KOLEKCIONARA, KOLIKO?

Ima li još spremnosti za istraživački pohod smrti? Ima li još nekoga u noći: ko licitira u duši bez ogledala? Ima li kolekcionara boljeg za njega?

Nije to štafelaj za obične ljude: gospodin, servilan, uljudan.

Maniri ruske škole, čajanke i balovi po svetu opravdavaju cenu i etiketu.
Privilegija: licitacija sa manje primetne strane.
Učesnika je jedan.

Za igru svetova da li je spreman?
Koliko časti za stari predmet?
I koliko mačeva lakih kao pero položenih pred noge?
I koliko sanduka bezimenih pločica zarđalog i bezvrednog ordenja u konkurenciji za njega?
I koliko pravih slika na mestu koje traži?

Nije štafelaj kriv što se oslanja na umetnika.
I nije štafelaj tražio sledovanje za svoje zasluge.
Nije kriv za baksuzluk da se sretne sa sobom u ogledalu.
Nije on izdajnik u ratu koji traži žrtve i otuđenje pred zbogom.

Truleži leševa smrde poput ulja spremnog pred streljačkim vodom,
na platnu ga grle.
Ruke prljave i bele.
Mrtvački prsti dodiruju mu oči.
Izdužuju se lica i očima anđela unose u lice.
Traži li on to vile ili demone?
Traže li njega đavoli u licima nevinih duša?
Ima li snova  iza njega?
Zaklapa li on to oči ili zenice samo osećaju mrak?
Gleda li ga neko iz poznatog mu lica dok drugo diše u susednoj sobi?
Ima li hladnog znoja koji ide uz kičmu?
Ima li damara u ušima koji burgiraju po mozgu?
Ima li mišljenja da se podigne i upita ga za ime?
Ima li i dalje želje da statira u rukama boginje koja se ne seća godišnjih doba
i ne poznaje vreme?
Ima li još spremnosti za istraživački pohod smrti?
Ima li još nekoga u noći: ko licitira
U duši bez ogledala?
Ima li kolekcionara boljeg za njega?