SASTOJCI VAKCINA
Vakcine su pogodne za lečenje mnogih bolesti, ali da li su sastojci vakcina nešto što želite da primite u svoj organizam?
Sastojci vakcina – Ključni sastojak svih vakcina je jedan ili više aktivnih sastojaka. Pored ovoga, glavni sastojak vakcina je voda. Većina ubrizgavanih vakcina sadrži 0,5 mililitara tečnosti, drugim rečima nekoliko kapi. Svi ostali sastojci teže nekoliko miligrama (hiljaditi deo grama) ili čak manje.
Za razliku od prehrambenih proizvoda, lista sastojaka vakcine može da sadrži proizvode koji se koriste u toku procesa proizvodnje, čak i ako ne ostaju u gotovom proizvodu. Dodati sastojci prisutni su u veoma malim količinama (obično nekoliko miligrama).
Proizvodi koji se koriste u pravljenju vakcina ili uzgoju aktivnih sastojaka uopšte ne mogu da ostanu u krajnjem sasatavu vakcine. Ako to urade, prisutni su samo u količinama u tragovima.
Sastojci vakcina mogu izgledati nepoznato. Međutim, važno je da zapamtite da se mnoge supstance koje se koriste u vakcinama nalaze prirodno u telu. Na primer, mnoge vakcine sadrže soli na bazi natrijuma i kalijuma, koje su neophodne za život. Ljudi mogu razmišljati o formaldehidu kao ljudski stvorenom hemijskom sredstvu, ali se on u malim količinama prirodno nalazi i u krvotoku.
Svi sastojci vakcine su prisutni u veoma malim količinama, a nema dokaza da u tim količinama štete.
Izuzetak je mali broj ljudi koji mogu biti ozbiljno alergični na sastojak vakcine, čak i ako je prisutan samo u tragovima (na primer, proteini jaja ili antibiotici koji se koriste u proizvodnji vakcine).
Ako na internetu potražite neke sastojke vakcine, možete da pročitate da mogu biti štetna, ali većina ih je prisutna u vakcinama u količinama koje su potpuno normalne za naša tela. Čak je i obična so (natrijum-hlorid), koja je neophodna za normalno funkcionisanje organizma, u velikim količinama štetna. Sastav svake vakcine mora biti napisan an samoj vakcini i možete uvek da ga pročitate.
Aktivni sastojci vakcina
Ovo su delovi vakcine napravljeni od virusa ili bakterija (koji se takođe nazivaju „antigenima“). Oni izazivaju imuni sistem tako da stvara antitela za borbu protiv bolesti. Vakcine sadrže malene količine aktivnih sastojaka – samo nekoliko mikrograma (milioniti deo grama) po vakcini.
Da bi stekli neku predstavu o tome koliko su ove male količine, jedna tableta paracetamola sadrži 500 miligrama leka. To je nekoliko hiljada puta više od količine aktivnog sastojka koju biste pronašli u većini vakcina. Stotine hiljada pojedinačnih vakcina može da se napravi od jedne kafene kašičice aktivnog sastojka.
Neke vakcine sadrže čitave bakterije ili viruse. U ovim slučajevima bakterije ili virusi će ili biti oslabljeni tako da ne mogu izazvati bolest kod zdravih ljudi ili će ih ubiti (inaktivirani). Mnogo vakcina sadrži samo delove virusa ili bakterija, obično proteina ili šećera sa površine. Oni stimulišu imuni sistem, ali ne mogu izazvati bolest.
U poređenju sa brojem virusa i bakterija u okolini sa kojima se naša tela bave svakodnevno, količina aktivnog sastojka u vakcini je zaista mala. Većina bakterijskih vakcina sadrži samo nekoliko proteina ili šećera iz relevantnih bakterija. Nasuprot tome, procenjuje se da 100 hiljada milijardi bakterija živi na koži prosečnog čoveka, a svaka od njih sadrži mnogo hiljada proteina koji stalno izazivaju naš imuni sistem.
