtima grupe intelektualaca, novinara i medijskih stručnjaka, prikazuje jednu neulepšanu i nefriziranu političku biografiju Aleksandra Vučića. Ali, kako je radikalska prošlost predsednika Srbije neugodna činjenica, u rekordnom roku organizovana je i snimljena druga grupa intelektualaca, novinara i medijskih stručnjaka, koja u produkciji televizije „Pink“ učestvuje u kontra-filmu „Progon“.

U tom ostvarenju se sagovornici filma „Vladalac“ optužuju za govor mržnje, klevetanje i netrpeljivost prema Vučiću zbog njegove patriotske politike. Kao svojevrsni dodatak filmu „Progon“ oglasila se i skoro čitava politička garnitura vladajuće koalicije, plus vlastima naklonjeni analitičari. Svi oni film „Vladalac“ ocenjuju kao „propagandno smeće“ i praktično kampuju u studijima nacionalnih televizija gde pokušavaju da operu Vučićevu biografiju.

Slika Srbije danas

Film „Vladalac“ prosto barata činjenicama, posebno u tom dokumentarnom delu, i ne znam zašto se vlast toliko ljuti zbog toga, ocenjuje za DW književnik Filip David.

„Svi mi znamo da je predsednik Srbije potekao iz šinjela Miloševića i Šešelja, i mislim da nije loše toga se podsetiti, jer je dosta toga zaboravljeno. Nije loše videti čime se sve bavio Vučić, šta je govorio, i to može biti dobra opomena i za sadašnjost. Trebalo bi nakon ovog podsećanja biti skeptičan i ne verovati svim tim silnim obećanjima koja svakodnevno dobijamo, jer vidimo kroz kakve je sve mene prolazio Aleksandar Vučić“, naglašava David.

Ali sve u svemu, dodaje on, to je slika Srbije danas: „To je slika zaoštrenih odnosa, gde nema nikakvog dijaloga vlasti i opozicije, i gde se strasti samo produbljuju, što mislim da je veoma loša i opasna situacija“.

Naređenje za reagovanje

Autor filma „Vladalac“ Slaviša Lekić za DW kaže kako jeste očekivao oštre reakcije, koje inače vidi kao „histeričnu hajku“.

„Mislim da je Vučiću povređena sujeta i onda je usledilo naređenje da se reaguje. Čini mi se da je ovo po prvi put u Srbiji da vi na film reagujete filmom, ali na to smo u Srbiji već navikli. Šta god vi uradite on pravi neku kontru: ako napravite film, on će da napravi kontra-film. Ako napravite miting, on će da napravi kontramiting. Ako napravite TV-emisiju, on napravi kontra-emisiju. On bukvalno krade sve ono za šta misli da mu može doneti neki glas na izborima“, ističe Lekić.

Kritičari filma „Vladalac“ su još jednom autorima filma i protagonistima zamerili da predstavljaju samozvanu elitu, koja je, prema naprednjačkim merilima, „jugoslovenska i antisrpska duboka država“. Filip David primećuje pri tom da je izraz „drugosrbijanci“ potpuna besmislica: „’Druga Srbija’ nije nikakva organizovana opozicija, to su ljudi koji se devedesetih ne mire sa zločinima koji su činjeni, a danas se ne mire sa takvom vrstom vlasti koja uništava institucije i u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu“.

„Patnje mladog Vučića“

Reč je o tome, napominje Lekić, da Aleksandar Vučić „već osam godina pokušava da se dodvori onome što zovemo elitom, i on im nikada neće oprostiti što ga nisu prigrlili i tretirali kao ravnopravnog. Vučić je okupio svoju elitu u filmu ’Progon’ i tu se jasno vidi kakva je elita kojom on raspolaže i čemu on zapravo stremi“, skreće pažnju autor filma „Vladalac“.

Posebnu pažnju zavredela je reakcija srpske premijerke Ane Brnabić, koja je film „Vladalac“ videla kao „deset ljudi u mračnoj sobi koji ogovaraju jednog mladića u teškim vremenima“. Radikalska prošlost predsednika Srbije se u vizuri srpske premijerke, dakle, vidi kao jadi mladog Vučića, koji je usput u teškim vremenima uništavao medije, širio međunacionalnu mržnju i obećavao Veliku Srbiju – o čemu svedoči i film „Vladalac“.

„Oni nisu patriote…“

Slaviša Lekić naglašava da, „iako film ne izaziva emocije te vrste, kod Ane Brnabić je izazvao tu tugu zbog patnji mladog Vučića. Ona govori o tome kako se Vučić borio za svoje ideale, ali se ne izjašnjava o tome kakvi su to ideali“, primećuje Lekić.

Kritičari filma „Vladalac“ takođe optužuju njegove sagovornike da su izneli samo mržnju prema Aleksandru Vučiću i to stoga što su protiv njegove patriotske politike. Filip David smatra da je „ovde taj pojam patriotizam toliko kompromitovan, i upravo su ga najviše kompromitovali oni koji sebe smatraju patriotama. Oni nisu patriote – oni su ili populisti ili ekstremni nacionalisti. Mi u srpskom društvu vidimo sve više takvih pojava, i upravo na takve stvari pokušavaju da ukažu ljudi koji su kritični prema ovom režimu“, upozorava Filip David.

Izvor: DW.com    stvarna slika stvarna slika