REDUKCIJA SVAKI DAN
Američki dijetolozi savetuju da uz 300 kalorija manje u odnosu na preporučeni dnevni unos mogu se dijabetes, bolesti srca i loši rezultati krvne slike držati po strani.
Smanjivanje kalorijskog ekvivalenta jednog parčeta pice dnevno (oko 300 kalorija) moglo bi pomoći poboljšanju bioloških markera za metabolički sindrom, poput visokog krvnog pritiska, visokog nivoa šećera u krvi, viška telesne masti oko struka i abnormalnog nivoa holesterola i triglicerida.
Ovo tvrde nedavni nalazi istraživača sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini, a rezultati studije objavljeni su u časopisu „The Lancet Diabetes and Endocrinology“.
Šesnaest kilograma za 2 godine
Istraživači su otkrili da je smanjivanje dnevnog unosa hrane oko 300 kalorija svakog dana tokom dve godine značajno poboljšalo već dobre nivoe holesterola, krvnog pritiska, šećera u krvi i drugih biomarkera zdravlja odraslih.
Istraživači, predvođeni dr Vilijamom Krausom, upoređivali su biomarkere za metabolički sindrom između grupe sa normalnom kalorijskom ishranom i grupe od 143 učesnika studije koji su se saglasili da smanje dnevni unos kalorija. Njihovi rezultati pokazali su da je druga grupa izgubila u proseku 16 kilograma telesne mase nakon što su smanjili svoj dnevni unos u proseku za oko 12 procenata, što otprilike iznosi 300 kalorija.
Ovo kontrolisano ispitivanje zasniva se na hipotezi da napredak i poboljšanja pojedinaca ne pokreću samo gubitak kilograma, već nekom drugom, složenijom metaboličkom promenom nastalom usled konzumiranja manje kalorija nego što se troše.
„Postoji nešto u vezi sa ograničenjem kalorija, neki mehanizam za koji još ne razumemo da rezultira ovim poboljšanjima“, rekao je Kraus, koji na ovom Univerzitetu radi kao kardiolog i profesor kardiovaskularne genomike.
On je dodao da su prikupljeni uzorci krvi, mišića i drugih tkiva ovih učesnika, najavljujući da će se nastaviti sa istraživanjima o tome šta sve može da bude okidač za ovaj metabolički signal.
Učesnici ovog istraživanja jeli su tri obroka dnevno. Birali su između šest različitih obroka koji su odgovarali njihovim preferencijama i drugim ličnim potrebama. Pored toga, učesnici su prisustvovali grupnim i individualnim savetovanjima tokom prvih šest meseci ispitivanja, dok je kontrolna grupa nastavila uobičajenu ishranu i sastajala se sa istraživačima jednom u šest meseci.
Nakon tog početnog šestomesečnog perioda obuke, istraživači su zatim tražili od učesnika da se potrude i nastave da eliminišu četvrtinu dnevnog unosa kalorija.
Smanjen teret dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja
Istraživači su otkrili da, iako se dve godine nije moglo toliko strogo pridržavati ovaj režim ishrane, prosečan učesnik i dalje je mogao da pojede dnevno oko 12 procenata manje. Oni su otkrili da je ova relativno blaga dijeta omogućila učesnicima da izgube i zadrže u proseku 10 procenata njihove težine, od čega je 71 odsto bila čista masnoća.
Pored nadgledanja prehrambenih navika ispitanika, analitičari su redovno prikupljali njihove uzorke krvi i masti za koje su proverili da li imaju biomarkere povezane sa metaboličkim sindromom, poput insulinske rezistencije, tolerancije na glukozu, visokog krvnog pritiska, visokog nivoa triglicerida i visokog holesterola.
Otkrili su da su dve godine ograničenja kalorija dovele do smanjenja rizika od nastanka srčanih bolesti, raka i opadanja kognitivnih funkcija.
Doktor Kraus podvlači da bi njihovo otkriće moglo pomoći u smanjenju opterećenja dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti koja postoje u SAD.
„To pokazuje da čak i manja modifikacija, koja nije toliko ozbiljna, može smanjiti teret dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti koje imamo u našoj zemlji. Ljudi to mogu lako učiniti poput nekonzumiranja bilo kakve hrane nakon večere“, kaže dr Kraus.
Ovi nalazi sugerišu da praktikovanje umerenog ograničenja kalorija kod zdravih pojedinaca mladih i srednjih godina ima potencijal da značajno poboljša njihovo kardiovaskularno zdravlje.