Samo nekoliko vakcina u Velikoj Britaniji je napravljeno korišćenjem rekombinantne DNK tehnologije. Samo jedna vakcina koja se koristi u Velikoj Britaniji sadrži genetski modifikovane organizme (GMO).
Dodati sastojci vakcina
To su proizvodi poput aluminijumskih soli koji pomažu u poboljšanju imunog odgovora na vakcine, ili proizvodi koji deluju kao konzervansi i stabilizatori (na primer, želatin ili humani serumski albumin). Na informatoru o vakcinama navedeni su kao „pomoćni sastojci“ (neaktivni sastojci). Kao i vakcine, većina lekova koje koristimo takođe sadrže pomoćne sastojke.
Dodatak: Aluminijum
Mnoge vakcine sadrže aluminijumske soli kao što su aluminijum hidroksid, aluminijum fosfat ili kalijum aluminijum sulfat. Oni deluju kao pomoćnici, jačaju i produžuju imuni odgovor na vakcinu.
Izgleda da aluminijumske soli usporavaju oslobađanje aktivnog sastojka iz vakcine nakon njegovog ubrizgavanja i podstiču imuni sistem da odgovori na vakcinu. Takođe dobro apsorbuju protein i sprečavaju da se proteini u vakcini zalepe na zidove posude tokom skladištenja.
Aluminijum je najčešći metal u zemljinoj kori i njemu smo stalno izloženi. Reaguje s drugim elementima da bi stvorio aluminijumske soli, a male količine njih nalaze se prirodno u gotovo svim namirnicama i vodi za piće, kao i u majčinom mleku i u mleku za bebe. Aluminijske soli se koriste kao aditivi za hranu (na primer u hlebu i kolačima) i u lekovima kao što su antacidi, a aluminijum se široko koristi u pakovanju hrane.
Telo ne koristi aluminijum. Bilo koji aluminijum apsorbovan iz hrane ili drugih izvora postepeno se eliminiše putem bubrega. Bebe se rađaju sa aluminijumom koji je već prisutan u njihovim telima, verovatno iz majčine krvi.
Vremenom se male količine aluminijuma iz hrane, pića i drugih izvora akumuliraju u organizmu, ali se ne veruje da predstavljaju značajan rizik za zdravlje. Stav većine stručnjaka je da trenutno nema uverljivih dokaza da izlaganje svakodnevnom nivou aluminijuma u bilo kojem obliku povećava rizik od Alchajmerove bolesti, genetskog oštećenja ili raka.
Količina aluminijuma prisutna u vakcinama je mala – manja od 2 miligrama soli i manja od miligrama stvarnog aluminijuma. U Velikoj Britaniji, najveća doza aluminijuma koju bebe prime u jednom potezu od vakcina iznosi nešto manje od 1,5 miligrama (od 6-u-1, PCV i MenB vakcina u 8 i 16 nedelja).
Studija iz 2011. godine modelirala je uticaj aluminijuma iz ishrane i vakcina na bebe i zaključila da je ukupna količina aluminijuma apsorbovana iz oba izvora verovatno manja od nedeljnog nivoa sigurnog unosa. Studija iz 2002. godine izvukla je slične zaključke.
Studija objavljena u martu 2018. uzela je uzorke krvi i kose kod 85 beba i izmerila im nivo aluminijuma. Ti nivoi su se znatno razlikovali, ali istraživači nisu otkrili povezanost između nivoa aluminijuma u krvi ili dlaci i procenjene količine aluminijuma koje su bebe primile od vakcina.
Vakcine koje sadrže aluminijum povezane su sa više crvenila i tvrdoće na mestu ubrizgavanja nego druge vakcine. Retko, aluminijumski katalizatori mogu na mestu ubrizgavanja formirati male svrbežne grudice (granulome).
Studija iz Švedske iz 2014. godine otkrila je da se ovo dogodilo kod malog broja dece (manje od 1 na 100) nakon vakcinacije vakcinom 5 u 1 (Infanrik) i pneumokoknom vakcinom (Prevenar). Granulomi nisu opasni, ali mogu da iritiraju i traju mesecima ili čak godinama.
