PLIVANJE SA DELFINIMA NA ZANZIBARU
Kako smo dočekali Svetog Trifuna na tropskom ostrvu, zaradili prve pare i kako izgleda plivanje sa delfinima na Zanzibaru
Plivanje sa delfinima na Zanzibaru zvuči kao uzbudljiv izlet ali glavni dogadjaj je kako sam zaradio prve pare na Zanzibaru. Mislim, ko zna u Srbiji da zaradi novac, onda zna bilo gde u svetu to da uradi. To je tako normalno!
Tako da mi nije puno dana trebalo da ovde na Zanzibaru počnem da prihodujem. I video sam delfine, peraja :-)
Inače, danas smo imali uzbudljiv dan, sa puno obrta, jurili smo delfine, jurili da pobegnemo sa survajvor Mangro partija a na kraju su i nas jurili, da bi sve to supruga i ja završili uz romantičnu večeru za dvoje, na obali mora, uz vino i crveno svetlo.
Sve su to pustolovine koje čine tako živopisnim ovo putovanje.
PLIVANJE SA DELFINIMA
Iako u prospektu agencije piše da je izlet plivanje sa delfinima, to je u stvari lov do istrebljenja ali nas turista.
Ustajanje za plivanje sa delfinima je u 5h ujutru, polazak u 6h i dolazak pre 7h u ribarsko mesto gde se ukrcavamo u čamce koji nas vode do delfina.
Tu u ribarskom selu, na plaži, na samom pesku, odigrava se aukcija jutros ulovljenih riba. Na licu mesta ribari putem aukcije prodaju ribu radnjama i restoranima. Jedna velika tuna se proda za 50 US.
To je vrhunska prvoklasna divlja riba i ne mogu da vam opišem sa koliko sreće ovde jedemo takvu ribu i morske plodove po restoranima.
Velika porcija Tune ili Red Sniper-a po restoranim košta svega 5 do 10 dolara. Džaba!
Jutro je bilo oblačno pa slike jurenja delfina ne mogu da dočaraju lepotu same vode – tirkizno, safirno, tamno na momente.
Šta je poenta lova na delfine, ups to se u stvari zove plivanje sa delfinima?
Ako ste zamišljali film sa delfinom Flipi, gde ih vi mazite, gde se delfini igraju sa vama, grdno ste se prevarili, bolje zamislite vestern film i zlatnu groznicu gde svi jure da zgrabe nešto, u ovom slučaju pogled na delfina – to vam na to liči.
20 čamaca sa radosnim turistima krene na otvoreno more u poteru za delfinima.
Ribari dojave gde su plavi delfini, pošto postoje i beli delfini ali se oni ne gledaju, jer su mrzovoljni prema turistima, ima i toga, nisu svi delfini ljubazni.
Mi svi jurimo čamcima po moru jedno 45 minuta do mesta gde se očekuju delfini. Sama ta jurnjava čamcima je super!
Nije za one koji imaju slab stomak ili kičmu, jer ima velikih talasa pa se poskakuje i trucka.
Kad se stigne tamo gde se očekuju delfini, onda se čamci vrte u krug dok neko ne ugleda negde rep delfina.
Tada nastupa stampedo, svi čamci se sjure ka tom mestu, ludi turisti se kao samoubice bacaju sa čamaca ne bi li videli delfine u vodi.
I to bacanje i uletanje brodova zna da bude dosta opasno jer lako nekoga može brod da udari a i da se brodovi sudare, jer svi krenu na isto mesto. Neko ih vidi, a neko ne.
I tako desetak puta juriiiiiš čamcima na delfine! Pa ko od turista preživi, pričaće.
Bilo je oblačno pa je voda bila tamna te nismo iz čamca videli obrise delfina u vodi. Tri puta smo im videli samo ledjna peraja kako u paru i na sekund izrone iz vode.
Bilo je junaka, koji su po desetak puta skakali u vodu, na svaki mig vozača čamaca, ne bi li videli delfine, makar u vodi. Šansa da dodirnete delfina ili da plivate sa njima, je nikakva. Nula. To su divlji delfini koji su tu da bi lovili i ne pokazuju volju da se sa vama maze i dodiruju.
