DILEMA ZA VREME PANDEMIJE

Nemačka je prošle sedmice predstavila inicijativu za novu tehnološku platformu koja bi mogla pomoći praćenje zaraženih osoba koronavirusom i traganje za njima preko granica.

 

Suočene s hiljadama smrtnih slučajeva povezanih s pandemijom, vlade širom Evrope uvele su ili planiraju da pokrenu aplikacije za praćenje telefona kako bi pronašle ljude koji su došli u kontakt sa zaraženim ili kontrolisali one koji su u karantinu, što je izazvalo strah zbog mogućih zloupotreba privatnih podataka za vreme, ali i nakon pandemije, pišu svetski mediji, ukazujući na brojne aplikacije koje su se pojavile u Evropi.

Jedinstvena EU aplikacija

Evropski supervizor za zaštitu podataka zatražio je korišćenje jedinstvene aplikacije za praćenje koronavirusa u celoj Evropskoj uniji umesto da svaka zemlja napravi svoje – upozoravajući na opasnosti koje takve aplikacije mogu predstavljati, piše BBC.

Vojček Vjeviorovski je rekao da Opšta regulacija o zaštiti podataka, glavni zakon EU o privatnosti, dopušta obradu osetljivih privatnih podataka kada je to u interesu javnog zdravlja. Ipak je naglasio da „veliki podaci znače veliku odgovornost“.

Vjeviorovski je rekao da je njegova kancelarija „svesna da brojne države članice EU imaju ili su u procesu razvoja mobilnih aplikacija koje koriste različite pristupe“. Neki od njih, poput upotrebe Blututa (Bluetooth) za traženje kontakata, „deluju kao koristan put“, rekao je.

Supervizor ističe da bi pojedinačna mobilna aplikacija Covid-19 trebalo da bude koordinisana na evropskom nivou, te da bi idealno bilo uključiti i Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO), „kako bi se dizajnom osigurala zaštita podataka na globalnom nivou od samog početka“. On je naveo da sve mere koje bi mogle da naruše privatnost moraju da budu privremene, moraju da imaju ograničenu svrhu korišćenja, ograničen pristup podacima i da se zna ko ima pravo pristupa, ističe BBC.

Prekogranično praćenje

Nemačka je prošle sedmice predstavila inicijativu za novu tehnološku platformu koja bi, uz očuvanje privatnosti, mogla da pomogne u traganju i praćenju infekcije preko granica i da razbije sumnju u učinkovitost višebrojnih aplikacija razvijenih širom EU, ukazuje agencija Rojters.

Inicijativa, nazvana Panevropsko praćenje blizine uz očuvanje privatnosti (PEPP-PT – The Pan-European Privacy Preserving Proximity Tracing), okuplja više od 130 istraživača iz osam zemalja i u velikoj meri sledi pristup singapurske aplikacije Trejs tugeder (TraceTogether).

„Najgore bi bilo kad bismo imali… kolekciju različitih aplikacija za praćenje u Evropi“, rekao je Stefen Sajbert (Steffen Seibert), portparol kancelarke Angele Merkel, na konferenciji za novinare u Berlinu.

Austrijski Crveni krst već je pokrenuo aplikaciju ‘Stop Korona’ koja koristi Blutut veze između pametnih telefona i preuzele su je stotine hiljada ljudi. Takođe, dodaje Rojters, Irska i Poljska najavile su slične inicijative naglasivši nedostatak koordinacije na nivou Evropske unije.

S obzirom na to da ograničenja na slobodno kretanje i društvene kontakte pokazuju prve uspehe u „poravnavanju krivulje“ pandemije korona virusa, neke vlade se nadaju da će im napredna tehnologija pomoći da ubrzaju zadatak traženja ljudi koji su u riziku – do sada se to uglavnom obavljalo olovkom, papirom i telefonom, napominje Rojters.

Dobrovoljno davanje podataka

Zemlje poput Južne Koreje uspele su da zaustave epidemiju na način kakav Evropa ne može da kopira, praćenjem kontakata da bi mapirali zarazu na nivou „od osobe do osobe“. Da bi to učinile u Evropi, vlade bi morale doneti kontroverzne nove ili hitne zakone – ili navesti korisnike da dobrovoljno dele više podataka o sebi u ogromnim razmerama na šta se oslanja softver nazvan Panevropsko praćenje blizine uz zaštitu privatnosti, ukazuje Blumberg.