Studija je otkrila da deca sa granuloma često razvijaju kontaktnu alergiju na aluminijum. Međutim, većina dece se oporavila od svojih simptoma. Aluminijske soli se nalaze u ovim vakcinama koje se rutinski koriste u Velikoj Britaniji.
MF59 (skvalensko ulje), pomoćnik
MF59 se koristi u samo jednoj vakcini koja ima dozvolu za upotrebu u Velikoj Britaniji: Fluad, vakcina protiv gripa koja je uvedena u sezoni gripa 2018-19 za odrasle starije od 65 godina Fluad nije nova vakcina; prvi put je licenciran 1997. i milioni doza su dati širom sveta.
MF59 se dodaje vakcini kako bi bila efikasnija. To je dodatak koji pomaže u jačanju i produženju imunološkog odgovora na vakcinu. Takođe može dovesti do porasta uobičajenih neželjenih efekata kao što su bol, oticanje ili crvenilo na mestu ubrizgavanja, neznatno visoka temperatura, glavobolja, drhtanje ili umor. Međutim, nema dokaza da MF59 izaziva ozbiljnije štetne efekte.
Glavni sastojak MF59 je ulje skvalena, prirodno ulje koje se nalazi kod ljudi, biljaka i životinja. Ulje skvalena u MF59 potiče od ribljeg ulja i visoko je pročišćeno pre nego što se koristi. Tečnost sadrži manje od 10 mg skvalena (1 mg je hiljadu grama).
MF59 takođe sadrži veoma male količine ovih sastojaka (oko 1mg ili manje): polisorbat 80, sorbitan trioleat i natrijum citrat. Sve su to emulgatori koji sprečavaju odvajanje skvalena iz vode u vakcini. Polisorbat 80 i natrijum citrat najčešće se koriste u hrani i pićima.
Sorbitan trioleat je jedinjenje napravljeno od oleinske kiseline (prirodne masne kiseline) i sorbitola, koje se takođe prirodno nalazi u voću i drugoj hrani. limunska kiselina, koja se intenzivno koristi u hrani i pićima.
Tiomersal, koji se u SAD-u nazivaju i timerosal (konzervans)
Tiomersal je konzervans na bazi žive, koji se u malim količinama koristi u nekim vakcinama da bi se sprečio rast bakterija i gljivica koje mogu da kontaminiraju okolinu kada se vakcina otvori.
Većina vakcina sa jednom dozom ne sadrži tiomersal jer se koriste samo jednom i tako postoji vrlo mali rizik od kontaminacije. Međutim, neke vakcine proizvode se u višedoznim bočicama. Postoje dva razloga za to: oni su jeftiniji i lakše se proizvode u velikim količinama u slučaju epidemije. Male količine tiomersala često se koriste u vakcinama sa više doza kako bi se zaustavilo zagađenje nakon otvaranja.
Tiomersal je uklonjen iz vakcina u Velikoj Britaniji između 2003. i 2005., i više se ne nalazi u nijednoj od vakcina za decu ili odrasle koji se rutinski koriste u Velikoj Britaniji. Pre 2005. godine, tiomersal je bio prisutan u vakcinama protiv difterije i tetanusa, kao i kod vakcina protiv hepatitisa B i nekih vakcina protiv gripa.
Nije korišćen u MMR vakcini, Hib vakcini, MenC vakcini, oralnoj polio vakcini ili BCG vakcini. Tiomersal je bio prisutan u Pandemrikovoj vakcini protiv svinjskog gripa (H1N1), koja se koristila u sezonama gripa 2009-10 i 2010-11 u Velikoj Britaniji. Međutim, on nije prisutan ni u jednoj od godišnjih vakcina protiv gripa koja se trenutno koristi u Velikoj Britaniji.
U SAD-u, Velikoj Britaniji i Evropi tiomersal je iz predostrožnosti uklonjen iz vakcina. To je bilo u skladu sa globalnim ciljem smanjenja izloženosti živi. Međutim, nije bilo dokaza da je tiomersal u vakcinama naneo štetu.
