TEZE O MARTOVSKOM PUČU
Srpski narod je odabrao svoju stranu u antifašističkoj borbi 27. marta. Koliko god ga to koštalo, izbor je bio svestan i voljan, i naš narod je u toj borbi pobedio.
1. Demonstracije 27. marta bile su demokratski bunt srpskog naroda protiv politike koju je većina Srba smatrala za sramotnu.
2. Priča o „stranim agenturama“ je apsurdna – u svim zemljama Evrope su radile SVE agenture, pa su samo Srbi kao narod odbacili fašizam.
3. Demonstracije 27. marta predstavljaju apoteozu Vidovdanske etike i Kosovskog zaveta, i čin nekalkulisane nacionalne solidarnosti sa narodima koji su u tom trenutku bili žrtve fašizma – pre svega sa Česima i Grcima, ali i Francuzima, Poljacima i dr.
5. Da li bi po srpski narod bilo bolje da se prema Trojnom paktu nisu postavili kao Srbi, kako su od predaka naučili, i da li bi njima uopšte bilo dozvoljeno da se ponašaju kao Hrvati, Bugari, ili Mađari (pa da ginu pod Staljingradom, valjda), spada u domen paraistorijske fantazije.
6. Prosipati u XXI veku (ili bilo kad posle ’45.) okupacionu propagandu da je „Hitler bio spreman da zaobiđe Jugoslaviju, ali su ga Srbi naterali kada su pogazili reč“ je infantilno, glupo, i sramotno. Invazija je bila spremna. Spremne su bile i ustaše.
7. Sve i da mislite da se srpski narod 27. marta poneo nerazumno, ishitreno, politički nezrelo i sl. (što su legitimni stavovi), omalovažavanje herojskog izbora koji su svesno načinili naši dedovi neće izmeniti istoriju, već samo služi sejanju malodušnosti i konformizma ovde i sada.
8. Još preciznije, ko danas ismeva parolu „bolje rat, nego pakt“ svesno ili nesvesno radi za ovaj aktuelni Pakt koji i danas drži deo Srbije pod okupacijom; ko ismeva „bolje grob, nego rob“ pomaže aktuelno porobljavanje Srbije. Odnos prema prošlosti je uvek odnos prema sadašnjosti.
9. Naši preci su napravili svoj herojski izbor, i za njega su platili najveću cenu. Oni nikome ništa nisu dužni, ponajmanje nama, kojima su ostavili u amanet oreol naroda koji je sam ustao protiv fašizma kada mu je to najmanje odgovaralo samo zato JER JE TO BILO ISPRAVNO.
10. Srpski narod je odabrao svoju stranu u antifašističkoj borbi 27. marta. Koliko god ga to koštalo, izbor je bio svestan i voljan, i naš narod je u toj borbi pobedio, i ovenčan je slavom. Nipodaštavati tu borbu danas znači ulagivati se naslednicima ondašnjih siledžija i okupatora.
11. 27. mart je jedan od nacionalnih datuma iz Vidovdanskog ciklusa – poput Sretenja, poput Sv. Stefana i Đurđevdana, poput 24. marta, poput, najzad, i samog Vidovdana. To je dan kada se ne misli o „sili koja te napada“, već o „svetinji koju braniš“. To je dan Slobode.
12. Nije sramota biti slabiji od naših predaka. Nije sramota biti politički prepreden, ili pragmatičan. Balkanska geopolitika je borba za opstanak. Ali jedno je sigurno – ako se odreknemo predaka koji su bili mnogo bolji od nas, naša deca mogu biti samo gora od nas.
„Vuk na ovcu svoje pravo ima
k’o tirjanin na slaba čovjeka
al’ tirjanstvu stati nogom za vrat
dovesti ga k poznaniju prava
to je ljudska dužnost najsvetija.“
Nikola Tanasić FB profil
Prosto me je sramota kakvi smo naslednici naših predaka.Nekad se znalo braniti srpsku čast i reč a sada nemam reči da opišem sramotu.