No, malo šta tu ima sa Fredijem jer su njegovi roditelji još 1964 godine emigrirali sa Zanzibara u Englesku, usled gradjanskog rata u Tanzaniji i Zanzibaru.

U tom ratu za nezavisnost Tanzanije (i Zanzibara) pobijeno je po pretpostavkama oko 20.000 indijaca koji su u tim predelima živeli i mahom bili uticajni trgovci.

Fredijevi roditelji nisu bili indijci u pravom smislu reči, bili su Parsi ili Persijanci, i radili su za englesku kolonijalnu vlast, tako da im se svakako nije pisalo dobro na Zanzibaru. Poznata vam je ta priča?

Tako da Fredi i njegova familija odavno nemaju više kontakta sa Zanzibarom ali je legenda ostala i pretvorila se u nešto.

Njihov stan je pretvoren u hotelski apartman a deo zgrade u kojoj su živeli u muzej. Locirano je u samom centru grada, na 100 m od mora, pored Kuće čuda i Tvrdjave, mada se more ne vidi iz njegovog stana.

Muzej radi do 18h. Zakasnili smo.

Nema slika unutrašnjosti, samo spolja. A onda je moja bela žena mudro rekla: „A šta da radim ako ne šopingujem?“

Nastavak i sami možete da zamislite :-)

Moja supruga je primetila jednu vrlo zanimljivu stvar, zanzibarci su vrlo čisti i uredni. Odeća im je čista. Deluju zdravo i vitalno. Zgodni su.

Znaju da budu navalentni da vam stalno nešto nude ali ne preteruju u svom nastupu, posle minut dva odustanu. Stalno vas pozdravljaju i smeju se.

Najimpresivnije izgledaju Masai ratnici kojih ima po Zanzibaru, oni su došljaci, žive podno Kilimandžara. Većina njih su lažni Masai ratnici, lokalni mladići ili sa kopna koji se obuku u crvenu masai tuniku i prodaju suvenire. Jedan takav, sa dugom kosom i jamajčanskim kikama mi je na plaži nudio marihuanu.

A kako nam je Ljupče rekao, Masai su ovde zbog trgovine, prodaju sitne suvenire, obezbedjenja – rade kao security guard za hotele, i tu su zbog belih žena.

Nisu oni očarani belim ženama, nego su one njima. A stvarno Masai deluju impresivno u njihovim crvenim togama. Na prvoj slici su oni kako šetaju plažom.

Za shopoholičarke ima gomila suvenira – ogrlica, haljina, maski, figura, slika, bižuterije. Mada je sve to kič, svuda je ista roba i vidi se da ništa nije autentično zanzibarski, jer su sve motivi sa kopna: Kilimandžaro, lavovi, žirafe, Masai, savana.

Meni je to sve manje zanimljivo od samih ljudi i ambijenta, pa samo nekoliko slika da se vidi kako grad Stone town sa uskim ulicama izgleda i šta je tu shoping.

P.S. Stone Town je poznat po vratima zgrada. Postoje indijski tip vrata, arapski tio i svahili tip kao kombinacija oba. Zanimljivo je da su vrata lepo rezbarena ali da su imala izbočine kao male rogove svuda po sebi – to je bila zaštita od slonova.

Bilo je nekad i slonova na Zanzibaru.

Dan smo inače završili na njihovom keju probajući street food. Ražnjići od škampa, pečena banana, pasulj sa kokosom, itd. Zanimljiva ponuda.

LJUBAVNI ZOV DŽINOVSKE KORNJAČE

Čista radost! Radost! Radost! Da li ste čuli džinovske kornjače kako pričaju? Mi jesmo!

Svako od nas kada kreće na neko putovanje zamišlja i nada se nečem radosnom. Na Zanzibaru sam očekivao tri takve radosti:

1. Kupanje u toplom moru i ležanje na belom pesku (o tome ide poseban post)

2. Plivanje sa delfinima (to nas tek očekuje) i

3. Džinovske kornjače i susret sa velikim kornjačama!

I na Prisoner islandu nas je očekivala naseobina velikih kornjača. Džinovske kornjače. One su zapravo ovde stigle sa Sejšela kao poklon Omanskog sultana i u pitanju su kopnene kornjače, ne plivaju po moru.

A kako smo iz aviona videli da je zemlja ravna ploča, to nam je sada jasnije da je legenda o tome kako Zemlju na ledjima nosi džinovska kornjača, vrlo izvesno istinita, ma šta savremena nauka suprotno tvrdila ;-)

Ta Velika Pra Kornjača je verovatno i Pra Majka ovih džinovskih kornjača sa Zanzibara.

Inače, stari kineski mudrac Fu Hsi je na oklopu kornjače raspoznao tajnu Neba, odnosno kosmičke zakone koji vladaju svetom i univerzumom.

Na oklopu kornjače je on ugledao i shvatio raspored sila i tajnu formulu transformacijr 5 elemenata koji upravljaju svetom, a uvideo je i mudrost koju kornjača nosi.

Njegovi postulati i simboli koje je prepoznao na kornjačinom oklopu vekovima su osnov kineske filosofije i mistike.

Otuda sam se istinski radovao susretu sa ovim divnim stvorenjima. I napokon sam sreo Super Nindža Kornjače!

Vodič Ljupče nam je otkrio tajnu kako da angažujemo kornjaču, to jest kako da se podigne, pošto uglavnom spavaju. Tu tajnu ćete saznati kad dodjeta na Zanzibar, ne pre.

Dobili smo i neko lišće da ih hranimo i krenuli smo u kratak obilazak.

To nije veliki prostor i dovoljno je pola sata druženja sa kornjačama. Ima ljudi, vidjao sam slike na webu, koji jašu kornjače i tako se slikaju. Fuj!

Nama to nije padalo na pamet ali je na kraju moja žena ipak zajahala jednu mutant kornjaču (opis na kraju).

Kao kuriozitet, februar je mesec parenja kornjača, pa su bile aktivnije i pokretljivije nego obično. Bilo je tu i udvaranja.

I pričale su!

Zapravo, nisu pričale, nego su ispuštale ljubavni zov za parenje, nešto nalik na mukanje krave. Tako smo imali jedinstvenu priliku da čujemo poslovično tihe i neme džinovske kornjače!

Kornjače su super! Baš mi je bilo puno srce!

SPASAVANJE BELE ŽENE

Na Prisoner Islandu gde su džinovske kornjače smo se kupali. Sprud na koji smo pristali brodovima je bio 50 metara dugačak i 20 metara širok. Bila je to sjajna plaža sa divnom vodom. Tu smo se jedno sat vremena kupali u toploj (T=27,6 C) zeleno plavoj vodi.

Na kraju su slike tog spruda kada smo nakon 2 sata odlazili, bio je skoro poplavljen, jer je nastupila plima. Plima i oseka se smenjuju ovde na svakih 6h i 10 minuta.

U tom momentu, kako se voda digla za skoro metar, bile su potopljene neke stepenice koje vode do kornjača, pa se silazilo direktno u vodu do pasa.

Oni koji nisu imali kupaći, imali su problem, na primer moja žena.

Tu joj je u pomoć pritekla mutant kornjača to jest ja, koji sam je jedno desetak metara nosio na ledjima kroz vodu. Slično sam pomogao i jednoj francuskinji.

Sasvim je jasno da ovaj svet leži na ledjima jedne velike kornjače.