Tiomersal sadrži jedinjenje koje se zove etil živa, ali zabrinutost zbog žive u okruženju usredsređena je na drugačije jedinjenje koje se naziva metil živa, koje se nakuplja u lancu hrane i u ljudskom telu. Detaljnije informacije o ovome mogu se naći na vebsajtu Nacionalnog instituta za alergiju i zarazne bolesti SAD. Studija iz 2008. godine pokazala je da se čini da se etil živa u tiomersalu ne nakuplja u telima čak i vrlo male bebe. Čisti se iz krvi za 30 dana, a dokazi govore da se prenosi u bebinu stolicu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Evropska agencija za lekove (EMA, ranije EMEA) su obe izjavile da nema dokaza o riziku od tiomersala u vakcinama. Australijska studija iz 2014. godine na preko milion dece nije našla dokaze o vezi između tiomersala u vakcinama i razvoja autizma.
Želatin (stabilizator)
Želatin dobijen od svinja koristi se u nekim vakcinama kao stabilizator radi zaštite živih virusa od uticaja temperature. Želatin u vakcinama je visoko pročišćen i hidrolizovan (razgrađen vodom), pa se razlikuje od prirodnog želatina koja se koristi u hrani.
Na primer, veoma detaljna naučna ispitivanja pokazala su da se u vakcini protiv nazalnog gripa (Fluenz) ne može otkriti DNK svinja.
Zabeležen je mali broj slučajeva alergijskih reakcija na vakcine koje sadrže želatin (otprilike jedan slučaj na svakih 2 miliona doza vakcine). Osobe sa poznatom alergijom na želatin treba da potraže stručni savet pre nego što prime vakcine koje sadrže želatin.
Pripadnici muslimanskih ili jevrejskih verskih zajednica mogu biti zabrinuti zbog upotrebe vakcina koje sadrže želatin od svinja. Prema jevrejskim zakonima, nema problema sa želatinom ili bilo kojom drugom životinjskom supstancom ako se koristi u proizvodu koji se ne jede.
Neki muslimanski lideri takođe su zaključili da upotreba želatina u vakcinama ne krši verske prehrambene zakone, jer je on visoko pročišćena i on se takođe ubrizgava ili inhalira, a ne guta (jede).
Želatin se nalazi u sledećim vakcinama koje se koriste u Velikoj Britaniji:
- vakcina protiv nazalnog gripa (Fluenz). Međutim, vrlo detaljna naučna ispitivanja pokazala su da se kod Fluenze ne može otkriti DNK svinja. Ovi testovi pokazuju da se želatin razgrađuje toliko da se izvor ne može identifikovati.
- jedna od MMR vakcina (MMRVakPro). (Priorik, druga MMR vakcina koja se koristi u Velikoj Britaniji, ne sadrži želatin.)
- vakcina protiv zoster herpesa (Zostavak)
- jedna od vakcina protiv varičele (Varivak). (Varilrik, druga vakcina protiv boginae koja se koristi u Velikoj Britaniji, ne sadrži želatin.)
Sorbitol i drugi stabilizatori
Sorbitol se prirodno proizvodi u ljudskom telu, a nalazi se i u voću i bobicama. Obično se koristi kao zaslađivač u hrani i pićima. U vakcinama se koristi u malim količinama kao stabilizator. U MMR vakcinama koje se koriste u Velikoj Britaniji može biti i do 15 miligrama sorbitola (MMR VakPro i Priorik).
Sorbitol takođe može da bude prisutan u jednoj od vakcina protiv malih boginja (Varilrik). Sorbitol je obično bezopasan, ali ljudi koji imaju alergiju na sorbitol ili imaju retke nasledne probleme sa intolerancijom na fruktozu, ne bi smeli da primaju vakcine koje sadrže sorbitol.
