SLUŽBENIK TEŽNJE ZA HEGEMONIJOM
Pre 250 godina Džejms Kuk je bio prvi Evropljanin koji je kročio na istočnu obalu Australije. Ova priča ima dve perspektive.
U 18. veku su učeni ljudi pretpostavljali da se na južnoj hemisferi naše planete nalazi ogroman kontinent, kao protivteža evroazijskoj masi. Geografi tog vremena su smatrali da samo tako planeta može da ostane u balansu. Tu pretpostavku je podsticala žeđ za znanjem, avanturama i novim zemljištem.
Britanska imperija je želela taj neotkriveni kontinent za sebe. Tako bi bila moćnija od konkurentskih kolonijalnih sila Portugala, Španije, Holandije i Francuske. Tako je Kraljevsko društvo kao glavna naučna institucija 1768. Pozvalo Admiralitet Ujedinjenog Kraljevstva da deluje odmah. Odlučeno je da se organizuje ekspedicija na čije čelo je postavljen iskusan moreplovac i kartograf Džejms Kuk.
On narednih deset godina provodi na moru u službi britanske krune. Njegova su ga otkrića proslavila. Preko 35 mesta na zemaljskoj kugli su nazvana po njemu. Čak i dva objekta u svemiru nose njegovo ime. Kako je Džejms Kuk postao jedan od najčuvenijih istraživača u istoriji?
Ko je bio Džejms Kuk?
Rođen je 1728. U Martonu kod Midlsbroa, na severoistoku Engleske. Otac mu je nadničar. Odrasta u siromaštvu sa puno braće i sestara. Samo zahvaljujući očevom gazdi sme da pohađa osnovnu školu. Dečak je bistar i brzo uči. Sa 18 godina ukrcava se kao mornar na brod koji prevozi ugalj. Uči sve pomorske veštine, od kormilarenja do navigacije. Džejms Kuk je tako zavoleo more.
Nije prihvatio ponudu da postane kapetan tog broda, njegov cilj je kraljevska mornarica. Za samo nekoliko godina je pokazao veliki talenat da pravi do detalja tačne geografske karte. Njegova preciznost je britanskoj floti donosila čak i vojne uspehe. Džejms Kuk, čovek koji je odrastao u siromaštvu, postaje nezamenjiv za britansku krunu.
26. avgusta 1768. Džejms Kuk se ukrcava na „Indevor“ u Plimutu i isplovljava prema jugu. Na brodu ima 94 člana posade, među njima su botaničari, crtači, zoolozi i niz tehničkih sprava za neobičnu ekspediciju.
Tajna misija
Zvanično je ekspedicija imala zadatak da posmatra prolazak planete Venere pored Sunca, kako bi se sa tim merenjima lakše izračunala udaljenost Zemlje od Sunca. Južnopacifičko ostrvo Tahiti je bilo idealno mesto za posmatranje. Juna 1769. Kuk je uspešno obavio taj zadatak. Drugi deo misije je bio tajna u zapečaćenoj koverti. Kuk je po naređenju iz te koverte pošao u potragu za legendarnim, neotkrivenim kontinentom.
Posle nekoliko meseci je došao do Novog Zelanda, koji su 150 godina pre njega otkrili holandski moreplovci. Ali Kuk je prvi precizno kartografisao ostrvo, pa su njegove karte upotrebljavane do sredine XX veka. Posle šest meseci je Kuk nastavio plovidbu i došao do obala Nove Holandije, kako je tada bio naziv za Australiju.
Njegovo precizno kartografisanje je dokazalo da nema famoznog kontinenta na južnoj zemljinoj polulopti i da je većim delom prekrivena vodom. Aprila 1770. Kuk sa svojom posadom uplovljava u zaliv koji zbog raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta nazivaju Botanički zaliv. Potom plovi na sever gde jednu grupu ostva proglašava britanskim posedom.
Dve perspektive
Džejms Kuk može da se posmatra iz britanske perspektive, ali i iz perspektive domicilnog stanovništva. Kada se Džejms Kuk vratio u Veliku Britaniju slavili su ga kao junaka. Kralj Džordž II mu je lično čestitao. Kuk doduše nije pronašao legendarni džinovski kontinent, ali je proširio posed britanske krune novim zemljama. Narednih godina će britanski brodovi zaploviti prema Australiji. Najpre će tamo osnovatti kažnjeničku koloniju. Taj dan je do danas nacionalni praznik u Australiji.
Starosedeoce u Australiji Džejms Kuk je opisao kao agresivne domoroce koji su kamenjem i strelama napali njegovu posadu, pa su Britanci navodno pucali u samoodbrani.
Dr. Šejn T. Viljems kao predstavnik starosedilačke perspektive opisuje taj susret za Britansku biblioteku sasvim drugačije. On kaže da su muškarci koji su napali Kukovu posadu delovali po spiritualnoj obavezi da proteraju osobe koje nisu smele da se zadržavaju na svetom tlu. Prema običajima starosedilaca nije dozvoljeno da se uđe u neku zemlju bez dozvole domaćina.
Iz te perspektive Džejms Kuk je otvorio vrata za istraživanje i osvajanje zemlje i naroda koji nisu želeli da budu istraživani i osvajani. Do danas su posledice otkrića Džejmsa Kuka sa tog stanovišta sporna, ali je nesporan njegov doprinos kartografisanju sveta.
Izvor: DW.com