Prekomerno izlaganje fluoru dovodi do izmene zubne gleđi

OPASNO IZLAGANJE FLUORU

Suvišno izlaganje fluoru može da promeni signalizaciju kalcijuma, ekspresiju gena i funkciju mitohondrija u ćelijama gleđi. Ukratko, treba izbegavati preteranu izloženost ovom mineralu.

Fluor je vrsta minerala koji se prirodno javlja u mnogim namirnicama, pa čak i u vodi. U kontekstu zdravlja ljudi, fluor se obično nalazi u komercijalnim proizvodima za negu zuba koji imaju za cilj da ojačaju zubnu gleđ (spoljni sloj zuba).

Gleđ štiti zube od propadanja i karijesa čineći ih otpornijim na napade kiselina raznih bakterija i šećera od hrane. Nedavna istraživanja pokazuju da preterano izlaganje fluoru može dovesti do izmene zubne gleđi.

Studija objavljena u časopisu „Science Signaling“ otkrila je da prekomerno izlaganje fluoru može promeniti signalizaciju kalcijuma, ekspresiju gena i funkciju mitohondrija u ćelijama gleđi. Ovaj nalaz predstavlja novo objašnjenje za razvoj zubne fluoroze, stanja uzrokovanog prekomernim izlaganjem fluoru u detinjstvu.

Koliko je fluora previše?

Zubna fluoroza izaziva promenu boje zuba, obično praćenu neprozirnim belim tragovima i lošom mineralizacijom. Ovo stanje je naročito uobičajeno kada su deca do 9 godina izložena prekomernim nivoima fluora, dok im se zubi još uvek formiraju, što povećava i rizik od razvoja karijesa.

„S obzirom na to koliko je uobičajena zubna fluoroza i kako se slabo razumeju ćelijski mehanizmi odgovorni za ovu bolest, važno je proučiti ovaj problem“, kaže autor studije Rodrigo Lakruz.

U ovoj studiji, istraživači sa Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Njujorku želeli su da ispitaju molekularne osnove zubne fluoroze. Da bi to učinili, analizirali su efekte izlaganja fluora na ćelije zubne gleđi glodara. Nivoi fluora u studiji bili su značajno viši od onog koji se može naći u vodi za piće i on je bio u skladu sa nivoima koji se nalaze u oblastima gde ljudi obično razvijaju fluorozu. Nakon toga, oni su procenili uticaj fluora na ćelijsku signalizaciju kalcijuma, razmatrajući ulogu kalcijuma u ​​mineralizaciji gleđi.

Na osnovu rezultata, istraživači su primetili da izlaganje ćelija zubne gleđi glodara prekomernim nivoima fluora rezultira disregulacijom kalcijuma. To je uzrokovalo primetno smanjenje unošenja i skladištenja kalcijuma u ​​endoplazmatičnom retikulmu, ćelijskoj organeli koja obavlja mnoge funkcije, među kojima je i sposobnost skladištenja kalcijuma. Štaviše, izloženost fluoru takođe je poremetila funkciju mitohondrija, što je uticalo na proizvodnju energije u ćelijama.

Konačno, istraživači su koristili sekvencu ribonukleinske kiseline (RNK) da bi otkrili da ćelije gleđi izložene fluoru pokazuju pojačanu ekspresiju gena koji kodiraju proteine na stres endoplazmatičnog retikuluma. Takođe je povećala ekspresiju gena koji kodiraju mitohondrijske proteine odgovorne za proizvodnju energije za ćelije.

Jedinstvene ćelije gleđi

Prema istraživačima, njihovi nalazi predstavljaju vrlo obećavajući mehanistički pogled na razvoj fluoroze. Ako su ćelije potrebne za proizvodnju gleđi, koja je jako kalcifikovana dok su izložene fluoru, ćelije bi bile podvrgnute stalnom stresu u svojstvu da obrađuju kalcijum. Ovaj stres će se odraziti na kristale zubne gleđi i uticaće na njihovu mineralizaciju.

Da bi dalje proučili ovo, istraživači su ponovili isti eksperiment, ali koristili su ćelije bubrega u ranom stadijumu umesto ćelija gleđi glodara. Međutim, nisu primetili iste efekte izlaganja fluoru, što sugeriše da su ćelije zubne gleđi značajno različite od ćelija koje formiraju tkivo u drugim delovima tela.

Doktor Lakruz kaže da se način na koji ćelije zubne gleđi nose sa stresom uveliko razlikuje od mehanizama suočavanja bubrežnih ćelija. Ovim istraživanjima pokušano je da se otkriju mehanizmi koji ističu jedinstvenost ćelija koje se nalaze u gleđi, jer one pružaju objašnjenje zašto je fluoroza veći problem zuba nego nekog drugog organa u telu.