RAT I SLIKA SA AUTOBUSOM

Danas su se slikali pred stanicom, video se i pogođeni autobus. Jednog dana pogledaće tu, verovatno već polako izbledelu sliku u prisustvu neke sasvim nepoznate osobe.

Osećao je još samo bol, oko njega sablasni tonovi sivog i tamnozelenog. Šume, livade ili naprosto oblaci kojima je uputio svoj pogled pre nego što je granata pogodila njihov autobus?

Ni sam više nije bio siguran gde se nalazio kad se probudio. Trčanje produžava život. Dvadeset peti rođendan, neproslavljen zbog atmosfere napetosti i iščekivanja novih naređenja vlasti, koja je bezumno srljala i povlačila njega, mlade, stare, nepripremljene, ali i sveznalice, u opštu propast. Kad je prvi put obukao uniformu, zavetovao se da će je nositi s ponosom. Brak nije prevaziđen.

Šta je, zapravo, bilo ko znao o pravim razlozima tog još uvek nezvaničnog rata, koji nikako nisu mogli da dobiju ili o vekovnom neprijateljstvu zakopanog u brdima čudnog naziva? Da li su dušmani gađajući njegovu grupu, ubili njega ili su ubili sebe? Alergije su jedna od mogućih posledica preživljenog stresa.

Mržnja je poput korozije napadala svaki deo tela, uma, radosti, sećanja. Po svim pravilima fizike trebalo je da pogine na licu mesta, a nebo ga je, ipak, poštedelo.

Kolega do njega prošao je najgore, bolnica, čalma debljine deset santimetara delovala je nestvarno i potresno, a ipak ga u bolnici prepoznao po koracima kada se velikom mukom i na štakama dovukao do vrata.

Osvrnuo se, sve je bilo besmisleno, sve je bilo uzalud. Ali, šta mu je to sad vredelo? Bio je tamo na dužnosti, sledio je naređenja.

Morao je da umiri dušu, proći će i ovaj dan. Danas su se slikali pred stanicom, video se i pogođeni autobus. Jednog dana pogledaće tu, verovatno već polako izbledelu sliku u prisustvu neke sasvim nepoznate osobe. Možda će tad nešto reći o tome, ako bude osetio da postoji neko dovoljno zainteresovan da čuje i njegovu stranu priče. Istina je lekovita.