GOVOR POGLAVARA RUSKE CRKVE
Nedavno je održana beseda ruskog patrijarha Kirila koji je svom narodu izrekao posle služenja liturgije pri Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi.
Dana 4. marta 2020, u sredu prve nedelje Velikog posta Njegova Svetost Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril služio je prvu ovogodišnju Liturgiju Pređeosvećenih Darova u sabornoj crkvi – Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi. Po završetku bogosluženja poglavar Ruske Pravoslavne Crkve se obratio vernicima održavši propoved.
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Post, molitva, pokajanje i milosrđe su sredstva pomoću kojih čovek može duhovno da preobrazi svoj život, da postane drugačiji. Zapravo, cilj posta se i sastoji u tome da prekinemo lanac svog svakodnevnog života, okove koji nas vezuju za ranije navike, sklonosti i uobičajeni način života.
Post snažno ulazi u naš život – i u vidu discipline povezane s ograničenjima u ishrani, i kao običaj da što češće odlazimo u hram Božiji i prisustvujemo bogosluženjima koja prilično dugo traju. Sve ovo se ne uklapa u običan život većine ljudi. Može se reći da je post izvesna šok-terapija kad u medicinske svrhe s treba prodrmati ljudski organizam kako bi počeo da radi drugačije. Post je izvestan potres naše svesti, uticaj na našu volju i na naša osećanja kako bismo postali svesni potrebe za istinskom promenom svog života.
Kad kažemo da su post, pokajanje, molitva i milosrđe sredstva za uticaj na našu dušu mi na izvestan način pravimo program svog religioznog života, a ono što se ne sme narušiti jeste skup obaveznih pravila. Religiozni život ne može postojati bez pokajanja, bez svesti o svojim grehovima, a ako čovek nije svestan svojih grehova, ne može se reći da je vernik.
U životu sam često imao prilike da sretnem ljude koji su na svojoj prvoj ispovesti s nedoumicom reagovali na pitanja: za šta želite da se pokajete? Koji vas greh muči? U prvo vreme mi se činilo da je odgovor vrlo neočekivan, a kasnije sam se navikao: „Pa zapravo, ni u čemu ne grešim, živim kao svi drugi.“ To znači da je u svesti mnogih ljudi greh nesumnjivi zločin jednak zločinu kojima se krše ljudski zakoni. Međutim, čovek može biti grešnik, a da ne prekrši nijedan ljudski zakon, i pritom može biti vrlo ugledan član društva, jer i ugledan čovek može da krši glavni zakon po kojem treba da živimo – zakon Božiji.
Da bismo zaista zbacili sa sebe slojeve svakodnevne grehovnosti potrebni su nam određeni odlučni postupci. I post nam sa svojim dugim bogosluženjima punim dubokog smisla, s molitvama, pesmama i čitanjem Svetog Pisma pomaže da na izvestan način sa strane pogledamo same sebe i da sebe više ili manje objektivno ocenimo. A bez ove objektivne ocene ne može biti istinskog pokajanja, jer objektivna ocena pretpostavlja otkrivanje u sebi grehova nepravde, nesavršenstva, zlih reči i rđavih dela koje smo upućivali ili upućujemo na adresu svojih bližnjih.
Da bismo uzrastali u molitvi i u podvizima, ne treba da imamo na umu samo ono što treba da radimo, već treba da pokušavamo da to ostvarimo u svom životu. Nije nimalo lako to učiniti, zato što je jedna stvar misao, pa čak i molitva, a druga je ostvarenje uzvišenih misli, ostvarenje zapovesti Božijih u svom svakodnevnom životu. Veliki post nam nudi da uzvišenu teoriju hrišćanstva sjedinimo sa svojom životnom praksom.
To nije uvek jednostavno. Nije svaki čovek u stanju da svoju veru potkrepi stvarnom pobožnošću. Međutim, Veliki post je upravo ono vreme kad treba da nađemo u sebi snage – snagu razuma, snagu volje i snagu osećanja – kako bismo pokušali da ostvarimo uzvišene moralne zahteve hrišćanstva u svom životu. Veliki post nam predlaže da se u značajnoj meri ograničimo u onome na šta smo navikli, on zahteva od nas ulaganje napora.
Koliko god čovek da pokušava da se veštački natera na nešto, to mu neće poći za rukom. Zato je istinski post koji nam Crkva nudi dalek od bilo kakve veštačke egzaltacije. Znamo da je praksa veštačke egzaltacije zastupljena u mnogim kultovima i religijama. Međutim, emocije brzo dolaze i brzo odlaze i nikakav emocionalni uticaj ne može u čovekovom životu da formira stabilno prisustvo vrlina. Međutim, Gospod nam otkriva divnu mogućnost – da kroz molitvu, kroz post i kroz milosrđe steknemo u svom srcu uzvišena osećanja i sposobnosti koje nas zaista menjaju nabolje kad ih ostvarujemo u svom životu.
Pokajanje je promena našeg uma, naše volje, to je osvećenje naših osećanja; i takvim pokajanjem treba da bude ispunjen Veliki post kojim se pripremamo za susret sa Svetlim Hristovim Vaskrsenjem. Amin. Neka vam je srećna sreda prve nedelje!
Izvor: Pravoslavie.ru