PROIZVODNJA NAJVAŽNIJE TEČNOSTI

Pijaća voda iz vazduha može se proizvesti putem novog uređaja veličine mikrotalasne rerne, makar se nalazili i usred pustinje.

Da 2,5 milijarde ljudi, odnosno otprilike jedna trećina žitelja naše planete živi na područjima zahvaćenim nestašicom vode, kao i da je dobijanje vode kondenzacijom iz vazduha moguće već godinama, i nisu neke preterano nepoznate činjenice.

Nije neka novost ni da će prema procenama UN tokom samo dvadesetak godina čak pedeset odsto svetske populacije, ponajpre zbog klimatskih promena koje nam ne idu u prilog, imati problema s nedostatkom pijaće vode.

Međutim, uređaj veličine mikrotalasne pećnice koji tokom jednog dana doslovce samo iz vazduha može proizvesti između sedam i deset litara pijaće vode, makar se nalazili i usred pustinje, nešto je što ipak predstavlja svojevrsnu revoluciju uz pomoć koje bi se broj onih kojima voda za piće nije dostupna, napokon mogao početi spuštati, a ne povećavati.

– Do pre nekoliko godina jedini način za proizvodnju vode iz vazduha u uslovima niske vlažnosti bilo je korišćenje električnih odvlaživača vazduha koji su zbog velike potrošnje energije proizvodili veoma skupu vodu. Pre četiri godine predstavili smo uređaj koji koristeći samo solarnu energiju proizvodi vodu iz vazduha čak i u pustinjskim uslovima gde vlažnost ne prelazi 20 odsto. On je tokom jednog dana, u uslovima između 20 i 30-postotne vlažnosti vazduha mogao proizvesti oko 2,8 litara vode. Nedavno smo otkrili način da tu količinu podignemo na čak sedam, ili u idealnim uslovima i deset litara koje će iz vazduha biti moguće proizvesti za samo 12 sati – otkrio je pre nekoliko nedelja hemičar Omar Jagi sa kalifornijskog Univerziteta Berkli.

Ključni sastojci tog uređaja su materijali napravljeni od metalnih jona koordiniranih s organskim ligandima (dalje u tekstu: MOF) koji stvaraju veliki broj pora, a koje je pre dvadesetak godina osmislio upravo Omar Jagi. Ta sintetička jedinjenja značajna su po svojoj ekstremno velikoj površini koju stvara mnoštvo tih pora pa bi tako, na primer, spoj MOF-a veličine kockice šećera dosegnuo površinu veličine šest fudbalskih terena kada bi se sasvim razvukao, a to MOF čini idealnim za zarobljavanje i čuvanje molekula iz vazduha.

U ovom slučaju uređaj čuva molekule vode, a sve donedavno su istraživači koristili materijal MOF-801 koji je baziran na cirkonijumu, a koji je relativno redak, pa samim tim i skup. Pre dve godine u pustinji Sonora smeštenoj u Arizoni gde je vlažnost vazduha oko 40 odsto tokom noći i 8 odsto tokom dana naučnici su isprobali prototip uređaja koji je mogao da proizvede oko 100 mililitara vode po kilogramu MOF-a temeljenog na cirkonijumu. Još je tada bilo jasno da bi korišćenje drugih materijala bilo puno bolje rešenje, a nakon daljeg eksperimentisanja nedavno se pokazalo kako je aluminijum, koji je i rasprostranjen i jeftin, jako dobro rešenje.

Pokazalo se da uređaj može proizvesti oko 400 mililitara vode po kilogramu MOF-a pa tako danas imamo napravu koja je prenosiva i teži svega nekoliko kilograma, a u stanju je da obezbedi pijaću vodu doslovno bilo kome bilo gde na planeti.

– Vizija budućnosti je da domaćinstva nisu priključena na vodovodne mreže nego imaju uređaje koji stvaraju vodu za potrebe kuće uz pomoć solarne energije. To je sada moguće zbog ovog eksperimenta koji nazivam personalizovanom vodom – kazao je Jagi, koji je napomenuo i da su postavljeni teoretski temelji koji će se daljim testiranjima samo unapređivati.

– Hteli smo da pokažemo kako bi neko, kad bi se našao u pustinji bez vode, mogao da preživi zahvaljujući ovom uređaju. S obzirom na to da je za dnevno preživljavanje potrebna limenka vode, mislim da je jasno kako bi od samo jednog takvog uređaja u npr. Sahari mogla da preživi i cela porodica – zaključio je Jagi.

Izvor: Vecernji.hr