ODLUKA O NEČIJOJ SMRTI

Mitropolit volokolamski Ilarion smatra da se najnovijom odlukom Ustavnog suda Nemačke da se u toj državi dozvoli legalizacija eutanazije vraća vreme nacizma završeno pre 75 godina.

Federalni ustavni sud Nemačke je krajem februara objavio da zabrana eutanazije, odnosno ubistvo čoveka po njegovoj želji, protivreči Osnovnom zakonu zemlje.

Ocenjujući donetu odluku predsednik Odeljenja za spoljašnje crkvene odnose Moskovske patrijaršije Mitropolit volokolamski Ilarion je rekao: „Hteo bih da ‘čestitam’ Nemačkoj to što se 75 godina nakon pobede nad nacizmom obnavlja nasleđe Alfreda Hitlera. Vredelo je čekati 75 godina da odluke koje je on nekada doneo budu obnovljene u novom pakovanju, s novom interpretacijom.“

Vladika Ilarion je u emisiji „Crkva i svet“ istakao da se upravo Hitler može nazvati pionirom savremene eutanazije: on je još pre rata pokrenuo obavljanje odgovarajućih istraživanja i stvaranje potrebnih procedura i ideološku bazu je prilagodio ovoj praksi. Takozvanoj eutanaziji su po Hitlerovoj naredbi bili podvrgnuti kako stari ljudi, tako i oni koji su imali različite telesne mane ili psihičke bolesti.

„Danas smo svedoci preporoda ove nacističke ideologije,“ – konstatovao je jerarh. On je ukazao da se sad rečju „eutanazija“ označava ubijanje teško obolelih ljudi, pri čemu je u nekim zemljama čak već dozvoljena eutanazija dece.

„Stav Crkve se uvek sastojao u tome da se život i smrt čoveka nalaze u rukama Božijim, – podsetio je mitropolit Ilarion. – Ako čovek pati, Bog mu ovu patnju šalje kako bi se duhovno očistio. Niko nema prava da prekine čovekov život.“

Pritom je arhipastir pomenuo da ima posebnih slučajeva kad je, na primer, pacijent priključen na aparat za veštačko disanje ili kad se čovek dobrovoljno odriče lečenja shvatajući da ono ne može da isceli bolest, već može samo da produži patnju. „To je moralni izbor koji može da učini svaki čovek, – istakao je vladika. – Crkva ne govori o tome da treba koristiti sve metode kako bi se život produžio po svaku cenu. Ali ako je reč o ubijanju ljudi koji ne žele da žive zbog ovog ili onog razloga, na primer, zato što imaju tešku bolest ili neke druge probleme, uključujući i probleme psihičkog karaktera, Crkva nipošto ne može s tim da se složi. Ovakvim ljudima treba pomagati svim mogućim sredstvima, a što je glavno – treba im vratiti volju za život. Crkva se zapravo ovim i bavi na svim frontovima – vraća ljudima volju za život ukoliko su je izgubili.“

Vladika je istakao da se Crkva rukovodi pravilom koje je formulisano još u starozavetna vremena „Ne ubij.“ „S tačke gledišta Crkve prestupno je svako ubistvo, bez obzira da li je to eutanazija, abortus ili drugi oblik lišavanja života, neka se i opravdava ovim ili onim razlozima. Izuzetak mogu predstavljati samo slučajevi ubistva u toku ratnih dejstava ili ubijanje terorista, odnosno likvidacija ovog ili onog čoveka kako bi se sprečilo da on ubija druge ljude. To je jedina situacija u kojoj ubistvo može biti opravdano,“ – konstatovao je Mitropolit volokolamski Ilarion.

Izvor: Pravoslavie.ru