ORAO SE VIJAŠE NAD GRADOM SMEDEREVOM

„Orao se vijaše nad gradom Smederevom“ je najstarija zapisana srpska pesma, a njen zapis napravio je jedan Italijan još krajem 15. veka.

Iako je mnogo ostalo zauvek izgubljeno u burnoj i turbulentnoj istoriji srpskog naroda, zapis pesme „Orao se vijaše nad gradom Smederevom“ je ipak opstao. Zna se čak i tačan datum njegovog nastanka – 1. jun 1492. godine!

Većina srpskih antropologa i kulturologa slaže se da najstarije srpske narodne pesme potiču još iz vremena naseljavanja Slovena na ove prostore. Ipak, malo toga je sačuvano, pa danas samo možemo da nagađamo kako su one zvučale.

Prva srpska narodna pesma koja je odolela zubu vremena i opstala do današnjih dana je pesma „Orao se vijаše nad gradom Smederevom“.

Reč je o najstarijoj zapisanoj srpskoj narodnoj pesmi. Zapisao ju je Rođeri de Paćijenca u gradiću Đoja del Kole, koji se nalazi između Barija i Taranta, 1. juna 1492. godine, i ona glasi ovako:

Orao se vijaše nad gradom Smederevom.
Nitkore ne ćaše s njime govoriti,
Nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:
„Molim ti se, orle, sidi malo niže
(Sidi malo niže) da s tobome progovoru.
Bogom te brata jimaju, pođi do smederevske gospode
Da s’ mole slavnomu despotu da m’ otpusti
(Da m’ otpusti) iz tamnice smederevske.
I ako mi Bog pomože i slavni despot pusti
iz tamnice smederevske,
Ja te ću napitati črvene krvce tureške,
Beloga tela viteškoga.

Smatra se da je „Janko vojvoda“, koji se pominje u ovoj pesmi, zapravo Janoš Hunjadi, čuveni mađarski vojskovođa, kapetan Beograda sredinom 15. veka i otac Matije Korvina, jednog od najpoznatijih mađarskih kraljeva.