Ostali proizvodi koji se koriste u vrlo malim količinama kao stabilizatori u vakcinama uključuju:
Šećer (saharoza)
Laktoza (mlečni šećer)
Manitol, sličan sorbitolu
Glicerol, uobičajena netoksična supstanca koja se često koristi kao dodatak hrani
Medium 199, rastvor koji sadrži aminokiseline (građevne blokove proteina), mineralne soli i vitamine
Arginin hidrohlorid, druga uobičajena aminokiselina
Mononatrijum glutamat, so proizvedena iz uobičajene aminokiseline
glutamin Urea, bezopasno organsko jedinjenje koje se nalazi u ljudskom telu
Emulgatori
Polisorbat 80 je uobičajeni aditiv za hranu koji se koristi u nekoliko vakcina kao emulgator (koji drži druge sastojke). U poređenju sa njegovom upotrebom u hrani, u vakcinama je vrlo malo polisorbata 80.
Poboljšavač ukusa
Oralna rotavirusna vakcina (Rotarik) sadrži oko gram šećera (saharoze) koji joj daje prijatan ukus. Ovo je otprilike četvrtina kašičice šećera.
Proizvodi koji se koriste u proizvodnji vakcina
Za razliku od prehrambenih proizvoda ili drugih lekova, supstance koje se koriste u proizvodnji vakcine takođe se mogu navesti pod „pomoćnim stvarima“, iako nisu konkretno sastojci vakcina. Međutim, mnogi od nabrojanih predmeta zapravo ne ostaju u gotovoj vakcini. Ako to i budu, često će biti prisutni u tragovima.
Tokom procesa proizvodnje nekih vakcina koriste se antibiotici da zaustave rast bakterija kako ne bi kontaminiraju vakcinu. Međutim, antibiotici koji najčešće izazivaju alergijske reakcije (kao što su penicilini, cefalosporini i sulfonamidi) se ne koriste u vakcinama.
U nekim vakcinama koje se koriste u Velikoj Britaniji mogu se naći tragovi pet antibiotika. To su neomicin, streptomicin, polimiksin b, gentamicin i kanamicin. Osobe s poznatom alergijom na bilo koji od ovih antibiotika trebale bi zatražiti stručni savet prije primanja ovih vakcina.
Antibiotici se koriste u proizvodnji sledećih vakcina koje se koriste u Velikoj Britaniji:
- Vakcina 6 u 1 (Infanrik Heka) može sadržati tragove neomicina i polimiksina b
- MenB vakcina može da sadrži trag kanamicina.
- Obe MMR vakcine (MMRVakPro i Priorik) mogu sadržati trag neomicina
- Vakcina protiv nazalnog gripa (Fluenz) može da sadrži trag gentamicina
- Neaktivirane vakcine protiv gripa mogu da sadrže tragove neomicina, streptomicina, polimiksina b, gentamicina ili kanamicina.
- Jedna od predškolskih booster vakcina (Repevak) može sadržati tragove neomicina, streptomicina i polimiksina b
- Vakcina protiv zostra herpesa (Zostavak) može da sadrži trag neomicina
- Obe vakcine protiv virusa malih boginja (Varivak i Varilrik) mogu sadržati trag neomicina
- Neke od vakcina protiv hepatitisa A mogu da sadrže trag neomicina.
Proteini iz jaja (Ovalbumin)
Alergija na jaja je prilično uobičajena kod dece mlađe od 5 godina i mnogo je češća kod dece nego kod odraslih. Oko 60.000 dece u Velikoj Britaniji ima alergiju na jaja. U Velikoj Britaniji, vakcina protiv nazalnog gripa (Fluenz Tetra) i dve neaktivirane vakcine protiv gripa mogu sadržati tragove jajnih proteina. To je zato što se virus gripa uzgaja na oplođenim kokošjim jajima.
Zajednička komisija za vakcinaciju i imunizaciju savetovala je da se većina dece sa alergijom na jaja može bez problema vakcinisati vakcinom protiv nazalnog gripa (Fluenz Tetra). To je zato što je sadržaj ovalbumina vrlo nizak. Jedini izuzetak su deca koja su u prošlosti imala tešku reakciju na jaja i kojima je bilo potrebno lečenje na intenzivnoj nezi.
Ovu decu treba uputiti kod specijalista za imunizaciju u bolnici. Ovaj savet se zasniva na nedavnoj studiji pod nazivom SNIFFLE koja je testirala gripa Tetra na nekoliko stotina dece koja imaju alergiju na jaja.
