DA LI ĆEMO IMATI DUGOROČNE POSLEDICE?

Nažalost, poslednjih meseci svedoci smo enormnog zagadjenja vazduha iznad Srbije i većih gradova u našoj zemlji. Po podacima Svetske alijanse za zdravlje i zagađenje, Srbija je u grupi zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu.

Uzroka za zagadjenje vazduha je mnogo: odsustvo svesti, dugogodišnji nemar, loša edukacija, ali i briga isključivo za lične interese, doveli su nas do kritičnog momenta, ne samo u našoj državi, već na našoj planeti. O posledicama možemo samo da nagađamo, a stručnjaci kažu da ćemo posledice osetiti tek za deset godina.

London je uveo jednu od najhrabrijih mera u pokušaju da reši problem zagađenja vazduha. Hiljade vozača od nedavno plaćaju novu naknadu za ulazak u centralni deo grada. Ideja je da se u gradu smanji broj vozila, a samim tim i zagađenje vazduha. Istraživanja sprovedena u poslednjih nekoliko decenija pokazuju da gasovi kao što su oksidi azota i sitne čestice, poznate kao čestične materije, prodiru duboko u telo i izazivaju teške zdravstvene probleme. Najočiglednije su posledice koje zagađenje ima na disajne puteve – kod onih koji pate od astme, zagađen vazduh može izazvati hronične probleme i astmatične napade.

Zbog toga je u EU pokrenut jedan projeakt. Deca koja učestvuju u ovom projektu nose specijalni ranac za praćenje vazduha, opremljen instrumentima za merenje azot-dioksida i najmanjih čestica. Jedan od ciljeva ovog projekta je da se dokaže da udisanje prljavog vazduha može da ostavi dugoročne posledice. Jedna od njih je i pneumonoultramicroscopicsilicovolcanoconiosis, inače najduža reč u engleskom jeziku. Predstavlja plućnu bolest izazvanu udisanjem pepela i peščane prašine. Kao što vidimo, pored pulmologa, izgleda da ništa manje neće biti potrebni prevodioci i sudski tumači za engleski jezik.

Zagađenje vazduha može da pogorša i druge respiratorne probleme, poput hroničnog bronhitisa, smatra se i da je karcinom pluća vezan za vazduh koji udišemo.

Zagadjenje vazduha ne utiče samo na organe za disanje

Velika kineska studija od pretrprošle godine ukazala je na vezu između zagađenja i sniženih kognitivnih performansi, dok je britanska studija obavljena nedavno ukazala na vezu sa psihotičnim epizodama kod tinejdžera. Naučnici su na pragu otkrića uticaja zagađenosti vazduha na druga stanja, poput demencije ili gojaznosti.

Nova istraživanja ispituju zašto se bebe u najzagađenijim područjima rađaju prerano i zašto su sitnije od beba rođenih na drugim mestima. Jedna mala studija, koja je još u toku, istražuje uticaj zagađenja na posteljicu. Za sada su istraživači otkrili crne tačke koje izgledaju slično česticama zagađenja uočenim u ćelijama pluća. Naučnici su posteljicu isprva smatrali sterilnim okruženjem, pa su ih crne tačke iznenadile. Ovo nije dokaz da su crne tačke povezane sa prevremenim porođajima ili rađanjem sitnijih beba, ali ukazuje na moguću povezanost. Do sada je, naime, petnaest majki pristalo da donira posteljice za studiju.

Postoji par stvari koje treba preduzeti kada je u pitanju zaštita zdravlja stanovništva u navedenim uslovima. Preporuke Instituta za javno zdravlje je da osetljive osobe ograniče boravak napolju u jutarnjim i večernjim časovima. Zato što se tada detektuje najveće zagađenje vazduha. Takođe u ovim periodima dana nikako ne treba upražnjavati fizičke aktivnosti, poput trčanja ili bilo kakvih treninga na otvorenom, s obzirom na to da se tada ubrzano diše, a to pospešuje udisanje štetnih materija. U osetljive osobe spadaju osobe sa hroničnim oboljenjima (respiratornim, kardiovaskularnim), mala deca i starije osobe.