OSTRVO ZANZIBAR
Tropsko ostrvo Zanzibar je popularna turistička egzotična destinacija u Africi na Indijskom okeanu, na Ekvatoru, pored obale Tanzanije. Šta vas očekuje u Zanzibaru pročitajte u prvom putopisu o tom tropskom ostrvu
PUT DO ZANZIBARA
Naravno, Zanzibar kao egzotična turistička destinacija je krenula sa Severinom. Objasniću u nekom drugom postu zašto je Severina bitna za ovu priču.
A mi smo za Zanzibar krenuli iz Beograda u 13h. U Dubai smo sleteli u 18h – 5 sati leta.
Iz Dubai smo poleteli u 24h za Zanzibar – 6 sati smo proveli u Dubaiu. U Zanzibar smo sleteli u 5 ujutru – 5 sati leta.
Ovo je sve po našem vremenu, da ne bude zabune, jer je Dubai +3h a u Zanzibaru + 2h u odnosu na vreme u Srbiji pa kada se gleda sletanje po lokalnom vremenu nastupi zbrka.
Zatim smo na parkingu aerodroma u Zanzibaru 3 sata čekali da se svi okupimo, i tek onda smo krenuli i 1h 20 minuta se vozili do hotela.
U 9.30h (11.30h po zanzibarskom vremenu) smo stigli u hotel, što će reći da smo putovali 20+ sati.
A od starta nas je dočekala prava Afrika kao i merenje temperature na ulazu zbog Korona virusa. Kao na filmu.
ŠOKANTNI ZANZIBAR
Prvi utisak o Zanzibaru je ekstreman – u oba smera.
Već pri sletanju na aerodrom se odmah vidi da je to „ona“ Afrika – bujna, musava i razbarušena, siromašna i patinirana. I „oni“ afrikanci – raspoloženi, usporeni i otvoreni. A onda krenete sa aerodroma i kreće šok.
Na to se ne možete pripremiti ma koliko prethodno čitali o toma kako vas siromaštvo koje vidite iznenadi. Šokira vas!
Ali to nije siromaštvo u pravom smislu reči, to je neka vrsta nemara, nehaja i nesredjenosti svuda oko vas. Ulice su raskopane, kuće polusrušene, sve je haotično, ljudi, krave, deca bleje uz put, sve je neverovatno zapušteno. Put kojim idemo je prašnjav i ne znaš jel zemljani ili raskopan asfaltni.
Duž puta su napuštene, polunapuštene ili jadno opremljene kuće u kojima se nešto odigrava, tu su kao neke prodavnice nečega, dok mladi crnci opušteno i besciljno sede uz njih, kao neka družina krimosa. Gradjevinskog smeća svuda okolo, kao i nesredjenosti oko kuća.
Šokantno zaista za nas uredjene i civilizovane evropljane.
Medjutim, ti crnci nisu siromašno obučeni, nisu prosjaci i nisu zloćudni.
Kako vodič kaže decenijama nije bilo ubistva na Zanzibaru, vrlo su miroljubivi, mada treba biti oprezan oko prevara i kradja, te nasrtljivosti na plaži i u gradu da ti nešto prodaju.
Na Zanzibaru skoro da ne postoji saobraćajni znak i saobraćajna signalizacija – ne postoji puna linija, znak skretanja, semafor i slično. Posle smo na severu ostrva videli da ih na novoj deonici auto puta ima.
Vozi se levom stranom i sve na putu izgleda haotično. Tri puta su nam u kombiju otpadali bubrezi kada smo naletali na neka kanale na putu a kombi bez amortizera.
A onda kad dodjete do hotela, smestite se i odete na plažu, tek tada doživite novi šok!
Jer sve uživo izgleda bolje nego na Instagramu – fantastični beli pesak, palme i prelepo tirkizno more! Šokantno je lepo!
A sve je počelo sa Severinom, napomenuo sam to ranije, koja je 2012 letovala ovde, okačila slike na društvenim mrežama i ex Ju je krenula u ovaj zaboravljeni deo sveta.
I sada na licu mesta mi je jasno zašto Zanzibar nije top destinacija za zapadni svet, a mogla bi biti, toliko je nesredjena, neuredjena, haotična zemlja, da zaposleni zapadnjak željan odmora naprosto to ne želi da gleda.
Ovo je destinacija za aktivan odmor, istraživače i blage pustolove, koji ne očekuju luksuz i sredjen smeštaj.
Crnci su usporeni, veseli i razdragani, ali u svom svetu. Kako kaže vodič, na obrok po restoranima čeka izmedju dva i tri sata. Piće stigne za pola sata do sat, što smo danas i iskusili (a bili jedini u restoranu).