Pola sata do 45 minuta traje ta jurnjava za delfinima, pa se onda vraćamo nazad u ribarsko selo.
Mi se nismo bacali u vodu sa čamca, i moram da napomenem da ovo nije doživljaj za decu i mladje od 15 godina.
MANGRO PARTY I MANGRO BAR
E danas su turisti iznervirali vodiča Ljupčeta a i on nas. Pošteno!
Pozvali su nas vodiči posle gledanja majmuna i šetnje kroz rezervat (žena išla i pokisla, ja se družio sa braćom crncima u kafeu) na divlju plažu u Mangro Bar na Bob Marley muziku, ručak i zabavu.
Party! Avantura!
Sve se to naravno dodatno plaćalo (oko 10 US po osobi), što nije sporno ali je odmah ispao totalni fijasko jer se pola nas, skoro 14 ljudi iz grupe, odmah pokupilo i taksijem vratilo u hotel kad je videlo gde smo došli.
A zašto su Srbi i Hrvati postali zanzibarski ustanici?
Pa, u baru je bio samo jedan čovek koji nas poslužuje, a treba da opsluži nas 30! Pivo beše neohladjeno! Nema dovoljno ležaljki oko bara! I nema hlada! A nema ni mora, ono je kilometar daleko.
Mi smo prvo sedeli za barom, neudobne stolice, i tako bi trebalo da sedimo sledećih par sati!
A more, more zbog oseke udaljeno jedno kilomater! A obećano kupanje je na sprudu koji je još 200 m dalje od obale!
Sad zamislite nas matorce triatlonce da po najžešćem ekvatorskom suncu gde je UV faktor 12 da pešačimo 15 minuta po spaljenoj zemlji, plivamo 200 metara do spruda, tamo se spržimo za 10 minuta, a onda opet plivamo 200 metara nazad i opet pešačimo 15 minuta do Mangro bara.
I tako 4, 5 puta dnevno.
Kladio bih se da bi posle dve ture pola nas popadalo a treća tura bi dovela do smrtnih slučajeva. A to nam od vodiča nije tako prezentirano, pa smo digli revoluciju, pokupili se i otišli u hotel!
Nije avanturistički turizam za svakog, nije.
KAKO SAM ZARADIO PRVE PARE NA ZANZIBARU
Danas sam prihodovao prvih 500 US na Zanzibaru. Ko zna, zna, i to na svim meridijanima sveta.
A evo kako se to desilo. Krenuli žena i ja u obilazak sela u kome nam je hotel. Pored nas je centar za uzgoj algi, pa smo obišli njihovu prodavnicu.
Tamo je bila jedna ljubazna i punačka sexy crnkinja.
Za Zanzibarce su debele žene seks simboli, zato se ne brinem za ovu moju belu ženu pored sebe, ona je vitka, brinem se za sebe i svoje obline, jer ima dosta lokalnih gejeva na ostrvu.
Kupili mi nešto u radnji algi, neku kremu za telo i crna žena nam uredno spakovala to u papirnu kesu.
Mi je pitali za neki restoran u blizini a ona nam dala preporuku da odemo par kilometara dalje na obalu u Mr Kahawa restoran. Zahvalimo se mi i odemo.
Nadjemo restoran ali odemo u susedni bar na super dobar kapucino (ko traži nadje) i da gledamo surfere sa zmajevima – kajt.
Sedimo mi i brbljamo romantično zagledani u tirkizno more, kad vidimo mi crnu seksi prodavačicu algi na plaži kako se klacka i ide prema nama.
„Džambo, džambo, hej frend, kom hiiir, kofiii“ – vičemo mi u najboljem maniru ibarske magistrale.
I stvarno se sexy lady uputi ka nama sve se gegajući i sede pokušavajući da dodje do daha.
„Dir frends I voz luking for ju“ – poče da nam objašnjava da nas traži.
Why? Zašto? – trepćemo mi znatiželjno.
A ono hit dana – spakovala nam je kremu u kesu u kojoj joj je bio dnevni pazar! I mi smo sa kesom dobili 500 US!
Ovo nam je ulepšalo dan Svetog Trifuna. Tako da smo veče proveli večerajući na obali mora uz vino.
U slavu Svetog Trifuna!
Nastaviće se …
Zlatko Šćepanović