Ostale ne-rutinske vakcine, kao što je vakcina protiv žute groznice, takođe mogu sadržati proteine iz jaja. Oni koji imaju alergiju na jaja uvek treba da pitaju o sadržaju proteina iz jaja pre nego što dobiju vakcinu. U prošlosti je ljudima sa alergijom na jaja savetovano da ne primaju MMR vakcinu. Saveti o tome promenili su se pre više od deset godina.
Virusi rubeole i zauški uzgajaju se na kulturi koja sadrži ćelije embriona pilića (a ne na jajima). To znači da u MMR vakcini nema dovoljno jajnog proteina da izazove alergijske reakcije, tako da deca koja imaju jaku alergiju na jaja mogu sigurno da primaju MMR. Lekari su pažljivo proučili ovo pitanje i potvrdili da ne postoji povećan rizik od reakcija na MMR vakcinu kod dece koja su alergična na jaja.
Proteini kvasca
Kvasac se koristi u proizvodnji vakcine protiv HPV-a (Gardasil) koja se koristi u Velikoj Britaniji. Ministarstvo zdravlja savetovalo je da se HPV vakcina može dati onima koji pate od alergija na kvasac, jer krajnji proizvod ne sadrži kvas.
Malena količina proteina kvasca može ostati u vakcini 6-u-1 (Infanrik Heka) i vakcinama protiv hepatitisa B koja se koristi u Velikoj Britaniji, ali nema dokaza da to može izazvati alergijske reakcije.
Lateks
Lateks (prirodna guma) se koristi u pakovanju nekih vakcina. Na primer, vrh igle špriceva može biti zaštićen pomoću lateksa.
To predstavlja rizik za ljude koji imaju ozbiljnu alergiju na lateks (onaj koji izaziva anafilaktičku reakciju), pa bi trebalo da razgovaraju sa lekarom pre nego što prime vakcinu. Ljudi koji imaju manje ozbiljne alergije na lateks (na primer, istorija kontaktne alergije na rukavice od lateksa) nisu izloženi riziku od lateksa u pakovanju vakcina.
U Velikoj Britaniji brošure sa sledećih vakcina navode da se u pakovanju koristi lateks:
- Vakcine protiv hepatitisa B (HBVakPro i Engerik B)
- MenB vakcina (Beksero)
Formaldehid i glutaraldehid
Formaldehid je organsko jedinjenje koje se prirodno nalazi u mnogim živim bićima. Koristi se u proizvodnji nekih vakcina za inaktiviranje toksina iz bakterija i virusa (na primer, poliovirus, antigen hepatitisa B i toksini difterije i tetanusa). Moguće je da ostanu sitni tragovi na vakcini 6-u-1 (Infanrik Heka), vakcini protiv hepatitisa B (HBVakPro), jednoj od predškolskih Booster vakcina (Repevak) i vakcini Teenage Booster (Revakis). Međutim, formaldehid se brzo raspada u vodi (a najveći deo vakcine je voda).
Ljudsko telo proizvodi i koristi formaldehid kao deo procesa metabolizma. Količina prirodnog formaldehida u krvi deteta od dva meseca (ukupno oko 1,1 miligrama) je deset puta veća od količine koja se nalazi u bilo kojoj vakcini (manja od 0,1 miligrama).
Kruška sadrži oko 50 puta više formaldehida nego što je pronađeno u bilo kojoj vakcini.
Glutaraldehid je slično organsko jedinjenje koje se takođe koristi za inaktivaciju toksina iz bakterija koje se koriste u vakcinama. U jednom od predškolskih Booster vakcina (Repevak) može ostati trag.
Regulatori kiselosti
Kao i sva druga živa bića, virusi i bakterije moraju da se održavaju na pravoj pH (kiselina / alkalni nivo). Koristi se niz različitih proizvoda u vrlo malim količinama kako bi se održala ravnoteža pH tokom proizvodnje vakcina. Ovi proizvodi uključuju:
- Soli na bazi kalijum-fosfata i natrijum-fosfata. One su bezopasne. Osim što održavaju pH ravnotežu, one takođe pomažu da se fragmenti aktivnog sastojka suspenduju u vodi kako se ne bi taložili. Ponekad se koristi i proizvod nazvan Hanks-ove soli, koji sadrži ove soli i druge.