Razmena novca u menjačnici traje 25 minuta, dovoljno da se polijete benzinom i spalite ako čekate u redu.
Hrana im je super! Cene su fer i pristojne za taj kvalitet.
P.S. Zanzibar nije baš destinacija za decu, ni za starije. Više je za neki aktivan mladji svet koji hoće da zuji, pešači i ne traži komfor.
Ovde se teško leži i bleji na plaži, osim ako niste u nekom zatvorenom resortu, jer vas prodavci non stop spopadaju sa džidža bidžama.
Rekao sam ženi da ih ne gleda nipošto jer smo nadrljali od nudjenja
ZANZIBARSKI VIRUS
Kao što znate, po pisanju medija, virus nekog novog gripa se stvara i dobija na ribljoj i životinjskoj pijaci trećeg sveta.
Zanzibar ima sjajnu pijacu, i to je prva destinacija našeg današnjeg izleta. Takvih pijaca ima na hiljade po čitavom svetu ali kako ste primetili virus se najbolje prima u Kini, na kineskim pijacama, unutar multimilionskih gradova.
U duhu savremenih medicinskih istraživanja i mi smo krenuli na zanzibarsku pijacu, da se nadjemo sa potencijalnim virusom.
Sve je vrlo živopisno, jednostavno, eksplicitno i puuuuunooooo mirisa.
Porn food, što bi neko rekao ♥️
PAUZA ZA RUČAK
Odmor i rani ručak pre obilaska Stone town-a pravimo u ekspres restoranu, gde kako naš sjajni vodič Ljupče kaže, jedu bogati zanzibarci i siromašni turisti, to jest mi. Hrana je super! Opet ponavljam to.
Izbor je veliki ali kako ne znamo šta je šta, nigde ništa ne piše a ne može ni da se prepozna, odlučujemo se za ribu na žaru. Žalim malo što nisam probao neko domaće jelo ali ne znam koliko smo moj stomak i ja adaptirani.
Sad na pauzi pijemo kokos ananas i mango avokado milk shake. Pre toga smo jeli king fish na žaru (kraljevska skuša)
Milk shake je 1.5 dolara, porcija ribe 5 dolara
ROBOVI i ISTORIJA
Bantu crnci su izvorno naselili Zanzibar. Postoji muzej robova koji je posle pijace bio druga destinacija za obilazak. Muzej robova smo žena i ja u punoj saglasnosti propustili da obidjemo iz naših slobodarskih težnji i čiste savesti. Mi smo nesvrstani bili oduvek. Naši pretci nisu držali robove i nama je kao narodu to gnusno.
Ne znam koliko ste svesni ali pravoslavni narodi nikada nisu imali robove. To je strano istinskom hrišćanstvu. U našem prvom Sretenjskom Ustavu knjaza Miloša doslovno stoji da niko u Srbiji ne može biti rob. U to vreme u Americi su robovi bili maksimalno eksploatisani.
Član. 118. Sretenjskog Ustava Knjaževine Srbije: Kako rob stupi na srbsku zemlju, od onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju, ili sam u nju pobjegao. Srbinu slobodno je roba kupiti no ne i prodati.
Inače, kako nam je vodič objasnio, Zanzibar je bio centar trgovine robljem za Indiju, Persiju, Saudiju i Bliski istok, i taj posao su vodili Omanci koji su 200 godina vladali ostrvom i tu razvili trgovinu robovima i začinima.
Zato se Zanzibar zove ostrvo začina 😇
Čak je jedno vreme glavni grad Omana bio na Zanzibaru a ne u Muskatu. Otuda su zanzibarci postali po veri muslimani.
Oslobodili su ih omanaca britanci u najkraćem ratu koji je istorija zabeležila – trajao je čitavih 37 minuta. Britanci došli sa flotom i zapucali iz svih topova. Posle 37 minuta se kolonijalna uprava Omana predala nakon većih gubitaka. Britanija dala ostrvu neki vid nezavisnosti uz njen protektorat do 1963 godine.
P.S. Drugi glavni centar tržišta robova koji su išli za Ameriku i Kubu je bio u Senegalu.
Nastavak: Zanzibar izleti – Kuća Fredi Merkjurija i džinovske kornjače na Zanzibaru
Zlatko Šćepanović
[…] sa delfinima na Zanzibaru zvuči kao uzbudljiv izlet ali glavni dogadjaj je kako sam zaradio prve pare na Zanzibaru. Mislim, […]