ZA LJUBITELJE ISTORIJE I PIVA
Prag je postao omiljena turistička destinacija mnogih mladih u Srbiji. Relativna blizina, laka pristupačnost i povoljne cene avionskih karata, učinili su češku prestonicu obaveznim mestom za posetu u bilo koje doba godine.
Takođe, Prag se našao i na listi mnogih škola kao deo ekskurzije na proputovanju kroz Budimpeštu, Beč i Bratislavu. Slovenski duh i dah zapadnoevropske kulture čine Prag savršenim sudarom istoka i zapada, gde vidimo pomirljivost dva naizgled „nepomirljiva“ sveta.
Jedan od razloga za posetu Pragu, pored katedrala i brojnih mostova, svakako je bogata pivska industrija. Među nezaobilaznim poklonima nalaze se limene i staklene ambalaže kvalitetnih piva kojima Češka obiluje. Kao jedan od prioriteta podrazumeva se konzumacija točenih piva.
Polovina potrošnje piva vezana je za pabove, restorane i barove jer Česi najviše cene točeno pivo. Česi su najveće pivopije u odnosu na broj stanovnika. Popije se više piva nego u Engleskoj, Irskoj ili Nemačkoj. Potrošnja piva je veća od hrane, bezalkoholnih napitaka ili kafe. U Češkoj se pivo smatra delom nacionalne kulture i običaja. Najpoznatiji brendovi Badvajzer, Urkvel, Staropramen i Pilsner potiču iz Brna, Buđejovica, Praga i Plzena, a tragovi pivarstva sežu do 1.000 godina unazad. Pored njih, nikako ne smemo zaboraviti i Gambrinus, Zlatopramen, Kozel, Krušovice ili Branik. Piva koja su manje ili više lako dostupna i kod nas. Od srednjovekovnih manastira gde je sve i počelo, danas ih ima svega nekolicina koji su nastavili da prave i prodaju pivo za tržište.
Snagu piva ne izražavaju u procentu alkohola, već u takozvanim platoima, koji označavaju koncentraciju šećera.
Prag i gastronomija
Češki gušt ne bi bio kompletan bez tradicionalnih specijaliteta tamošnje kuhinje. Kako su i Beč-Prag-Budimpešta deo ponude mnogih turističkih agencija, tako je i kuhinja ovih triju zemalja tesno povezana, pokazujući tako nekadašnje zajedničke korene u Austro-ugarskoj monarhiji. Snažna je, kalorična i nama bliska. Na meniju su svinjetina, piletina i govedina, od divljači najviše je zastupljena zečetina, a od riba šaran i pastrmka. Svoje mesto za trpezom imaju i supe, kao i knedle od brašna ili krompira. Ima i kiselog kupusa i gulaša. Pohovano meso, pečurke i krompir, spremljen na različite načine, takođe su omiljena češka hrana. Kobasice kao i kod Bavaraca mame na još više piva, koje opet deluje kao svojevrsni aperitiv. Međutim, češki gurmanski klasik predstavlja svičkova na smetane. U pitanju je marinirana i pečena govedina u povrću, u bogatom, kremastom sosu od slatke pavlake, uz knedle i malo pekmeza od borovnice ili maline.
Svetska ekonomska kriza, koja pre desetak godina nije zaobišla ni ovu srednjoevropsku zemlju, ostavila je posledice i pivskoj industriji. Konzumacija piva je opala, usled manjeg priliva novca u džepove građana i povećanja akciza na cenu piva. Imajući u vidu da se u Češkoj na pivo gleda kao na dnevni obrok, da je sastavni deo trpeze, posledice su bile utoliko veće.
Već pomenuti slovenski duh, tradicionalno bratski (pivopijski) odnosi između dva naroda, te jako bliska kuhinja, učinile su i pivo jednim od omiljenih bohemizama u našem jeziku. Ali i komunikaciju između nas i Čeha. Bez ikakve pomoći sudskog tumača za češki jezik sporazumećemo se sa češkim domaćinom, raspitujući se za specijalitete koji se zalivaju čarobnim napitkom.
Bravo Vlado.Odličan tekst!