Da bi funkcionisala tehnologija predložene inicijative za praćenje širenja koronavirusa širom EU, korisnici moraju masovno da preuzimaju aplikaciju. Međutim, ističe Blumberg, postoji nekoliko drugih različitih pokušaja u evropskim zemalja koje su nastojale da potrebu za podacima uravnoteže s državnim zakonima o zaštiti privatnosti.

Iako je Nemačka evropska država koja se najviše bavi privatnošću, Dojče Telekom je, na temelju procedura koje je 2015. odobrio državni regulator, podelio „masovne anonimne podatke“ s Institutom Robert Koh kako bi mapirao masovna kretanja i predvideo širenje Covid-19. U međuvremenu, nemački startapovi rade na aplikaciji kojom bi pomogli vladi da prati zaražene ljude, a državno telo za zaštitu podataka kaže da je takav pristup možda najbolja opcija, pod uslovom da ostane dobrovoljan i da se podaci kasnije izbrišu.

U Francuskoj je direktor najveće francuske telekomunikacione kompanije Oranž, Stefan Ričard, zatražio upotrebu dobrovoljnih aplikacija za praćenje. Zagovara nešto slično aplikaciji koja se koristi za praćenje građana u Singapuru, TraceTogether. Istovremeno, najveći mrežni operater u Austriji, Telekom Austrija, vlastima šalje „anonimne podatke“ na temelju tehnologije koju je prvobitno razvio Invinium Data Insajts za analizu obrazaca putovanja.

Italija, kao jedna od najteže pogođenih evropskih država, bila je među prvim evropskim zemljama koje su testirale način korišćenja mobilnih podataka. Službenici su koristili anonimne podatke iz Vodafona – a preslikavanje podataka ranije tokom meseca pokazalo je da su se milioni ljudi u regiji Lombardija još uvek kretali van svojih domova. Italijanski susedi i EU moraće uskoro odlučiti da li je režim praćenja dovoljan ili su potrebne agresivnije metode, naglašava Blumberg.

Korak bez presedana

Iako su godinama evropske vlade raspravljale i pooštravale mere zaštite korišćenja ličnih podataka ljudi, sada su te mere u riziku, ocenjuje italijanski list Politiko, ističući kako su jedna po jedna vlade širom EU preduzele korak bez presedana tražeći od telekomunikacionih kompanija da predaju podatke mobilnih telefona kako bi mogle da prate kretanje stanovništva.

Do sada su regulatori davali blagoslov ovim programima – ističući da oni koriste podatke koji su anonimizovani i objedinjeni te stoga ne podležu strogom evropskom režimu privatnosti, Opštoj uredbi o zaštiti podataka. Izuzetak je, naglašava briselski portal, bio holandski regulator koji je rekao da nije moguće anonimizovati podatke o mobilnim lokacijama.

Epidemiolozi su tvrdili da je upotreba mobilnih podataka o lokaciji samo prvi korak: Da bi u potpunosti bila učinkovita, neki kažu da će EU morati da sledi primer Južne Koreje i Kine i naterati zaražene ljude da preuzmu aplikaciju koja će otkriti gde tačno idu i s kim se nalaze.

Norveška je jedna zemlja koja razmišlja o ovom putu, dodaje Politiko ističući kako tamošnji istraživači kažu da objedinjeni mobilni podaci nisu dovoljno precizni da vide hoće li ljudi ostati razdvojeni. Kao odgovor, vlada radi na vlastitoj aplikaciji za pametne telefone kako bi pružila bolji uvid u aktivnosti pojedinaca. Španija, Rumunija i Slovačka već su stvorile vlastitu verziju ovih aplikacija, dok Nemačka nastoji da sledi taj model. Poljska vlada otišla je korak dalje i naložila ljudima koji su možda zaraženi da preuzmu aplikaciju kojom nadgleda da li se poštuju mere karantina.

Iako oni koji stoje iza ovih aplikacija žele da naglase da osiguravaju veću sigurnost i zaštitu podataka od svojih kolega koji nisu iz EU, zagovornici građanskih prava imaju na umu da bi se privremene mere kontrole teško mogle povući nakon završetka krize. Ulrih Kelber, nemački savezni poverenik za zaštitu podataka, najpre je podržao deljenje podataka ali je nedavno izjavio da bi praćenje pojedinih telefona radi nadgledanja karantina bila „potpuno neprimerena i zadiruća mera.“

Izvor: Slobodnaevropa.org