ZLATNO DOBA SFRJ

Šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka smatraju se za zlatno doba Jugoslavije, ali određeni ekonomski i društveni pokazatelji tog vremena daju na uvid nimalo „zlatnu“ statistiku.

Zlatno doba Jugoslavije, navodno, trajalo je do sredine 80-ih, ali je pravo pitanje da li je nekadašnja federalna država ikada živela u takvom blagostanju.

Početkom 1965. godine Tito je dozvolio da stanovnici Jugoslavije mogu da dobiju pasoše i da slobodno prelaze granicu. Suočen sa ekononskim kolapsom i propašću poslednjeg „plana reformi“ – neuspešnog eksperimenta vođenja privrede od strane partizanskih kadrova – napravio je plan za odlazak dela ljudi u Nemačku, ali i druge zemlje Zapadne Evrope. Oni bi tamo radili, zaradjivali i deo novca slali u zemlju.

1966. Jugosloveni su imali 3,3 miliona prelazaka granice odnosno, odlazaka na rad u inostranstvo.1967. godine bilo je 6,9 miliona prelazaka, iduce godine vec 8,1 milion, da bi u 1969. taj broj iznosio tačno 10 miliona. To je bila razlika od čak 5.400% u odnosu na 1960. godinu kada je samo državna elita smela da pùtuje u inostranstvo – jer je tada bilo svega 191.000 prelazaka granice.

Istovremeno,priliv od tog novca zaradjenog u inostranstvu i poslatog kuci bio je sledeci: 1966. – 168 miliona dolara, 1970. – 688 miliona dolara, a 1971. – milijardu. Ljudi su radili i slali ogromne kolicine para u zemlju cija se privreda raspadala.

Spoljni dug Jugoslavije je od 1966. do 1971, pak, porastao na tada ogromnih 4,4 milijarde dolara, a spoljnotrgovinski deficit na 1,1 milijardu dolara…

Iz nekog razloga, o tom periodu kada je u zemlji od malo manje od 20 miliona, cak 10 miliona pokusavalo da nadje svoju srecu van nje, a tesko zaradjeni novac koji su slali bio cetvorostruko premasen zaduzivanjem zemlje, i danas se govori kao o – zlatnim vremenima.

Sa FB profila Baneta Gajića