RELIKVIJA RUSKOG PRAVOSLAVLJA „GODENOVSKI KRST“
Godenovski krst predstavlja jednu od veoma poštovanih pravoslavnih svetinja, kako u Rusiji, tako i širom pravoslavne vaseljene.
U sredu 26. februara 2020. u Kripti Hrama Svetog Save svečano je iznesena replika „Godenovskog Krsta“, koju je ovoj srpskoj svetinji poklonilo sestrinstvo Nikoljskog manastira u Pereslavlju, u Rusiji. Godenovski krst trajno je ostao u Kripti i od tada je dostupan za poklonjenje i molitveno poštovanje.
Godenovski krst predstavlja jednu od veoma poštovanih pravoslavnih svetinja, kako u Rusiji, tako i širom pravoslavne vaseljene. Predanje i istorijska svedočanstva vezuju pojavu ove svetinje sa događajima vezanim za unijatski Florentinski sabor 1439. godine. Naime, rezultat ovog sabora bilo je prihvatanje unije od strane Konstantinopoljskog patrijarha, koji je zajedno sa imperatorom pošao na mnoge ustupke, priželjkujući pomoć sa zapada u borbi protiv Turaka. Svaka realna pomoć je izostala i, po Božjem dopuštenju, hiljadugodišnje Istočno rimsko carstvo je prestalo da postoji. Godenovski krst projavljen je upravo uoči ovih nesrećnih događaja. Pojavio se u nenaseljenoj močvarnoj oblasti blizu Velikog Rostova. Način izrade ukazivao je na to da krst nije mogao biti delo ruskih umetnika, te da se čudom pojavio “iz pravca grčkih zemalja“, kao što su se u tom periodu mnoge svetinje čudotvorno obrele u Ruskoj zemlji.
Letopis saopštava da se Krst pojavio sa neba. U noći 11. juna 1423. godine mesni pastiri ugledali su nedaleko od Sahotske močvare jaku svetlost. Približivši se ovoj neobičnoj pojavi spazili su Životvorni Krst sa Raspećem, a pored Krsta ikonu svetitelja Nikolaja Čudotvorca. Pastiri su, prišavši, čuli glas: “Na ovom mestu počiva blagodat Božja; biće ovde i dom Božji i mnoga će se isceljenja dogoditi“. Posle ovog čudotvornog obretenja sagrađena je na ovom mestu crkva posvećena Časnom Krstu. Letopis kaže da su se za vreme izgradnje hrama i kasnije, projavila mnoga čudesa i znaci, a sve je bilo zapisano u posebnoj knjizi.
U naše vreme Krst se nalazi u selu Godenovu, te otuda i naziv Godenovski. Čuva se ova svetinja u crkvi Svetog Jovana Zlatoustog, filijalnom hramu Nikoljskog ženskog manastira Pereslavlju.
Nakon Oktobarske revolucije 1917. godine boljševici su doneli odluku da dignu hram u vazduh, ali se to nije desilo. Ipak, crkvene dragocenosti su konfiskovane, a ikone pobacane u blato. Tada je nestala i čudesno projavljena ikona svetog Nikolaja. Nova bezbožna vlast trudila se da izbriše iz narodnog pamćenja predanje o pojavi Krsta. Starosedeoci su pričali da su neki partijski aktivisti pokušali da iznesu i javno zapale Krst, ali im to nije pošlo za rukom. Nisu mogli ni da pomere Krst. Pokušali su da ga oštete testerama i sekirama, da ga zapale posipajući benzinom, ali bezuspešno. Neki mladić, snagator iz susednog sela, došao je da im pomogne. Sekirom je oštetio mali prst na desnom stopalu Spasitelja. Zadovoljno se hvalio, govoreći da ga njegova snaga nikada nije izdala. Desilo se, međutim, da je iste večeri cepajuči drva povredio isti prst na sopstvenoj nozi, a za tri dana umro od trovanja. Nakon toga, Krst su bacili u močvaru, ali je verujući narod tajno očistio i vratio Krst u crkvu.
Pedesetih godina dvadesetog veka mesnom učitelju – čoveku ateisti, palo je na pamet da Krst, kao delo dekorativno-primenjene umetnosti, treba da se nađe u Državnom rostovskom muzeju, kuda ga je i odvezao. Iste večeri ostao je paralizovan. Umro je kroz godinu dana, ali se nije pokajao.
Staranjem sveštenika i parohijana Krst je vraćen u Godenovo. U hramu je obnovljen pedesetih godina i u njemu se služilo, sa kraćim prekidima, sve vreme, iako su ostali hramovi u okrugu bili razrušeni. To je još jedno svedočanstvo čudesnog dejstva Životvornog Krsta. Poštovanje Krsta obnovljeno je tek devedesetih godina. Svetinja je rastaurirana 2003. godine, kada je Krstu vraćen prvobitni izgled, a otkrivene su ikone Presvete Bogorodice i Jovana Bogoslova sa krajeva.
Danas je Godenovo mesto koje privlači mnoge poklonike. Pred Svetinjom se stalno služe molitvoslovlja. Reke poklonika neprestano se slivaju ka ovoj svetinji, tražeći blagoslov i pomoć i utehu u životnim nedaćama.
Izvor: Hramsvetogsave.rs