- Dinatrijev adipat, koji se takođe često koristi kao dodatak hrani.
- Sućinska kiselina, koja učestvuje u nekoliko hemijskih procesa u telu.
- Natrijum-hidroksid i hlorovodonična kiselina: kada se koriste, oni reaguju zajedno da formiraju vodu i bezopasne soli i tako se ne pojavljuju u svom izvornom obliku u krajnjoj vakcini.
- Histidin, aminokiselina koja se nalazi u gotovo svakom proteinu u ljudskom telu.
- Natrijum borat (boraks): nekoliko mikrograma (milioniti deo grama) može ostati u vakcini protiv hepatitisa B (HBVakPro) i HPV vakcine (Gardasil). Ovaj iznos je premali da bi naneo bilo kakvu štetu.
- Trometamol, koji se takođe koristi u proizvodnji drugih lekova.
Uzgoj aktivnih sastojaka
Ljudski ćelijski sojevi
Za neke vakcine, aktivni sastojak se uzgaja u laboratorijama na kulturama koje sadrže ljudske ćelije. Neki virusi, poput malih boginja (varicella), rastu mnogo bolje u ljudskim ćelijama. Nakon što su uzgajani, virusi se nekoliko puta prečišćavaju da bi se uklonio materijal ćelijske kulture. To čini malo verovatnim da bilo koji ljudski materijal ostaje u konačnoj vakcini.
Za vakcine koje se koriste u Velikoj Britaniji koriste se sojevi humanih ćelija za uzgoj virusa za sledeće vakcine:
deo rubeole obe MMR vakcine (MMRVakPro i Priorik)
vakcina protiv herpes zostera (Zostavak)
obe vakcine protiv malih boginja (Varivak i Varilrik)
Trenutno korišćeni ćelijski sojevi (zvani VI-38 i MRC-5) započeti su 1960-ih upotrebom ćelija pluća uzetih iz dva pobačena ploda. Pobačaji su bili legalni i majke su ih odobrile, ali nisu izvedene u svrhu razvoja vakcine.
Neki ljudi mogu imati moralna preispitivanja zbog korišćenja vakcine proizvedene na ovaj način. 2005. godine Vatikanska papatska akademija za život izdala je izjavu pod nazivom „Moralni odraz vakcina pripremljenih iz ćelija izvedenih iz pobačenih ljudskih plodova“.
U ovoj izjavi se kaže da smatraju da je pogrešno praviti vakcine korišćenjem sojeva humanih ćelija izvedenih iz plodova i da postoji „moralna dužnost da se nastavi sa borbom“ protiv upotrebe takvih vakcina i da se bori za alternative.
Međutim, takođe se navodi da ako je stanovništvo izloženo „znatnim opasnostima po njihovo zdravlje“ putem bolesti poput rubeole (nemačka ospica), „vakcine sa moralnim problemima koji se odnose na njih takođe se mogu privremeno koristiti“.
Životinjski ćelijski sojevi
Virusi nekih vakcina uzgajaju se u laboratorijama na sojevima životinjskih ćelija. To je zato što će virusi rasti samo u ćelijama ljudi ili životinja. U Velikoj Britaniji ovo se odnosi na ove vakcine:
Polio deo vakcine 6-u-1 (Infanrik Heka), predškolske booster vakcine (Repevak, Infanrik IPV i Boostrik-IPV) i tinejdžerska booster vakcina (Revakis)
Vakcina protiv Rotavirusa (Rotarik)
Jedna od inaktiviranih vakcina protiv gripa (KIVc)
Virusi za ove vakcine uzgajaju se na Vero ćelijama. Ovo je ćelijski soj započet u 1960-im korišćenjem ćelija bubrega afričkog zelenog majmuna.
