BORBA PROTIV ŠTETOČINA

Puževi u bašti izgrizaju lišće klice i mlade biljčice, a u samo jednom danu mogu pojesti do 50 odsto svoje telesne težine. Pročitajte koje su sve metode za njihovo suzbijanje!

 

Svake povrtarske sezone u bašti, povrtnjaku ili rasadniku velike probleme zadaju puževi. Oni se najčešće hrane povrćem, ali zabeležene su štete i na ratarskim usevima, i to na mladoj pšenici i uljanoj repici. Što se tiče povrća, izbegavaju beli luk, ali mogu slistiti čitave gredice tek izniklih mahuna, salate, paradajza, kelja, jagoda i raznih biljki iz rasada.

Izgrizaju lišće u vidu rupa te klice i cele mlade biljke, a u samo jednom danu mogu pojesti do 50 odsto svoje telesne težine. Osim što čine grizotine, puževi oštećuju proizvode sluzavim tragovima, izmetom i svojom prisutnošću te takođe, otvaraju put za različite patogene gljivice i bakterije. Dan provedu u zaklonu poput korova ili trave, a kreću u suton ili noću da se hrane. Najvažnije je dobro pregledati baštu i otkriti gde se sve nalaze pa onda krenuti sa zaštitom.

Sakupljajte puževe kasno uveče ili rano ujutro

Prva mera koju treba preduzeti je ručno sakupljanje, pogotovo ako se radi o manjim površinama. To se radi kasno uveče ili u ranim jutarnjim satima, a moguće ih je uništiti dodavanjem kuhinjske soli u posudu u koju smo ih sakupili ili dodavanjem vode i sapuna. Ukoliko napadaju presadnice, možemo oguliti prut voćke i postaviti ih po gredicama, a puževi će noću doći na njih. Ujutro ih samo pokupimo sa pruta.

Sakupljene puževe možemo staviti u posudu i preliti ih vrućom vodom. Kada se voda ohladi, izvaditi puževe iz posude i tom vodom prskati biljke. Takve biljke će puževi izbegavati, a i ako kiša ispere tečnost, miris puževa će ostati na biljkama. Kod ove metode treba biti oprezan jer će povrće prskano ovom tečnošću imati miris po puževima pa treba izbegavati prskati delove povrća koje ćemo jesti.

Nakon sakupljanja, puževe je moguće i spaliti. Nakon što su izgoreli, ohlađeni pepeo posipati po gredicama. Dobre rezultete daje i čisti drveni pepeo, jer puževe odbija njegov miris. On izaziva dehidraciju ovih štetočina i nagriza njihovo stopalo.

Onemogućite im kretanje plevom ili ljuskama jajeta

Puževi se kreću na svom stopalu koje obiluje sluzi. Dakle, kako bi spriječili njihovo kretanje, treba primeniti sredstvo koje će uništiti njihovu sluz. Na primer, oteraće ih oštre čestice, pa se tlo oko biljke može posipati rezanom slamom ili ječmenom plevom. Oštri delovi im se zabadaju u stopala i na taj način napuštaju takvo tlo. Mogu se koristiti i pesak, kameno brašno, piljevina, talog kafe, smrvljene ljuske jajeta i slično.

Prednost ovakvih sredstava je što su prirodna i ne uništavaju tlo te su jeftina i lako dostupna. Mnogi kažu kako efikasnije deluje i sipanje soli oko biljaka, ali to je s ekološkog stajališta neprihvatljivo jer dovodi do zaslanjivanja tla pa s takvom metodom zaštite možete izazvati druge negativne učinke. Isto je i sa krečom koje može isušiti tlo i promeniti njegovu kiselost. Umesto soli i kreče radije izaberite dijatomejsku zemlju koju možete nasipati na krajeve uz gredicu.

Za sprečavanje kretanja puževa mogu se postaviti bakarne trake ili ograde, a u kontaktu s bakrom puževi dožive električni šok. One se ukapaju u tlo do osam centimetra dubine, dok im je visina iznad tla 15-25 cm.

Lovne posude i trapovi

U borbi proitv puževa potrebno ih je namamiti i okupiti u što većem broju pa zatim uništiti. U tu svrhu možemo koristiti lovne posude ili trapove. U vrt se mogu ukopati polovine kore grejfruta, limuna, lubenice, ananasa ili dinje, zatim glavica salate ili bilo kakav drugi bio otpad koji se pokrije kartonom. Kasnije sklonimo karton i pokupimo puževe.

Možemo u posudu ili plastičnu čašu staviti rastvor sapuna ili deterdženta za posuđe, vode, kvasca i surutke kako bismo namamili puževe. Poznato je da puževi jako vole miris piva stoga je ta metoda u bašti efikasnija. Posudu ili veću čašu treba ukopati u tlo tako da kraj posude bude jedan centimetar iznad tla i u nju naliti pivo. Kada puževi upadnu u tečnost, utope se, a lovne posude treba kontrolisati te prema potrebi prazniti i dopuniti.

Neke biljke svojim mirisom teraju puževe

U vrtu bi bilo poželjno posaditi biljke koje svojim intenzivnim mirisom odbijaju puževe poput žalfije, gorušice, paprati, ricinusa, rena, dragoljuba, lavande, komorača i maka. Od njih se mogu pripremiti i biljne čorbe kojima se poprska povrtnjak i zemlja.

Limacidima i nematodama protiv puževa

Hemijska sredstva za suzbijanje puževa se nazivaju limacidi. Kod nas su dopušteni limacidi pod nazivom metaldehid i gvožđe fosfat. Njih treba primeniti samo ako mehaničke i biološke mere ne daju dobre rezultate.

Jedna od novijih metoda je primena nematoda Phasmarhabditis hermaphrodit. Ove nematode utiču na puževe putem sluzi, njome se hrane i ulaze im u telo kroz disajni otvor te unose bakterije od kojih umiru, a nakon toga nematode traže novog puža. One deluju na temperaturama zemlje od pet do 20°C, a važan faktor njihovog efekta je vlaga.

Izvor: Agroklub.rs