SEDENJE ZA RADNIM STOLOM ILI GLEDANJE TV?
U savremenom svetu ljudi mnogo sede na dnevnom nivou, zbog posla ili u dokolici. Da li je sedenje za stolom na našem radnom mestu gore od gledanja televizije kod kuće?
Istraživanje kaže da je sedenje ili ležanje na kauču uz televizor potencijalno gore za zdravlje našeg srca nego kada provodimo vreme za radnim stolom na poslu.
Studija objavljena u časopisu „American Heart Association“ analizirala je 3.592 Afroamerikanca koji žive u Džeksonu u državi Misisipi. Svi učesnici su praćeni tokom perioda od skoro devet godina. Istraživači su otkrili da oni koji su proveli više od četiri sata dana samo sedeći ili ležeći kod kuće ispred televizora, oko 50 odsto imaju veće šanse da će imati problema sa srcem, patiti od srčanih bolesti ili su već doživeli srčani udar. Takođe je veća verovatnoća da će ovi ljudi umreti u periodu ispitivanja nego pojedinci koji su proveli manje od dva sata gledajući televiziju.
S druge strane, učesnici koji su rekli da su veći deo dana proveli na poslu sedeći za svojim radnim stolom, nemaju veliku verovatnoću da će razviti srčane probleme ili čak umreti tokom perioda ispitivanja nego njihove kolege koje su se izjasnile da nikada ili retko sede na poslu.
Iako nije sasvim jasno zašto je sedenje ispred televizora gore nego provoditi čitav dan sedeći na poslu, naučnici veruju da doba dana može imati važnu ulogu, jer većina ljudi gleda televiziju na kraju dana u vreme kada je večera.
Značaj sedenja i druge okolnosti
„Kombinacija jedenja obilnog obroka, poput večere, a zatim i sedenja satima, takođe bi mogla biti posebno štetna“, kaže autor studije Kit Dijaz, docent za medicinu ponašanja na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
Prema Dijazu, on i drugi istraživači planiraju da sprovedu više studija kako bi tačno utvrdili zašto je sedenje plus gledanje televizije štetnije od sedenja na poslu i da li je Dijazova hipoteza o prethodnom jedenju obilnog obroka zapravo presuđujući faktor.
Dijaz i drugi istraživači su sugerisali da ljudi zapravo više vremena provode sedeći dok gledaju televiziju, jer dok rade imaju više šanse da ustanu i kreću se. Dalje, Dijaz veruje da povećani kognitivni zahtevi rada takođe mogu igrati ulogu.
„Sedenje na radnom mestu je daleko mentalnije aktivno gde mi koristimo svoj mozak da kreativno razmišljamo, da rešimo probleme, družimo se i slično. Poređenja radi, gledanje televizije obično uključuje manje mentalnog funkcionisanja“, kaže Dijaz.
Istraživači su takođe primetili da je u budućem istraživanju potreban raznovrsniji skup učesnika, jer se njihova studija fokusirala na zaposlene odrasle Afroamerikance koji su živeli u jednom gradu na jugoistoku SAD. Zbog toga nije jasno koliko se ovi nalazi mogu primeniti na drugu populaciju, čak i ako istraživači veruju da se mogu primeniti na svakoga ko pretežno živi sedentarnim načinom života.
Ono što je jasno jeste da ljudi koji veći deo dana provode sedeći moraju da počnu da budu aktivniji, pogotovo jer je kauč veliki krivac što ćemo postati gojazni. Zbog toga je važno uključiti se u razne akcije za smanjenje rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti i prerane smrti od infarkta.
To znači da je potrebno obratiti pažnju na krvni pritisak, kontrolu holesterola, smanjenje šećera u krvi, gubitak kilograma, prestanak pušenja, bavljenje fizičkom aktivnošću i jedenje prirodnije i zdravije ishrane. Ne moramo sve ovo uraditi odmah i odjednom, ali moramo početi barem sa jednom od ovih aktivnosti ako već želimo da se suprotstavimo negativnim aspektima sedenja za radnim stolom više od osam sati dnevno. Ako uradimo sve ove korake prevencije, tada smo već na putu ka idealnom kardiovaskularnom zdravlju.
[…] obzira da li sedite na poslu, kod kuće ili u prirodi, udobnost je na prvom mestu, ali to nije jedini […]