Delovi MMR vakcine protiv malih boginja i zauški (MMRVakPro i Priorik) uzgajaju se na kulturi koja je počela sa ćelijama koje su uzete iz pilićnog embriona.
Nema dokaza o riziku da se životinjske bolesti mogu preneti vakcinama koje se uzgajaju na sojevima životinjskih ćelija.
Genetski modifikovani organizmi (GMO)
Jedina vakcina u Velikoj Britaniji koja sadrži GMO je vakcina protiv nazalnog gripa (Fluenz). Virusi za vakcinu protiv gripa obično se prave ubrizgavanjem dva soja virusa gripa u jaje i puštajući ih da se prirodno kombinuju da bi napravili nove sojeve.
Zatim istraživači pregledaju sve nove viruse da bi videli koji od njih ima karakteristike koje traže da bi napravili ovogodišnju vakcinu. Virusi koji se koriste za pravljenje gripa izrađuju se po meri sastavljanjem pojedinačnih gena koji će dati prava svojstva. Ovo je najbrži i najtačniji postupak.
Rekombinantna DNK tehnologija
Rekombinantne vakcine se prave pomoću ćelija bakterija ili kvasca za proizvodnju vakcine. Mali deo DNK preuzet je iz virusa ili bakterije od koje želimo da se zaštitimo. Ovo se ubacuje u druge ćelije kako bi se stvorile velike količine aktivnog sastojka vakcine (obično samo jedan protein ili šećer).
Na primer, da bi se napravila vakcina protiv hepatitisa B, deo DNK virusa hepatitisa B se ubacuje u DNK ćelija kvasca. Te ćelije kvasca tada mogu da proizvedu jedan od površinskih proteina od virusa hepatitisa B, to se prečisti i koristi kao aktivni sastojak vakcine. Proteini za HPV vakcinu, deo MenB vakcine i deo hepatitisa B deo vakcine 6 u 1 se proizvode sličnom tehnikom.
Goveđi proizvodi
„Goveđi proizvodi“ odnosi se na svaki proizvod koji je dobijen od krave ili teleta (poput goveđeg seruma koji potiče iz kravlje krvi). Neki izvori navode da goveđi proizvodi mogu biti prisutni u metodama koje se koriste za uzgoj virusa ili bakterija koje se koriste za pravljenje komponenti nekih vakcina.
Projekat “Znanja o vakcinama” uspeo je da pronađe samo jednu vakcinu koja se trenutno koristi u Velikoj Britaniji, a koja za proizvodnju koristi goveđe proizvode. Ovo je Repevak, jedna od predškolskih Booster vakcina dostupnih u Velikoj Britaniji.
Kratak pregled karakteristika proizvoda (SPC) za Repevak navodi da se albumin iz goveđeg seruma koristi u proizvodnji vakcine i da količine traga mogu ostati u vakcini. Ovo potencijalno predstavlja rizik za ljude koji su ozbiljno alergični na goveđe proizvode. Ostale vakcine koje se koriste u Velikoj Britaniji mogu koristiti goveđe proizvode u svojoj proizvodnji, ali to nije navedeno na njihovim uputstvima.
Evropska agencija za lekove (EMA) izdala je niz izjava i spiskova sa pitanjima i odgovorima o riziku od goveđih proizvoda koji se koriste u proizvodnji vakcina. Oni su pripremljeni kao odgovor na prepoznavanje BSE-a 1980-ih i redovno se ažuriraju.
Drugi rastući organizmi
Neke bakterije ne treba da se gaje na ljudskim ili životinjskim ćelijama. Umesto toga, oni se mogu uzgajati na kulturama koje su bogate proteinima, vitaminima i soli. Kulture koje se često koriste u proizvodnji vakcina su Medium 199, Eagle Medium i Minimum Essential Medium.
Dodatne informacije
Ako imate pitanja o bilo kojim drugim sastojcima ili pomoćnim sastojcima koji se koriste u vakcinama, obratite se svom lekaru za savet ili se obratite proizvođaču vakcine navedenom na letku vakcine.
Izvor: Prirodanadar.rs