„KISELA FACA“
Odbojnost ili averzija koju osećamo prema kiselosti neke namirnice urođena je pojava kod ljudi, nastala još kod naših predaka kao deo njihovog instinkta za preživljavanjem.
Limun je jedan od najzdravijih i najkorisnijih voćnih plodova na planeti. On je odličan izvor vitamina C, ali se može koristiti i za razne druge stvari, poput dodatka ukusa hrani, čišćenje površina i pribora, uklanjanje neprijatnih mirisa…
Uprkos ovim koristima, limun čini da ljudi naboraju svoje lice i namršte se kao kod nijednog drugog kiselog voća koje postoji na planeti. Zbog čega limun izaziva tako snažnu reakciju? Evo šta nauka ima da kaže o ovoj pojavi!
„Kiseli“ izraz lica može biti proizvod evolucije
Limun je kiselo voće, a kisele stvari prirodno izazivaju reakcije ljudi na njihovom licu. Iako ovo zvuči kao jednostavno objašnjenje, naučnici kažu da iza toga stoji hiljadu godina evolucije.
„Takva reakcija lica predstavlja neku vrstu odbacivanja ili signalnog odgovora sebi i drugima“, kaže Pol Breslin, profesor sa Univerziteta Rutgers u Nju Džersiju.
Prema jednoj teoriji, nehotično kretanje mišića lica koje služi kao fizički prikaz ovog odgovora nastaje zbog prirodnog nagona za izbegavanjem stvari koje mogu biti opasne. Naravno, sve kisele stvari ne predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi, jer je kiselost uobičajena stvar.
Na primer, uzmite pokvareno mleko. Mleko kome je prošao rok ima neprijatni kiseli miris i ukus. Danas ljudi instinktivno znaju da ne jedu nešto što miriše na kiselo, posebno ako to ne bi ni trebalo, jer im mozak povezuje miris s razboljevanjem.
A kad ljudi osete miris nečeg kiselog ili probaju nešto kiselo, njihova tela nehotice reaguju odbojnošću na ovaj znak. Ova averzija se manifestuje kroz mrštenje lica, čime upozoravaju i sebe i druge da je izvor kiselog mirisa ili ukusa potencijalno opasan.
Urođena averzija prema kiselosti verovatno se razvila kod ranih ljudi kao deo njihovog instinkta za preživljavanjem. Moguće je da su to naučili dok su se prilagođavali određenim okruženjima, a ova naučena averzija im je najverovatnije pomogla da izbegnu otrovnu hranu. Taj instinkt je prenesen i na moderne ljude, a takođe ovo može da bude i razlog da se deca rađaju sa prezirom prema hrani koja ima ukus ili miris kiselog.
Kako mozak reaguje na kiselost?
Kiseli ukus ljudi povezuju sa limunom i zbog toga što im reaguju lica ima direktne veze sa kiselošću. Otkrivaju ga tačkice na ljudskom jeziku zvane jezične papile, koje na svojim krajevima nose između 50 i 150 ćelija receptora ukusa. Ove ćelije, zajedno sa nervima koji su isprepleteni među papilama, detektuju i obrađuju različite molekule i odgovarajućim regionima mozga izveštavaju osetljivost ukusa koji se trenutno oseća na jeziku.
Prema studijama, ekvivalent kiselosti u hemijskom pogledu je velika koncentracija protona, konkretno jona vodonika (označenih sa H+). Ovi H+ joni rezultat su razlaganja prehrambenih kiselina, čime se otkrivaju ćelije ukusa specifičnih za kisele materije, koje mozgu odmah prijavljuju svoje prisustvo putem nerava zaduženih za ukus. Ljudski mozak tada odlučuje kako će telo reagovati, pa zahvaljujući urođenom pamćenju reaguje na priliv H+ jona tako što čini da čovek namršti svoje lice.
Tokom ljudske evolucije, osećaj ukusa je evoluirao u „golmana“ za probavni sistem. Omogućuje mozgu informacije u zadnjem trenutku o prikladnosti i sigurnosti hrane. Istraživanje je otkrilo da ljudski sistem ukusa ne samo da utiče na emocije, već i kontroliše vitalne telesne funkcije.
Otuda, averzija ili preferencija prema nekoj hrani, pa samim tim i prema kiselosti, koje se razvijaju ili menjaju u skladu sa telesnim potrebama, i ljudsko ponašanje prema hrani, kao što je urođeni odgovor na limun, upravljaju primitivnim ljudskim nagonima, koji su igrali ogromnu ulogu u preživljavanju nekadašnjih naših predaka.